Rimski prefekt Đuzepe Pekoraro je navodno odbio da prizna status pravnog lica fondaciji „Pozorište Vale – opšte dobro”, ali do jučerašnjeg dana ljudi koji su zauzeli zgradu nisu dobili nikakav zvanični dopis. Dovoljan je bio jedan glas da ubedi novinare da je zaposedanje istorijskog rimskog pozorišta „nezakonito”. A nije tako, jer jedno oprečno mišljenje Pekorara ne može predstavljati presudu o legitimnosti fondacije koja je dobila odobrenje od rimskog javnog beležnika Đenara Marikonda 17. septembra 2013.

To priznanje je dobijeno zahvaljujući fondu od 250 hiljada evra, 130 hiljada evra u gotovini, sakupljenih od preko pet hiljada potpisnika i 120 hiljada evra koji potiču od delâ koja su donirali umetnici iz celog sveta. Od rimskog prefekta je zatraženo da fondaciji prizna status pravnog lica, to jest, upis u odgovarajući registar. Njegovo eventualno odbijanje da to učini može biti prećutno ili direktno saopšteno.

U slučaju da se odluči za ovu drugu mogućnost, trebalo bi da navede razloge za takvu odluku, izlažući motive za pobijanje pokrajinskom upravnom sudu. Ako se odluči da prećutno odbije, razlozi za tu odluku bi isplivali tokom sudske rasprave. U svakom slučaju, kako to pokret pretpostavlja, Vale će se ponašati kao „nepriznata fondacija”. U italijanskom pravnom uređenju, ovo je jedan od vidova koje sistem udruživanja predviđa: kao Onlus, na primer.

Put koji je preduzela fondacija dobio je odobravanje i od pravnika kao što je Stefano Rodota, koji je izjavio da je statut dokaz „savršene pravne preciznosti”. Novina u ovome, koja će pružiti lekciju mnogim pokretima, i ne samo njima, i zbog čega, između ostalog, izaziva protivljenje, jeste u tome što ta „preciznost” nije potekla od uma nekog pravnika, nego od rada stotine ljudi. „Sada je teško izjasniti se o jednom običnom ’rekla-kazala’”, tvrdi Rodota.

Kako je nastala, onda, ova vest, imajući u vidu da u ovom trenutku niko još nije mogao da pregleda neki zvanični dokument? Moguće je da je Pekoraro prošle srede, tokom jedne konferencije za štampu sazvane povodom drugih tema, odgovorio na jedno pitanje o fondaciji Vale. Dvanaestog februara su isticali rokovi za pravno priznavanje fondacije. „Ide se ka odbijanju zahteva”, navodno je rekao prefekt. Svega nekoliko sati kasnije, mogućnost je postala neodložna potreba.

Eventualno odbijanje bi se zasnivalo na tri elementa: pravno sedište fondacije (trenutno okupirano pozorište) nije prihvatljivo prema zakonu; zgrada ne ispunjava uslove za poslovanje i postoji nejasnoća u vezi sa nadležnosti nad građevinom između opštine Rima i Ministarstva za kulturna dobra. To su detalji koji se provlače još od 5. jula 2001, tri nedelje nakon okupacije, kada je pokret odlučio da se upusti u ideju o fondaciji. Na toj osnovi je izgrađena pravna konstrukcija, inspirisana teorijom o opštim dobrima i pozitivnim ishodom referenduma o javnom korišćenju vode.

Postoji mogućnost da nikakvo obaveštenje nikada neće stići. Naime, ako bi poslali pismo fondaciji Vale, bilo sa prihvatanjem ili sa odbijanjem, to bi značilo priznavanje političkog iskustva koje je za institucije „nezakonito”. U međuvremenu, među pravnicima koji prate nastanak ove „ nove institucije” rađaju se razne pretpostavke u vezi sa eventualnim daljim tokom događaja.

„Fondacija postoji nezavisno od volje prefekta”, tvrdi Ugo Matei, „od trenutka kada postoji neki konstitutivni i javni akt koji je potpisao i pečatirao jedan javni beležnik. Državna tela ili činovnici ga upisuju u javni registar kako bi o tome bila obaveštena treća lica”.

„Ovo što se dešava je zapravo sukob u vezi sa prirodom prava”, nastavlja Matei. „U Italiji danas preovladava autoritarno, birokratsko i etatističko pravo, zasnovana na čistom pravu sile. Toj se kulturi suprotstavlja prizemna kultura društvene borbe, pretočena u statut za koji je jedan javni beležnik smatrao da je zakonski prihvatljiv. Državna vlast bi trebalo da prizna opunomoćenu vlast, u ovom slučaju javnog beležnika, ali to ne čini. To je ista predstava o legalnosti kao i u Val di Suza.”

Aleksis Cipras u pozorištu Vale

U ovom slučaju je učešća uzeo i Aleksis Cipras, lider Sirize i kandidat evropske levice za predsednika Evropske komisije. Prošle nedelje je održao u Valeu skup povodom početka italijanske izborne kampanje i lično se upoznao sa pokretom. Njegova prva reakcija je jasna:

„Ako ovo vest bude potvrđena, biće to veoma ozbiljna odluka”, tvrdi Cipras. „Ja se u potpunosti solidarišem sa čudesnim političkim i organizacionim poslom ljudi koji su zaposeli pozorište. Vale treba da bude priznat kao nova, bazična, institucija, od suštinske važnosti za omogućavanje učešća u politici.”

Bitka je, dakle, politička, i prevazilazi mišljenje prefekta Rima. U sredu pre podne, pre nego što će Leta predati ostavku na mesto premijera, krugovi bliski gradonačelniku Rima Injaciju Marinu tvrdili su sa sigurnošću da će se on sresti sa ministrom za kulturna dobra, Masimom Brajem. Sama odbornica za kulturu Flavija Barka je potvrdila da mišljenje prefekta „ne koči dijalog” sa okupiranim Valeom, koji i dalje traži postupak  javnog konsultovanja sa većem, još uvek nesigurnim o tome šta treba da radi. Deluje da ćemo morati i dalje da čekamo. Danas se Italija vratila na nultu godinu. Ponovo.

* Prevela Jelena Vitezović