Slovenački pesnik Tomaž Šalamun umro je 27. decembra u 74. godini. Bio je jedan od najpriznatijih slovenačkih autora, koji je objavio skoro 50 pesničkih zbirki, a više puta je nagrađivan za svoja dela. Među značajnim priznanjima su Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, a 2013. dobio je i Njegoševu nagradu.
Pesnik koji je nazivan "generalnom slovenačke avangarde", rođen je 1941. u Zagrebu, a odrastao je u Ljubljani, Mostaru i Kopru. Šezdesetih godina prošlog veka bio je urednik časopisa Perspektive, u kojem je objavio pesmu "Duma 64", zbog koje je proveo nekoliko dana u zatvoru. Diplomirao je istoriju umetnosti.
U nekoliko navrata, po nekoliko godina, živeo je u SAD, gde je napisao više od polovine svojih zbirki.
Šalamunove knjige prevedene su na više od 20 svetskih jezika i on je najprevođeniji slovenački pisac, zastupljen u mnogim antologijama moderne poezije.
Prvu pesničku zbirku "Poker" objavio je 1966, a potom je usledila "Uloga pelerine" (1968). Sedamdesete su bile veoma plodne za Šalamuna, pa je tada objavio 13 zbirki, među kojima su "Hodočašće za Marušku", "Bela Itaka", "Amerika", "Metoda anđela", "Istorija svetlosti je narandžasta".
Osamdesetih je objavio devet knjiga poezije, od kojih je "Soy realidad" posvećena Meksiku, zemlji koja mu je bila veoma inspirativna. "Dete i jelen", "Kuća Markova", "Glagoli sunca", "Crni labud" neke su od zbirki iz devedesetih godina, a od 2000. do 2010. objavio je još 11 knjiga. Izdavačka kuća iz Beograda "Arhipelag" je 2010. objavila "Godišnje doba" Tomaža Šalamuna, u prevodu Milana Đorđevića.
ZAŠTO SAM FAŠISTA
Dosta mi je socijalne mimikrije. Samo je
ubijanje ljudi istinska akcija, napeta,
uzbudljiva, fantastična. Osluškuje se,
vidi, miriše, oseća i opipava cvrčeće meso.
Blaženi rat. Samo majka kojoj
čizmom gaziš sinčićevu lobanju zaista
zaurla sa istinskim bolom i ne treba da se
bojiš da blefira. A najveća istina
je najveći izvor estetskog užitka.
Najveća informacija je ubiti i izmučiti
čoveka koga najviše voliš.
Nisam zagriženi pristalica ubijanja stranaca,
neznanca
vredi ubiti samo zbog novca, ne
zbog umetnosti. Ako vojnik ubije vojnika,
to je nešto prosečno. Ali kada
simpatičan, lep, elegantan mladić
u nastupu otkine vilicu svojoj majci
ili palcem probuši mali otvor u lobanji
svog bate dok ležerno
razgovara, a njegov religiozni, smireni,
otvoreni i mudri pogled nimalo ne gubi
od svoje nevinosti… O, svetlosti!
Takođe, fino je kad se dva gola vojnika
ljube. Milijarder lepše izgleda od
zanatlije, a bračni par koji se voli
podseća me na debelog gadnog
poslužitelja koji jede škembiće. S tog
stanovišta je interesantno gledati kako
onanišu crnci zrelih godina. Belci se
prilično boje, a crnci vrište i
hropoću, kao kad pomešaš šum roja pčela
sa nepodmazanim kolicima koja cvile po
šinama. Osim toga, mršavi su u bokovima i
nemaju sala. Samoupravljači su debeljkovići,
fašizam je rasig. Fašizam integriše čistu
lepotu. Fašizam znači mladost, svežinu,
moć, akciju i vitalnost, jevrejske svinje
su trule, pljuvačka im se skuplja
oko uglova usana. Ko vas je zaslepljivao
da ne vidite tako jasne stvari?
Fašizam znači moć i vlast
I voleo bih da vidim onoga koji bi zbilja
više voleo da bude benav, slabunjav i progonjen.
Je li bog bio demokrata kad je jednim potezom
odvojio vodu od neba? Onaj ko me bude uspeo
da uveri u to napraviće od Tomaža Šalamuna
ovcu i unuci mojih unuka pokoravaće se
njegovim potomcima. A do tada ostajem ono
što sam, i sve dok ne pokupim dovoljno
oružja, novca i ljudi, sve dok ne
prikupim dovoljno štofa za uniforme mojih
dečaka, sve dok u vojsku i udbu ne
infiltriram dovoljno mladih genija,
pisaću pesme o lepoti prirode i
skromno i tiho se pripremati za
veliki dan.
(Preveo Milan Đorđević)
