Iako se u Briselu kontinuirano vode pregovori između zvaničnog Beograda i Prištine, KONTRA se povodom današnjeg dana odlučila na drugačiji, književni dijalog, te vam donosimo nekoliko prevedenih pesama dvojice savremenih kosovskih pesnika – Dževdeta Bajraja i Arbena Idrizija.

DŽEVDET BAJRAJ

Gde su ti suncokreti

Gde su tvoji Suncokreti Kosovo

Proljeću su nedostajala jagnjad

Anđeli koje smo nosili na ramenima

Izvršili su samoubistvo

Dok je padala kiša

Koja je jednom već bila kiša

Gde su ti Suncokreti Kosovo

Bol za onima koji su otišli u raj

Pretvorila nas je u svatove od blata

Dok Sloboda kao nevesta čeka

Da je neko skine

Sa Konja Smrti

Gde su ti suncokreti bre Suncokreti gde su nestali

Stado oblaka što kao mitske ovce pase nebom

Ne prestaje da žvaće

Maleno lice užasa koje je ostalo od Dana

Ispred nogu deteta koje se trese

U krvavoj košulji koje mu je poklonio život

Sloboda užasa

Kiša pada iz noći u noć
Ludak bere munje i sakuplja ih u mozgu

Koračajući ulicama grada
Sa visine od metarsedamdeset
Posmatram nebo kako se prolama nad gradom
I grad kako mu uzvraća

Život zaudara na pravila

Ispovraćam belu zastavu na asfalt
I legnem poput Ljubavi pripravne da umre

Dan odene ratnu uniformu

Posmatram sebe u dželatovim zenicama
Prisetivši se
Da smo svi slobodni
Tako užasno slobodni
Progonitelj da proganja
Progonjeni da beži

Unutar okvira pokačenih po zidovima
Luksuznog salona
Jedne beogradske kuće

Ubiću smrt

Život kao bombona u gubici đavola
Što sedi u sobi prepunoj satova
Od kojih nijedan ne pokazuje isti minut ili čas

Beat generacija
Flower power generacija
Ostarile su veoma
Umreće uskoro
Sa himerama neostvarenih snova o vratovima
A svet će se svejedno vrteti
Njihove poruke nestaće sa kricima stradalih
U serijskom bombardovanju

Lutajući gore dole velikom samoćom
Pitam se neprestano hocu li
U času Smrt kada otkrijem
U imenu Životinje
Biti srećne ruke
Srce da joj probijem
Strelom mrtve ljubavi

* * *

ARBEN IDRIZI

Gledište zlosrećnog

iako malo ko zna da bog masturbira
za bajram božić i druge verske praznike paganske i društvene
i zavitlava se jadnim bićima
iako karijeristi masnog stomaka i uma pate od seksualne impotencije
zgnječeni od želje za vlašću
iako mnogo nas zna da se psi vezuju u čvor tokom seksualnog čina
iako nije tačno da se posleratno društvo sveti
za žrtvovane, žrtve, idealiste
iako sam ja pesnik koji je sebe stavio na muku
sa odlučnošću da živim

pitam sebe:
šta ako se slomim: nakon svake promene
nakon svake revolucije
nakon svakog rata
masno zlo menja kaput na oltaru moći:
sva zajednička dobra padaju dole
sva zajednička dobra padaju dole
sva zajednička dobra padaju dole:
i ostaju na vlasti ekipe i koncpeti koji masakriraju um:
naš um je grad koji se bombarduje atomskom artiljerijom
praljvih ideja:
naš um je laboratorija za eksperimentisanje globalizma
naš um je tempirana bomba od strane crne ruke u polju nacionalizma
naš um je javni nužnik za dva groša
mi smo neophodni red volana za manevar dupeglavih
mi smo orobljen nos koji ne treba da se zabada u vazu pravde
mi smo sloboda zavisnosti
mi treba da ismevamo sebe kada je reč o individualnosti
mi treba da kaznimo sebe kada je reč o zakonu jačeg
mi treba da eliminišemo sebe kada je reč o očuvanju reda
mi treba da zaboravimo na sebe kad je reč o zajedničkom dobru
mi treba da istrebimo sebe za vrednosni moral vlasti
iako --- mi nismo bog
iako --- mi pijemo peharom od slomljenog kamena
a pasju hranu jedemo viljuškastim stubom naše kičme
iako --- mi nemamo račun u narodnoj kasi štednje
iako --- mi punimo kasu našim znojem i trudom
iako --- se pozivamo pod oružjem boga i švercerske nacije i
borimo se za život i smrt gubeći
iako --- mi preživljavamo sa ranom u srcu i sa omčom oko vrata
svet ne može bez nas
ništa ne može bez nas
mi ne činimo ništa za sebe

Mi padosmo u brigu

mi padosmo u brigu samo za
nešto čudovišno
nešto što nema težinu
nešto što ne prazni krcatost blagostanja
nešto čemu je na kraju krajeva prošao rok
nešto kao dvonogaš
što će nas učiniti vrednijim
od ajkule u moru
od besnih pasa lutalica
od polu divljih mačaka

mi padosmo u brigu za
nešto malo spokojnije
nešto samo da se oni ne bi uvredili

mi padosmo u brigu za nešto
da uhvatimo, da budemo korisniji
da budemo na neki način prihvatljivi

mi padosmo u brigu za nešto
a oni nas samozadovoljni obavezaše
da odaberemo

mi padosmo u brigu za nešto
a zar je čudo da biramo
najmanje zlo

Uvek

kad god stvari oko mene postanu loše
ja sam tešio sebe
koliko god da nije važno poboljšanje
i na neko duže vreme
bilo kako bilo, ja ću se kaliti da patim
naučiću da gutam bol
otečenim grlom
dići ću ruke od dobrih stvari
koje kradu bogovi zarade

moj svet su uvek činili
snovi i porazi
moj svet je uvek pokisao
rekama patnje i isključivanja
moj svet je uvek okružen
nepreskočivim zidovima
nedirnutim šumama
miniranim poljima
stenovitim podzemljima

ja sam uvek sa naporom krčio put
samo da bih uzeo malo vazduha