Mediji su ovih dana najavili da zakupac „Jugoremedije“, novosadska firma „Union medik“, obnavlja proizvodnju i u startu angažuje 86 od preko 450 bivših radnika nekada uspešnog proizvođača lekova. Vest, jednoobrazno formulisana i bučno razglašena, potvrđuje da je u pitanju firma još u odličnom tehnološkom stanju, sa atraktivnim proizvodnim programom.
Milan Selaković, vlasnik “Union medika“, u Novom Sadu znan kao nekadašnji vlasnik lokalne pekare i maloprodajnog objekta u kvartu „Rotkvarija“, otkupio je od američkog biznismena poreklom iz Banata Dušana Mladena Davida firmu Blue Rose, time i Plan reorganizacije kojim bi „Jugoremedija“ trebalo da iziđe iz stečaja. Očigledno, David je shvatio da farmaceutskim biznisom u Srbiji upravlja Republički fond za zdravstveno osiguranje, kupac 90 odsto lekova. Kada je video da je “Jugoremedija“ odlična firma koju je isti fond gurnuo u stečaj time što je unazad četiri godine plaćao kupljene medikamenate tek nakon 300 dana i deformisao tržište, razumeo je da je zrenjaninski proizvođač lekova namenjen ciljnom kupcu. Odustao je od daljeg angažmana i zadovoljio se zaradom na preprodaji Plana reorganizacije.
Koliko je slučaj „Jugoremedije“, inače sa EU - liste 24 za koje se zahteva preispitivanje privatizacije, paradigmatičan za srpsko pravosuđe- koji se doima više kao samo lokacijski izdvojeni segment izvršne vlade, a ne kao jedan od tri nezavisna stuba vlasti- pokazuje i razvlačenje tužbe „Jugoremedije“ protiv države Srbije, Agencije za privatizaciju i Cetralnog registra za hartije od vrednosti, kojom tužilac potražuje čak 111,2 miliona evra nadoknade za štetu pretrpljenu od početka privatizacije državnog dela kapitala. Privredni sud u Beogradu je godinu dana razvlačio zakazivanje pripremnog ročišta, potom je u dva ročišta razmatrao manje bitne stvari, da bi se napokon proglasio nenadležnim i spor prebacio na Privredni sud u Zrenjaninu, poznat upravo po tome što je u slučaju privatizacije „Jugoremedije“ donosio niz spornih odluka, kasnije sve odreda poništenih. Još nije zakazano pripremno ročište, pa je tako od utuženja, 6. maja 2012.godine prošlo već 18 meseci, a da se stvari nisu pomerile sa početka.
Po Planu, koji je ovih dana, uz propratno pismo, Skupština poverilaca „Jugoremedije“ uputila Vladi Srbije, vidi se profitabinost firme. Kako je, usled duže pauze u proizvodnji, na tržištu nestašica svih lekova zrenjaninske firme, posebno onih devetnaest za kojih nema paralele u domaćim firmama, a uvozni, ako se izuzmu problematčni kineski, su znatno, pa i višestruko skuplji, Fond je „Union mediku“ obećao frontno plaćanje. Kalkulacija iz Plana pokazuje da će za samo nekoliko meseci iz proizvodnje tri leka, aminofilina, amlodipina i sinkuma, zakupac prihodovati 11 miliona evra. Kako su troškovi proizvodnje tri, distribucije i veletrgovačke marže dva, zakupcu ostaje šest miliona profita. Poenta je u redovnom plaćanju Fonda, dominantnog kupca koji je u poziciji da ucenjuje sve veledrogerije i sve proizvođače u Srbiji, sem onih koji su u stranom vlasništvu, poput oduvek ekstrauspešnog Hemofarma, jer duge periode nelikvidnosti premošćuju kreditima sa domicilnog finanasijskog tržišta po 2,5, dok je u Srbiji godišnja kamata u ovakvim slučajevima i preko 20 odsto.
Da je država „Jugoremediju“ namerno gurnula u stečaj pokazuje baš Plan reogranizacije, po kome bi iz stečaja izašla ne kao akcionarsko društvo (58 odsto su vlasnici mali akcionari, 42 odsto država), već kao D.O.O., vlasnički sasvim drugačije koncipirana, odnosno svojina jednog pravnog lica. Cilj je, očito, bio da se firma izuzme iz sadašnjih i, kao izuzetno profitna, prepusti, ciljnom, kupcu, što se, uostalom, pokušava već preko 11 godina, od kada je privatizovana i kada su počele nevolje. Kasnije je privatizacija poništena, a privremeni vlasnik J.S. Nini, tranzicioni biznismen iz Niša, sada je pod krivičnom istragom upravo zbog mahinacija tokom petogodišnjeg upravljanja, kada je poslovnim aranžmanima i naduvavanjem cena dobit iz „Jugoremedije“ izmeštao u druga svoja preduzeća.
