Žurka je tek počela, kada su se kroz muziku prolomili pucnji. Ljudi su se odmah razbežali, znajući o čemu je reč: policijska racija.
Okupili su se u hotelu, u pokarjini Bauchi na severu Nigerije, gde su iznajmili gotovo čitav sprat za rođendansku žurku iznenađenja. Ali u gradu u kojem dominiraju minareti, gde šerijat u teoriji propisuje da se gejevi kamenuju do smrti, takvi trenuci radosti su teški. Neko ih je “otkucao” Hisbahu – verskoj policiji.
Kada su policajci banuli te noći 2007. godine, John (nije njegovo pravo ime) je pretrnuo od straha. Utrčao je u jednu sobu, pogasio svetla i sakrio se ispod kreveta. “Proveravali su sobu po sobu. Otvorili su vrata i preleteli po prostoriji baterijskom lampom, ali su pomislili da je prazna.” Uhapsili su 18 osoba.
Nedelju dana kasnije, John je otišao na molitvu u džamiju. Molio se za 18 prijatelja koji su po šerijatskom zakonu optuženi za sodomiju. Molio se za njihovog advokata koji je sa prvog saslušanja morao da se iskrade kroz zadnja vrata, jer je rulja pretila da će ga kamenovati zato što zastupa “gej brak”. Molio se za snagu da uradi ono što je nameravao.
“Taj incident nas je zaista ohrabrio da počnemo da radimo nešto. Više nismo mogli da se krijemo”, seća se John. I tako je u jednoj od najkonzervativnijih pokrajina u Nigeriji počeo da organizuje tajne sastanke s drugim gejevima. Podržavali su jedni druge kada bi ih komšije optužile da su “demoni”. Katkad su zajednički prikupljali novac da plate zatvorsku kauciju ili kondome onima koji nisu mogli to da priušte. Uglavnom su jedni drugima pomagali da se nose sa usamljenošću koju nosi svakodnevno poricanje, pružajući utehu međusobnim prihvatanjem.
Godinama su se okupljali u tajnosti. Prošle je sedmice, međutim, nigerijski predsednik Goodluck Jonathan potpisao zakon koji zabranjuje istopolne brakove, čime je pokrenuo talas homofobije koji preti da zbriše sedmogodišnju izgradnju krhkog raja. Zakon ne pogađa samo homoseksualce, već i one koji podupiru njihova prava ili gejeve ne prijave nadležnima. Hapšenjem najmanje 40 ljudi prošle sedmice, broj utamničenih se popeo na skoro 200 u Nigeriji, potvrdile su civilne organizacije za Observer.
Jedan po jedan, John i njegovi prijatelji napuštaju grad.
“Više od 90 posto Nigerijaca se protivi istopolnim brakovima. Zakon je, stoga, na strani kulturnih i verskih uverenja naroda”, rekao je portparol nigerijskog predsednika Reuben Abati. Predsednikov rejting zabeležio je rast nakon nekoliko meseci sumornih vesti o korupciji, političkom nasilju i pobuna radikalnih islamista na severu Nigerije.
Iz svog skrovišta John razmišlja šta dalje da uradi. “Nimalo mi nije prijatno. Ne mogu da ostanem ovde i ne radim ništa.”
U hotelstkoj sobi u Abuji, prestonici Nigerije, dve žene pod hidžabima došle su u posetu Dorothy Akeno'va, od koje žele da kupe prokrijumčarenu robu: seksi igračke. Vođenje jednog od retkih mesta gde se žene osećaju dovoljno slobodno da kupe erotski veš, a da zbog toga ne budu osuđene, samo je jedan od načina na koji Aken'ova pokušava da unese slobodu u svoju represivnu zemlju. Drugi je unajmljivanje advokata koji zastupaju muškarce i žene koji su uhapšeni jer su homoseksualci.
Ova majka troje dece cele je nedelje telefonirala pokušavajući da nađe advokate spremne da predstavljaju ljude u pritvoru. Jedan čovek je uhapšen pošto je njegov stanodavac posumnjao da momak deli stan s drugim muškarcem.
“Advokati koji prihvate posao će nas odrati. S druge strane, ni naoružani stražari koji ih prate nisu jeftini”, uz uzdah kaže Aken'ova, pre nego što će dvema ženama koje se kikoću reći koliko košta bočica ulja za masažu.
Novac – koji ponekad Aken'ovi ponestane – nije najveći problem. Mnogo je teže ubediti nekoga da prihvati slučaj, pošto postoji strah da će biti na meti društva. “Čim pomenem prava seksualnih manjina, pitaju me: 'Jesi li lezbijka?' Tačno vidite da su spremni momentalno da prekinu kontakt ako odgovorim potvrdno”, kaže Aken'ova, čiji osmeh blista poput cveta istetoviranog na njenom desnom ramenu.
Takve reakcije su uobičajene u Africi, gde su se populistički zakoni – često jednako oštri kao oni iz ere kolonijalizma – obrušili na homoseksualnost. Međunarodni pritisak protiv ovih zakona pojačao je antigej raspoloženje, pa lideri kao izduvni ventil koriste bes zbog mešanja Zapada. Predsednik Ugande Yoweri Museveni je prošle sedmice izjavio da su gejevi produkt “greške prirode” zbog “nasumičnog razmnožavanja” na Zapadu, ali je ipak blokirao antigej zakon nakon pritisaka koje su nekoliko meseci vršili međunarodni donatori. Za razliku od Ugande, čiji budžet u 50 proscenata pune strani donatori, Nigerija je obezbeđena novcem od nafte te može da prkosi pristiscima.
