Kakve je posledice rat ostavio na svakodnevne živote ljudi na Kosovu zabeležio je holandski dokumentarni fotograf Vilijem Polstra, a njegovi radovi objedinjeni su u izložbu pod nazivom „For Hanna, Future Stories from the Past”, koja je otvorena u Ustanovi kulture “Parobrod” u Beogradu do 13. jula u 20 časova.

Viljem Polstra je koristio svoju porodičnu istoriju kao polaznu tačku za vizuelno istraživanje posleratnog Kosova. Posle smrti roditelja, Polstra je pronašao kutiju punu istorijske dokumentacije i fotografija, sa posvetom „Za Viljema”. U njoj je otkrio dugo skrivane detalje iz prošlosti svojih roditelja koji opisuju na koji način je Drugi svetski rat obeležio njihove sudbine i uticao na zavet ćutanja.

Analizirajući detalje iz porodične istorije, Polstra nastoji da prikaže traume sa kojima se ljudi bore u sadašnjem trenutku. „Tokom i nakon sukoba na Kosovu 1998-1999, veliki broj ljudi je stradao ili izgubio domove. I danas, Kosovo je duboko podeljeno, Srbi i Albanci na Kosovu su dijamteralno suprostavljeni“, izjavio je Polstra.

Projekat odražava nezavisan pogled autora na izuzetno senzitivno i kompleksno stanje posleratnog Kosova. Na izložbi su prikazani segmenti iz foto-knjige, serija portreta i pejzaža nastalih tokom petogodišnjeg istraživanja širom Kosova, upotpunjeni kratkim pričama i audio materijalom koji posetioca uvode u lični kontekst fotografisanih ljudi, ali i samog autora.

Kosovo duboko podeljeno: Vilijam Polstra na otvaranju izložbe (foto: Duško Vukić)

'TEŠKO OSTATI NEPRISTRASAN'

Pet dana nakon što je holandska organizacija „Forhanna” postavila izložbu “For Hanna, Future Stories from the Past” Viljema Polstre u Parobrodu, magazin GRAIN je 29. juna organizovao javnu debatu na kojoj su učestvovali fotografi iz Srbije koji su bili svedoci važnih istorijskih događaja na Kosovu.

Dva beogradska fotografa različitih generacija, Imre Szabo i Marko Risović (Kamerades), fotografisali su političke događaje i dešavanja na Kosovu tokom decenija i time uspeli da dokumentuju važne istorijske trenutke od 80-tih do danas. Igor Čoko, fotograf i urednik magazine GRAIN, moderirao je razgovor sa ciljem da ponudi višeslojno razumevanje gostujuće izložbe, ali i trenutnog stanja na Kosovu.

„Viljem Polstra nam kroz svoj projekat nudi vizuelizaciju problematike iz ugla neutralnog posmatrača koji je oslobođen uplitanja dnevne politike i dominantno suprostavljenih interesa”, započeo je debatu Čoko, uz postavljanje pitanja o objektivnosti fotografa u pristupu kompleksnim temama kao što je Kosovo: „Da li je neophodno da  nam baš fotograf iz inostranstva, treće lice, ispriča priču o Kosovu?”.

Prošlo je tačno 29 godina od kada je Slobodan Milošević održao govor na Gazimestanu koji mnogi smatraju početkom nove političke ere. Imre Szabo je dokumentovao Miloševićeve javne govore s kraja 80-ih i tokom 90-ih. Ipak, tragovi budućih konflikata primetni su u njegovim ranim fotografijima s početka 80-ih, kada je kao mlad foto reporter postao autor nekoliko naslovnih strana „Ilustrovane politike”

Foto: Mina Dragić 

Već 1981.godine fotografije poznate kao „Kuća na prodaju” i „Rugovski vojvoda”, nagovestile su početak nemira na Kosovu i imale poseban simbolički značaj u tadašnjoj Jugoslaviji.

„Nakon prve naslovnice, koja je izazvala buru u javnosti, od mene je traženo da se na Kosovo vratim i napravim pomirljive fotografije”, rekao je Szabo.

Tokom 90-tih, sa promenom režima došlo je i do promene očekivanja od novinskih redakcija u Beogradu. Njegove fotografije koje su ovekovečile kompleksna zbivanja često nisu bile objavljivane u medijima u Srbiji ili su služile svrsi jednostranog novinskog izveštavanja.

„Zadatak fotografa jeste da predstavi realnost ali nažalost ništa nije tako crno-belo osim mojih crno-belih fotografija”, rekao je Szabo.

