“Ako su mediji cenzurisani i javnost je cenzurisana”, kazao je na tribini u Novom Sadu u četvrtak uveče predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine u ulozi moderatora Dinko Gruhonjić.

Poslednja dešavanja u javnom prostoru Srbije, skidanja tekstova, hakovanje portala, ukidanje emisija, bile su povod da NDNV organizuje tribinu o cenzuri i autocenzuri medija u Srbiji. 

U samo nekoliko nedelja cenzurisana su dva teksta na skoro svim medijima u Srbiji, skinuta je emisija sa Radija B92, a javne ličnosti i novinari su uputili otvoreno pismo ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu da zaustavi cenzuru i tabloidizaciju Srbije.

Najpre je sa sajta B92 nestao tekst Dušana Mašića, pismo novinarki tabloida “Kurir” povodom kampanje protiv porodice Ognjenović, zatim je sa skoro svih portala koji su je prethodno objavili, nestala vest o povlasticama za kćerku guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a dva su portala hakovana i uklonjen je samo pomenuti tekst. Oni kojima nisu skinuti tekstovi ili ih nisu sami uklonili, stigla je žalba Savetu za štampu i najavljene su tužbe. Među tim medijima je i Kontrapress.

Medijska kuća B92 skinula je sa programa emisiju “Mentalno razgibavanje”. Autori tvrde da je to urađeno zbog “neprikladnih političkih poruka”, dok rukovodstvo tvrdi da je u pitanju “praznična šema”.

Sloboda govora na internetu je, prema rečima predstavnice Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji Sanje Stanković, globalni problem. Međutim, kad je u pitanju Srbija, poslednja dešavanja pokazuju da je reč o pokušaju kontrole medija, koja čak ide do zvanja opskurnih portala kako bi se sprečilo objavljivanje određenih informacija od javnog značaja. Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), Branko Čečen, kazao je da je hakovanje tog portala i pozivi drugim medijima da se informacija o povlasticama za kćerku Jorgovanke Tabaković skloni sa interneta “glupav autogol”.

“To je u ovom koruptivnom okeanu u kojem živimo, sitna priča koja bi bila zanimljiva tri dana i onda bi nestala. Ovako, zbog hakovanja, naš sajt nikada nije bio posećeniji, nikada nismo bili šerovaniji, lajkovalo se na FB. Ljudi su od toga napravili priču od nacionalnog značaja. To je jedna ozbiljna glupost. Neko je samo zato što ima ručni bacač, upotrebio ga tako što je pokušao da ubije muvu. Muva je odletela i postala je slon”, pojasnio je Čečen i dodao da ga brine jer je  “državni vrh zvao opskurne portale koji su prenosili tu priču.”

“Zamislite da zovete portal iz Šabca koji drži klinac od 16 godina. Zvala nas je uzbuđeno njegova devojka od 15 godina i rekla ‘Vi ne znate ko je nas zvao!’. To je ono što mene jako brine. To nije doživeo samo opskurni portal u Šapcu. To je doživeo svako ko je preneo ovu vest, a da oni nisu bili apsolutno sigurni da ne mogu da utiču na to.”

Čečen je podsetio da su pritisci na novinare CINS-a svakodnevni, ali da se na njih računa jer se bave organizovanim kriminalom, Međutim, ovakvi pozivi vlasti su izuzetno opasni da bi se nakon ovoga svako udruženje, svaki vid organizacije novinara trebalo da pripremi da sledeći takav pritisak, ako ima hrabrosti, dokaže i eksponira, smatra Čečen.

“Važno je da se o tome priča. CINS pravi istraživačke priče o organizovanom kriminalu, njegovom ogromnom uplivu u prividno legalne biznis tokove u ovoj zemlji, o kontaktima organizovanog kriminala i političara u Srbiji, o korupciji najrazličitijih vrsta i naši tekstovi, iako se rutinski nude nacionalnim medijima besplatno, jednako se rutinski odbijaju jer oni to ne smeju da objave. Nacionalni mediji u našoj zemlji nisu slobodni, oni su pod ozbiljnom kontrolom i ogromnim uticajem onih koji kontrolišu novac od reklama. Ako ne budemo ni na internetu više mogli da objavljujemo naše priče, smisao našeg postojanja i rada, koji nije ni bezopasan ni lak, se gubi. Zbog toga ćemo iskoristiti svaku priliku da o tome govorimo”, kazao je Čečen.  

Ko je taj ko ima moć i ko zove urednike i vlasnike, to je pitanje koje treba javno uputiti, smatra Smiljana Milinkov, predstavnica Suda časti Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

“Političarima je neophodan minimum medijske pismenosti da bi znali s jedne strane, da mediji i novinari nisu portparoli i nisu dužni da prenose ono što političari kazuju. S druge strane, ako su već političari javne ličnosti onda su izložene i moraju biti izložene očima javnosti. Naša dužnost je da to korigujemo i skrenemo pažnju šta se radi”, poručila je Smiljana Milinkov.

Predstavnik Šer fondacije Vladan Joler kazao je da je novinarima u Srbiji potrebna obuka za standarde bezbednosti na internetu, kao i da Srbija mora doneti zakone koji su prilagođeni digitalno dobu. Joler je napomenuo da  postoje indicije da je Srbija uvezla određene softvere za masovno nadgledanje interneta.

“Organizacija iz Toronta, Sitizens Lab, napravila je analizu koja govori da je najverovatnije jedan softver sistem za nadgledanje uvezen u Srbiju", rekao je i dodao da preko Vikiliksa postoje nagoveštaji da je tu prisutna i druga kompanija. "To su moćni sistemi za nadgledanje. Nadgledanje i cenzura su dva vezana pojma. Da bi uveli širokopojasnu cenzuru, morate imati nadgledanje, da bi znali šta da cenzurišete, vi morate da nadgledate. U ovoj državi postoje dve atomske bombe po pitanju sigurnosti na internetu, samo je pitanje  da li je ovo što se sad dešava vezano za to ili ne. Ako ti softveri postoje, a veoma su skupi, mi samo treba da čekamo kada će krenuti da se upotrebljavaju i na koje načine”, rekao je Joler i dodao da je upotreba ovakvih sistema za nadgledanje velika opasnost po privatnost korisnika interneta i rad nezavisnih istraživačkih medija.

Komentarišući poslednja dešavanja na B92 i 021, Smiljana Milinkov je podsetila da su upravo mediji koji su devedesetih bili sinonim za otpor i slobodu medija, danas prvi u skidanju tekstova. Razlog za to ona vidi u dugogodišnjem ciljanju neprijatelja pod krinkom borbe za slobodu medija.

“Devedesetih je neprijatelj bio Slobodan Milošević i svi ljudi oko njega. Pisalo se i izveštavalo protiv nekoga, a nije se izveštavalo za demokratiju, koliko god to danas izlizano zvuči, za toleranciju, za slobodu govora, za ljudska prava. Mi, mediji, nismo naučili da se borimo za nešto i to se danas vidi. Vlasnicima, urednicima, profesionalnost nije važna”, kazala je.  

CINS je nevladina organizacija koja se finasnira iz donacija, a ne iz marketinških i komercijalnih prihoda, tako da ih se, kako je rekao Čečen,  “savršeno ne tiče šta Aleksandar Vučić misli o ovome ili o onome”. Međutim: “Bojim se da je situacija takva da većina drugih medija nije u situaciji da rizikuje svoj opstanak materijalni i da nije spremna da se igra time zarad profesionalnih standarda. S druge strane, mislim da bez profesionalnih standarda nema smisla da radimo”, zaključio je Branko Čečen.