Za aktiviste problemi nastupaju već kod imena zakona. “Ljudi to pročitaju i pomisle: 'OK, slažem se s tim. Ne dovode u pitanje šta se sve nalazi u zakonu”, ističe Aken'ova i dodaje da nije čula nikoga ko se zalaže za gej brakove. “To nisu [samo] antigej ljudi; to su antilljudi.”
Prošle godine je jedan od zakonodavaca izjavio: “Imate pravo na svoju seksualnu orijentaciju, ali zar ne shvatate da se, nastojeći da je pretvorite u brak, mešate u ljudska prava onih koji to smatraju odvratnim?”
Do sada oni nisu bili žrtve. Prošle sedmice je Ibrahim Marafaa, 47-godišnji učitelj koji je uhapšen pre nego je zakon stupio na snagu, javno išiban i kažnjen sa 5.000 naira (20 funti), nakon što je “priznao svoju nenormalnost”.
“Ako smatra da mu je učinjena nepravda, ima pravo na žalbu u roku od 30 dana”, kaže Alhassan Zakaria, šerijatski advokat koji je nadgledao bičevanje.
Ni dole na jugu Nigerije bičevanja nisu neuobičajena pojava. Aktivista iz Lagosa Olumide Makanjuola seća se kako je njegov prijatelj pristao da bude išiban, u nastojanju da “istera đavola iz sebe”. “Samo je želeo da prestane da bude predmet mržnje”, kaže Makanjuola s nežnošću u glasu.
Besprekorno odeven, sa dredovima na glavi, govori energično neverovantno brzo, uprkos tome što je budan proveo nekoliko noći vodeći na desetine telefonskih razgovora.
Nešto ranije je proveo sat vremena u razgovoru sa svojom porodicom ubeđujući ih da je bezbedan. Potom su ga pozvala dva prijatelja da mu jave da napuštaju zemlju. Jedan lekar pita ga može li da bude optužen jer je lečio pacijente koji su homoseksualci. Makanjuola je prošle godine zabeležio slučaj u kojem su četvoricu mladića – osumnjičenih da su gej – skinuli, pretukli i vezane vodili kroz jedno selo na jugozapadu zemlje. Policija je rekla da nema dokaza da se dogodio ovaj incident, koji je snimljen i kamerom mobilnog telefona, ali je pokrenula istragu koja treba da utvrdi da li su mladići bili “sodomisti”.
Makanjuola odbija da poveruje da je bes rulje uperen ka homoseksualnosti koja je, smatra on, samo “žrtveno jagnje” zbog očaja u zemlji gde su loše vođstvo i korupcija ostavili većinu ljudi bez posla i u siromaštvu.
“Oni su očiti primer ljudi koji su frustrirani zbog sistema. Ali bi svoj gnev trebalo da usmere ka našim vođama koje iz opljačkanih fondova kupuju kuće u Londonu i Dubaiju”, kaže Makanjuola.
Drugi se, pak, ne slažu s ovim argumentom. “Gejem se postaje zbog nedostatka roditeljske pažnje”, smatra Abdullahi Sani, policajac koji je uzeo slobodan dan, kako bi prisustvovao bičevanju u Bauchiju. “Dvadeset udaraca bičem je dečja igra u poređenju sa stepenom prekršaja. Ta žrtva više nije ljudsko biće. Oni su izgubili boga iz vida.”
U takvoj je klimi radio John kako bi našao svoje mesto u ovom svetu. I život je, kaže, počeo da dobija smisao. Cilj je bio jasan: delovati kao vojnik u tihom, ali rastućem underground pokretu. Sve to uprkos tome što je otac prošlog meseca tražio od njega da “prestane da se druži sa gejem” koji je nedavno pretučen.
“Pokušaću, ali nije dobro da najednom počnem da izbegavam druga. On je ljudsko biće”, rekao mu je John.
Jedno prilikom njegova majka, koja je preminula prošle godine, stala je na njegovu stranu. “Rekla mi je: Ljudi će uvek govoriti. Zaboravi na njih. Samo budi pažljiv i koncentriši se na studije”, seća se. “Toliko me je volela jer sam bio najmlađi sin”, kaže glasom koji se lomi.
John sada pokušava da zapamti taj savet, ponekad se okreće Aken'ovi kao majčinskoj figuri. Nešto ranije ju je pozvao i rekao joj da želi da se vrati kući. “Ostani gde si dok se situacija ne smiri”, kaže mu nežno.
Ali, želja da bude među prijateljima, uključujući i one koji su nedavno pušteni iz zatvora, je prejaka. “Samo hoću da budem s njima. Makar na pola sata.” Osim toga, želi da prenese informacije advokatu. Vratiće se u grad pod okriljem noći. Naći će se sa roditeljima jednog od zatvorenih prijatelja, kako bi im pomogao da prikupe novac za kauciju. Pita me da li mislim da je to dobra ideja?
Ljubav čini da radiš lude stvari, odgovaram. “Da”, kaže utučeno.
Nakon stanke, dodaje: “Ali, ako ljudi uče da mrze, misliš li da mogu naučiti da vole?”
**S engleskog preveo Dušan Komarčević
