Na koji način promišljati slobodu u vremenu u kojem je ona pretvorena tek u jedan od reklamnih slogana? Kako govoriti o odgovornosti, kada su taj pojam kidnapovali politički moćnici za potrebe lične/partijske promocije, “očistivši” ga od značenja u svojim besmislenim PR nastupima? To su pitanja koja se neumitno nameću pri prvom susretu sa radovima Andrijane Jane Danilović.

Ograničenost se, naime, krije već u opštim mestima, što Danilovićeva precizno uočava. Stoga je ptica kao centralni motiv u ovim radovima tek uslovno simbol slobode. Sloboda i ptica nisu a priori povezani. U tim jatima koje nas preplavljuju sa crteža, slika i kolaža Jane Danilović, slobodu predstavljaju one ptice koje su uspele da se otrgnu nametnutoj mat(r)ici; one koje su istupile iz jata.

Foto: Ana Danilović

Tu dolazimo do teme kojom se autorka opsesivno bavi u novijim radovima: odnos pojedinca i kolektiva, odnosno utapanje individue u kolektivni identitet. I obratno: suprotstavljanje pojedinca nametnutim normama, nepristajanje na pravila krda ili – iz pozicije tog istog krda – izdaja kolektiva. No, takvo izdajstvo je, kako primećuje pisac Filip David u pismu prijatelju i kolegi Mirku Kovaču, u izvesnim vremenima za časnog čoveka jedino moguće: “Jedino što nam preostaje jeste da postanemo ‘izdajnici’. Izdajnici i protivnici sistema koji priziva rat i glad, gde narodi žive u groznici, hranjeni mržnjom i obmanama, bolesni od manije gonjenja i manije veličine u isti mah. Biti ‘izdajnik’ u takvoj zemlji i takvom sistemu vladavine, najmanje je što može i mora da učini svaki normalan i častan čovek.”

Jana Danilović preispituje mogućnost “izdaje” fantazmagorije kolektiva (nacije,plemena, pa i esnafa) i postavlja pitanje – zašto misliš da imaš pravo da se skrivaš se iza fraze “Svi tako rade”?

Neka se čitalac, međutim, ne zavara. Ovi radovi nisu nikakav pomodni poziv na revoluciju, bar ne onakvu kakvu priželjkuju online revolucionari, nadajući se da će društveno-političkim radom na socijalnim mrežama pridobiti mase (jata) za svoju političku agendu. Ova izložba prvenstveno provocira pojedinca, stavljajući ga u poziciju da se zapita: da li sam se prepustio inerciji jata?

Nakon iskrenog odgovora, oslobađanje postaje moguće, ali nimalo jednostavno. Baš zato ptice-individue na ovim radovima tako grčevito pokušavaju da se otrgnu od struje koja ih nosi. Ali, i sam pokušaj je korak ka slobodi. Čak i ako se pokušaj ispostavi kao promašaj, optimistično deluju Beketove reči: „Jesi ikad promašio? Nije važno. Pokušaj ponovo. Promaši lepše!“  

Foto: Ana Danilović

*********

Izložba "(Ne)Pristajanje" pedstavlja završni deo doktorskog umetničko-istraživačkog projekta Jane Danilović, započetog 2014. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Teme kojima se bave svi ovi radovi, bilo da je reč o onim predviđenim za intimne prostore ili postojanje na ulici su iste – pozicija pojedinca ili sasvim male grupe, naizgled nebitnih i nevidljivih u masi, u odnosu na generalizaciju koju neminovno pripadanje masi po bilo kom parametru (socijalnom,nacionalnom, rodnom...) podrazumeva. Ključno mesto preispitivanja kojim se bave ovi radovi jeste u kojoj meri smo voljni da žrtvujemo ličnu slobodu, slobodu mišljenja i postupanja, da bismo se priklonili udobnosti i oslobođenosti pritiska donošenja bilo kakvih odluka ili konfrontacije, koju donosi pripadanje i povinovanje masi, te koliko je sloboda - baš kao i nesloboda, posledica ličnog čina (ne)pristajanja.

Foto: Ana Danilović