O dokumentovanju post-konfliktne realnosti, od 2000. do danas, više je govorio Marko Risović koji je za „National Geographic Srbija” napravio seriju fotografija pod nazivom “The Bearable Heaviness of Coexistence”, u kojim je fotografisao život ljudi u enklavama širom Kosova. Risović je naglasio da ga najviše interesuju i da su najznačajnije upravo  priče o malom čoveku, koje bi voleo još dublje da istraži u budućnosti. U radu Viljema Polstre prepoznao je sposobnost da se izbalansirano predstave te sudbine običnih ljudi, žrtvi svih suprotstavljenih strana, naglasivši koliko je teško ostati poptuno nepristrasan u tom pristupu.

Foto: Duško Vukić

„Kada odete na Kosovo kao predstavnik jedne strane, neizostavno vas posmatraju sa sumnjom da ćete njihove priče potencijalno zloupotrebiti, rekao je Risović i dodao  kako je tom smislu holandski autor možda bio u prednosti, kao stranac i neutralni posmatrač. Za sebe, Risović priznaje, da mu je bilo teško da izblansira suprotne strane u delovima Kosova gde osećao kao “svoj na svome”.

Viljem Polstra je uspeo da pomiri nepomirljive suprotnosti i uspešno ispriča celovitu priču o postkonfliktnom Kosovu, što je izuzetno teško”, prokomentarisao je Risović  činjenicu da je holandskom autoru bilo potrebno šest godina da završi svoj projekat. I dodao: „Ipak, ni taj period nije dovoljan za bavljenje tako složenim kontekstom poput kosovskog”.

Govornici na tribini su se složili da je jedan od ključnih problema generalna nezainteresovanost domaćih fotografa koji bi se tom temom bavili na istraživački način, što je uzrokovano i odsustvom finansiranja takvih projekata.

„Kosovo je problem koji u manjoj ili većoj meri utiče na živote svih nas, a najmanje je obrađen upravo iz unutrašnjeg ugla, iz perspektive domaćih fotografa”, rekao je Risović i dodao da je jedan od glavnih razloga tome odsustvo podsticanja takvih projekata od strane medijskih kuća i institucija u Srbiji.

POVRŠNO POSMATRANJE SADRŽAJA

„Da bi se adekvatno pristupilo sagledavanju te realnosti”, dodao je Szabo, „potrebno  je steći poverenje ljudi na Kosovu, provesti dole dosta vremena i razumeti jezik… što fotografi uglavnom ne mogu sami sebi da priušte”.

Konstatovana je neophodnost da se nastavi konstruktivna debata o Kosovu, posebno iz što neutralnijih pozicija, kako bi se izbegla često prisutna ostrašćenost koja utiče da rasprava ode u pogrešnom smeru. Zato su nezavisni projekti fotografa, poput Polstrinog, od izuzetnog značaja za dublje razumevanja kompleksne realnosti na Kosovu,

„Često smo svedoci da kada neko pokuša, na temu Kosova, da javnosti predstavi onu drugu stranu, to izaziva turbulentne reakcije i označava se kao provokacija” konstatovao je Igor Čoko.

Nadovezujući se na ovu konstataciju, Risović je ukazao da je veliki problem u tome što su ljudi skolni da površno posmatraju sadržaj koji im se prikazuje i što izvlače pojednostavljene i preuranjene zaključke, vođeni trenutnim emotivnim stanjem i aktuelnim društveno-političkim kontekstom.

„Zato je značajno i zanimljivo, fokusirati se na analizu različitih interepretacija izložbe Viljema Polstre u Beogradu”, izjavio je Risović.

Foto: Mina Dragić

Govornici su se složili da je potrebno da prođe još mnogo vremena da bi se obnovilo poverenje ljudi u Srbiji i na Kosovu, zbog čega je svaki korak na tom putu od velikog značaja.

„Onog trenutka kada budemo shvatili da onoliko koliko nas bole njihove prekrštene ruke, njih bole naša tri prsta, postaćemo zaista nepristrasni u posmatranju i razumevanju problema Kosova”, zaključio je Szabo.

Izložbu „For Hanna, Future Stories from the Past” i njene prateće programe u Beogradu, realizuju fondacija Forhanna iz Amsterdama u saradnji sa udruženjem GRAIN i Ustanovom kulture „Parobrod”, uz podršku Švajcarske Ambasade u Beogradu, Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu, Mondrian Fonda i Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE).