Tri članice benda Pussy Riot osuđene su na zatvorske kazne zbog izvođenja Punk molitve u Hramu Hrista spasitelja u Moksvi. Njihovo hapšenje i celokupan proces suđenja bili su prava predstava za javnost, a način na koji su se država i crkva ponele prema celom slučaju podseća na zaboravljeno vreme autokratskog Staljinovog režima. Zbog celog slučaja, koji je uzburkao međunarodnu zajednicu i bio još  jedan od razloga kritike Zapada prema ruskom režimu Vladimira Putina, dvojica režisera, Maksim Pozdorovkin i Majk Lerner su odlučili da snime dokumentarni film. Film o Nadeždi Tolokonjikovoj (22), Mariji Aljohinoj (24) i Ekaterini Samucevič  (30) „Pussy Riot: Punk molitva“ prikazan je na ovogodišnjem 16. Motovun Film Festivalu, nakon čega je organizovan i razgovor sa autorima.

„Ima neke simbolike što se ovaj film prikazuje na trgu uz crkvu“, kazao je Pozdorovkin pre projekcije filma na glavnom motovunskom trgu u subotu uveče.

Tri članice Pussy Riot su proglašene krivima za "huliganstvo potaknuto verskom mržnjom“ zbog izvedbe "punk molitve" u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, kada su Bogorodicu pozvali da sebi uzme Putina. Izrečena im je kazna od po dve godine zatvora.

Autori filma: Maksim Pozdorovkin (levo) i Majk Lerner

Pussy Riots su tvrdile da su na taj način izrazile protest protiv bliskih veza Putina i Ruske pravoslavne crkve, ne nameravajući uvrediti vernike, no sutkinja je odbila tu argumentaciju.

„Priča je bila interesantna ali nismo bili sigurni da će se od toga moći snimiti film jer smo oštećeni činjenicom da su glavni i najinteresantniji likovi u zatvoru, i ne možemo do njih, ne možemo da razgovaramo s njima. Dugo vremena nisam jasno znao da li mogu napraviti film o suđenju trima ženama, to je razlog zašto imamo mnogo ljudi u filmu. Desilo se da smo primetili da se suđenja snimaju, tražili smo od jedne nevladine organizacije da nam da materijal. Činilo se da je suđenje istorijski važno. Gledajući taj materijal našli smo na neke trenutke koji su nas se dojmili. Gledajući te materijale, gledajući tri žene koje su u pritvoru šest meseci pre suđenja, držane na različitim spratovima u različitim ćelijama bez komunikacije, sve te situacije su nam pomogle da se odlučimo da snimamo film. Ti trenuci neposredno pre suđenja, gde su sve tri zajedno u kavezu, su jedini trenuci kada one mogu da komuniciraju između sebe i da pokušavaju da shvate šta se do đavola događa.

Za režisera je to nevrovatan prozor u ono što im se dešava , kroz šta prolaze. Shvatili smo da možemo da napravimo film 'oko njih' da iskoristimo roditelje i prijatelje da ispričaju celu priču i pustiti da njihova umetnost priča za sebe. Nismo uzimali mnogo stručnjaka, mislili smo da je najbolje da njihova muzika govori za njih“, pojasnio je Pozdorovkin na popodnevnom ćaskanju sa režiserima filma koji se svakog dana organizuje u vreme trajanja festivala.

Film je na neki način dokument jednog vremena, priča o represiji jednog režima i svim sredstvima kojima se taj režim koristi da bi se održao, na prvom mestu stvarajući strah kod ljudi. To je jedan od razloga zbog kojih ih je Pozdorovkin uporedio sa politički montiranim procesima iz vremena Staljina.

„Za neka suđenja u istoriji Rusije je možda prikladniji izraz 'staljinistčki proces', poput suđenja Brodskom i nekim ruskim umetnicima šezdesetih i sedamdesetih shodno onome za šta su optuženi i visini kazne koju su dobili. Postoji paralela, a to je 'mentalitet' pravosudnog stema koji drži žene u kavezima i koristi prezumpcija krivice. Ako te tužilaštvo optuži ti si odmah kriv, to je pozadina suđenja, nije da se ljudi boje šta će im uraditi, nego da pokažeš da su prešli liniju da moraš da ih kazniš kako bi od tih žena napravio primjer. Mislim da je to zapravo sličan mehanizam kao i suđenja u bivšem SSSR. Na kraju, i ta suđenja su bila javna, pravila se predstava.“

Majk Lerner je napomenuo da je većina novinara u sudnici bila za Pussy Riot, pljeskali na njihove govore i podržavali ih, ali to, nažalost, nije moglo da dopre do državnih medija, koji su se trudili da ih pretvore u tri zle žene. U filmu se mogu videti protesti podrške, ali i protesti verskih fanatika, koji smatraju da su im članice Pussy Riot povredile verska osećanja. No, odbrana tih verskih osećanja na ulici se često završavala fizičkim obračunima i napadima.

„Državni mediji su potrošili mnogo vremena i novaca da bi napravili filmove pokazujući kako su zle te žene, i ima alternativnih medija koji su radili suprotno, ali van Moskve to ne znači ništa jer nemaju gledanost. Većina stanovnika dobija informacije iz državnih medija i državne televizije, Ono što je važno jeste je i da je deo Zapada imao jednostran pogled na situaciju. Interesantno je, recimo, siguran sam da su u SAD Republikanci znali šta su zapravp Pussy Riot i za šta se zalažu da ih ne bi tako snažno podržali, s obzirom na njihovu borbu za gej prava i druge ideje i načine na koje ih zastupaju. U filmu smo hteli da pokažemo kako su i rusko i zapadno društvo zapravo pokazali neshvatanje rada Pussy Riot. Mislim da film daje uvid u to“, katzao je Lerner.

Ekatarina Samucevič je puštena na uslovnu slobodu, a Nadežda Tolokonjikova i Marija Aljohina izdržavaju ostatak kazne. Pre nekoliko dana im je odbijena žalba za puštanje na uslovnu slobodu. Nedavno se pojavio navodno novi spot benda, međutim deo članica je demantovao da su u pitanju Pussy Riot. Prema rečima režisera, u pitanju je grupa podrške, a ne članice benda. No ostaje gorak ukus podele, koja najmanje treba zatočenim članicama benda.

„Preostale članice benda pokšavaju da nađu pravni način da bi Maša i Nadja izašle na slobodu. Zbog toga su se i aktivnosti grupe smanjile, jer  pokušavaju da privuku međunarodnu pažnju na Nadju i Mašu. Mislim da se i pregrupisavaju i razmišljaju šta će dalje. Jer one su ipak radikalne performeske umetnice i od početka je bilo sasvim OK da rade poneki performans i da dopiru do manjih grupa ljudi, nisu htele eksploziju koja im se desila. Sada je za njih veliko pitanje kako i kuda dalje, i mislim da će na tome raditi kad Maša i Nadja izađu.“, kazao je Pozdorovkin.

Motovun je pokrenuo akciju podrške bendu Pussy Riot kojima je 30. Jula 2012. godine počelo sramno suđenje. U ponedeljak će se u znak podrške posjetioci i gosti festivala širom grada fotografisati sa balaklavama na glavi, a te fotografije će se vrtiti na glavnom platnu pre večernjih projekcija u utorak, na godišnjicu početka procesa članicama benda Pussy Riot.