Po raskidu privatizacije, radnici ,u većini i među malim akcionarima, su uspeli ne samo vratiti oko 22 miliona evra Ninijevih nagomilanih obaveza, već još i investirati 11 miliona evra u pogon za čvrste forme kako bi dostigli neophodan nivo standarda. No, država kasnijim propisima praktično omogućava da se na srpskom tržištu pojave i lekovi koji ne moraju biti povišenog standarda, pa ispada da inače kvalitetna investicija Zrenjaninaca nije bila baš toliko hitna.
Inače, „Jugoremedija“ je septembra prošle godine blokirana od strane Hipo banke zbog 2,5 miliona evra prispelih, a nevraćenih obaveza. Razlozi su uslovi poslovanja na ciljno deformisanom tržištu. Pri uvođenju stečaja imovina firme je procenjena na 22, ukupne obaveze čiji rok dospeća se rasteže na deset godina, je iznosio 27 miliona evra, ali je stečanjni upravnik i sam rekao da u kapital firme nije uračunata vrednost licencnih prava. Sredinom jula 2011. godine država je nameravala da proda udeo u „Jugoremediji“ i tada je kapital procenjen na 56 milona, imovina na 22 i licencna prava prinosnom metodom na 34 miliona evra. Kod proizvođača generičkih lekova vrednost licenci je izuzetno važna i pokazuje kvalitet proizvodnog programa. Uostalom, i šest miliona evra planiranog profita aktuelnog zakupca zasniva su upravo na dobro skockanom asortimanu „Jugoremedije“ izgrađenim na decenijama dobro osmišljenim kupovinama licencnih prava i razvoja firme u odgovarajućem smeru.
Zakupac „Union medik“ odlučio je da ne produži ugovor o izdavanju licence za proizvodnju antibiotika firmi „Penfarm“, preduzeću koje je osnovala „Jugoremedija“ zajedno sa „Luksol farmacija“, čiji su vlasnici deo malh akcionara „Jugoremedije, radi ispunjavanje zakonske obaveze da seproizvodnja antibiotika izmesti na zasebnu lokaciju. Dozvola za proizvodnju glasi na „Jugoremediju“, ali je njena ugovorna obaveza da je ustupi „Penfarmu“, ipak, zakupac još nije učinio, pa time dovodi u pitanje rad kćerka- firme. Da zakupac ima neuobičajeno poverenje Ministarstva za zdravlje ukazuje i podatak da je dozvolu za proizvodnju dobio nakon samo 20- tak dana od podnošenja zahteva, mada u dugogodišnjoj farmaceutskoj praksi nije zabeležn slučaj da je nekom preduzeću izdata pre maksimalnog roka od 210 dana.
Koliko je „Jugoremedija“, i pored toga što unazad jedanaest godina nije radila više od pola ovog dugog perioda, još dobra firma pokazuje podatak da je 2008.godine, poslednje u kojoj se poslovanje odvijalo u koliko - toliko regularnim uslovima, prihodovala 28,3, profitirala 7,8 miliona evra, uprkos velikim izdacima za zarade. Naime, sudskom odlukom firma je bila primorana da prihvati i 150 radnika primljenih od strane Ninja tokom, sa malim predasima, skoro petogodišnjeg štrajka, pa je ukupan broj zaposlenih sa 300 uvećan na čak 450.
Da se zakupcu, koji i ne mora biti krajnji ciljni kupac, odista ide na ruku ukazuje i odluka Privrednog suda u Zrenjaninu da se ročište na kome je trebalo da se donese odluka o prodaji firme sa 16. decembra odloži za drugu polovinu februara. Time se omogućava da „Union medik“ za simboličnih 50.000 evra mesećnog zakupa iz poslovanja „Jugoremedije“ stekne kapital kojim bi mogao i da kupi firmu. Jer, sve nevolje Zrenjaninaca potiču iz nedostatka obrtnog kapitala nastalog deformisanjem tržišta lekova i, prema Planu reorganizacije, za puno aktiviranje cele firme dovoljno je ubaciti do tri milion evra, duplo manje nego što zakupac kalkuliše zaraditi za samo nekoliko meseci iz delimične obnove proizvodnje.
Suštinsko pitanje je zašto država godinama sve čini da zrenjaniskog proizvođača otera u stečaj i proda je iz ove inferiorne pozicije? A firma je, čim se ostavi na miru, veoma solidna, čak i za farmaceutsku, izrazito profitabinu, branšu.
