U Beogradu i Skoplju viđam isto lice siromaštva. Pored zgrada i posmatranja da li im se ljušte fasade, kao i gledanja ulica i trotoara u potrazi za rupama i đubretom, siromaštvo se najbolje vidi na licima ljudi koji kupuju ili prodaju. Gledam lica ljudi u supermarketu. Ne deluju raspoloženo. Posmatram i kasirke (nisam do sad ni u Beogradu ni u Skopju nikad videla muškarca da radi na kasi): većina je neljubazna i izgleda umorno, iscrpljeno, kao i mi. Ovde izgleda još nije ušao u modu evropski i američki model (preterano) ljubaznog ophođenja prema mušteriji. Ne kažem da mi se ova neljubaznost ne dopada. Upravo suprotno – sviđa mi se njihova iskrenost.

Zatim posmatram i prodavce na improvizovanim tezgama po ulicama, s cenama nespretno napisanim na parčićima papira, selotejpom pričvršenim za proizvode. Prodaje se sve i svašta – od gaća, čarapa i hulahopki, do upaljača, olovaka, svezaka i nekakvih plastičnih drangulija koje nikome nisu potrebne. Prodavci najčešće sede na niskim plastičnim stolicama tik do tezgi. Lica im deluju izbrazdano od očaja. Čak i ako ti je potrebno nešto s njihovih tezgi, strah te je da im se približiš, da ne bi zakačio nešto od tog očaja, tuge i beznadežnosti, kao da su prenosne, poput zaraznih bolesti.

Verovatno je lice siromaštva svuda isto. Sećam se siromaštva koje sam videla kad sam prelazila granicu između Arizone i Teksasa, na graničnom prelazu Nogales. Nakon sto metara, odjednom je prizor sasvim drugačiji: ulice su bučne i prljave, sa tezgama na sve strane. Tata mi je često pričao o dirljivom prizoru kome nisam prisustvovala: otac i dete prolaze pored štanda sa sladoledima. Dete traži sladoled. Tata mu kupi najjeftiniji, onaj napravljen od obojene, zaleđene vode, pruži ga detetu i odlaze zadovoljni.

*****************************

Rumena Bužarovska je makedonska autorka koja se u maju mesecu nalazi u rezidencijalnom programu "Kuće za pisce" Udruženja KROKODIL. Predaje američku književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju. Do sada je objavila dve zbirke priča: "Žvrljotine" (Ili-ili, 2007) i "Osmica" (Blesok, 2010), kao i studiju o humoru u savremenoj američkoj i makedonskoj priči "O smešnom: teorije humora kroz prizmu priče" (Blesok, 2010).