Autonomija, antifašizam, AVNOJ – tri su velike teme objedinjene u zborniku istoimenog naziva koji je predstavljen na tribini u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu u ponedeljak, 9. juna.

Teme su razmotrene sa istorijskog, nacionalnog, ustavnog, političkog i ekonomskog aspekta, a sve su javno predstavljene na okruglom stolu organizovanom 26. oktobra 2013. godine u Novom Sadu, povodom 70- godišnjice Drugog zasedanja AVNOJ-a (Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije)

Među pojmovima u naslovu najstariji je pojam autonomije, ali je nedeljiv od pojmova antifašizma i AVNOJ-a zbog čega sadržaji koji obeležavaju ova tri pojma nisu posmatrani odvojeno nego u istorijskoj povezanosti, kazala je istoričarka Latinka Perović.

 „Nastojaću da odgovorim šta je u današnjoj opštoj konfuziji o prošlosti, njenoj reviziji i falsifikovanju omogućilo kvalitete knjige.  Šest istoričara, tri pravnika, četiri politologa, dvojica publicista, jedan analitičar i dva autora koja nisu označili profesionalnu pripadnost, ali je jedan predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, a drugi poznat po svom radu, stvorilo je zaokruženu sliku autonomne pokrajine Vojvodine i ta slika nije poznata savremenoj Srbiji, a usuđujem se da dodam i ako je poznata ona nije prihvaćena. Saznanja koja je ponudila  ova knjiga svedoče o kontinuiranom postojanju intelektualne zajednice u Vojvodini koja je uvek išla ispred politike. Ako nije imala snagu da se izbori za najracionalnija ustavna rešenja i naročito za ekonomska rešenja ona nikada nije izgubila snagu da ostane dosledna principima onog kulturno civilizacijskog kruga kojem je izvorno pripadala“, naglasila je Perović.

Dodala je da je pitanje vojvođanskog identiteta primarno kulturno pitanje. Podsećajući na razne političke okvire u kojima se u poslednjih dva veka razvijala autonomija, Latinka Perović je kao savremenik podsetila da su 1971. godine, zahvaljujući liberalizaciji Srbije, doneseni ustavni amandmani koji su predstavljali temeljne akte za Ustav 1974. godine, kada je Vojvodina postala konstitutivni deo jugoslovenske federacije.  

Autonomija je  misao liberalnog građanstva Vojvodine koja baštini istorijske tekovine 1848, ali i demokratskih ideja o mogućem državno - pravnom sistemu Jugoslavije, a samim tim i Srbije, naglasio je istoričar Ranko Končar.  Dodao je da se osporavanje Vojvodine najčešće  činilo u poslednjim godinama 20. i u 21. veku.  

Govoreći o Ustavu iz 1974. godine, podsetio je da je on izazvao najviše nerazumevanja i Srbije kao federalne jedinice i Vojvodine kao autonomne pokrajine jer su kroz poslednje decenije ključna bila pitanja -  da li ustav koriguje AVNOJ-evske odluke i konstituiše Vojvodinu kao deo federalizma, da li je približava statusu federalne jedinice?

„Vojvodina nije postala konstituens, ali je više izražena u federalnom sistemu, pogotovo u ekonomskom smislu.  On ju je pojačao ali nije učinio u ravni drugih federalnih jedinica“, naglasio je Končar.

Publicista Živan Žika Milisavljević je izrazio zadovoljstvo što se tema Vojvodine na ovakav način predstavlja u Beogradu jer se „već decenijama ovakve teme u Beogradu ne događaju“.

„Važno je da se o vojvođanskom pitanju govori u Srbiji jer niti se to ptanje može rešti bez Srbije niti Srbija može da se modernizuje bez rešavanja pitanja Vojvodine“, kazao je.

Vojvođansko pitanje  se danas može rešavati samo dogovorom između istinskih demokratksih snaga Vojvodine i onih koji se javljaju kao zagovornici modernih demokratskih snaga u Srbiji, smatra Milisavljević i dodao da je pozicija Vojvodine danas takva da se ne može to pitanje rešiti van Srbije, a ne može pristati ni da bude pod Srbijom.

Ekonomski novinar Dimitrije Boarov je podsetio da je autonomija u vreme Austrougarske imala nacionalnu obojenost, ali da je od stvaranja Jugoslavije ta ideja najviše povezana sa ekonomskom autonomijom.  

„To danas neki zovu 'Autonomija Vojvodine, autonomija novčanika'. Smatram da se ne sme svesti na to, ali sam i te kako za autonomiju novčanika jer se pokazalo da su Vojvođani najbolje prolazili kada niko drugi nije o njima vodio brigu nego kad su brigu o sopstvenom razvoju preuzimali na svoja pleća. Neverovatan je proces centralizacije Srbije koji se odvijao van pažnje javnosti. Na primer, svetska ekonomska kriza počela je 2008, a 2010. beogradski region povećao je BDP 80 odsto, dok je ostatak Srbije bio u minusu. Govorimo o vremenu Cvetkovićeve vlade. Jedan nevidljiv proces apsolutne centralizacije se odvija i dalje, a ja smatram na štetu Srbije“, kazao je Boarov.

Vojvodina je ispod srpskog proseka po BDP, naglasio je Boarov i dodao da je to neverovatna činjenica kada se pogledaju ekonomski resursi koje ta pokrajina ima.

„Stvari loše stoje, Vojvodina nema nikakva ekonomska ovlašćenja na svojoj teritoriji, ne upravlja nikakvim resursima.... Vojvođanska ideja stoji jako loše, najvećim delom krivicom političkih snaga u samoj Vojvodini, ali i onih u centru, u Srbiji“, zaključio je Boarov.

Organizator skupa u Novom Sadu i Beogradu bilo je Udruženje antifašista Novog Sada. Skup na 70. godina AVNOJ-a u organizacionom smislu pomogao je Pokrajinski odbor Saveza antifašista Srbije za Vojvodinu, a pokrovitelj je bila Skupština AP Vojvodine.

Kontrapress će uskoro objaviti u nastavcima neke delove Zbornika.