Već 13 godina ne usvajamo najelemntarniju stvar, a to je održavanje Parade ponosa. Vojadžer je otišao u međuzvezdani prostor, Makedonija će pre da reši problem svog imena i Turska da uđe u EU nego što Srbija uspe da organizuje Paradu ponosa.
Ovim rečima je urednica Peščanika Svetlana Lukić u sredu uveče u beogradskom Rexu otvorila diskusiju o Prajdu koji bi trebalo da se održi u subotu, 28. septembra. Tribini je prethodila sramna uzjava premijera Srbije i ministra policije Ivice Dačića koji je rekao da biti gej za njega nije normalno.
„I to u istom dahu kad izgovara kako su tim istim ljudima koje on naziva bolesnima i nenormalnima, zagarantovana sva prava. Pa dobro kako su im zagarantovana sva prava ako ti imaš pravo da ih nazoveš bolesnima i nenormalnima?", upitao je urednik izdavačke kuće "Fabrika knjiga" Dejan Ilić.
Uz njega su Biljana Srbljanović i Nadežda Milenković ovaj put, između ostalog, pokušali da dođu do odgovora kako objediniti ljudskopravašku scenu i paradu 2014. godine učiniti mogućom, bez ovakvih ispada.
„Veoma je važno u javnosti razbiti priču da je Parada ponosa jedino pitanje koje se tiče homoseksualaca u Srbiji i na celom Balkanu. Često se čuje ’oni su razjedinjeni, kad oni budu ujedinjeni ja ću da dođem, šta ima da idem za njih kad ni oni sami ne mogu međusobo da se dogovore’ itd. Ljudi ne shvataju da je to domaćinska verzija mnogo gore i mnogo opasnije homofobije, mržnje i netrpeljivosti prema drugom. Namerno ne koristim reč ’različitost’ jer pravo za održavanje skupa kao što je Parada ponosa ne vidim kao pravo na različitost, nego elementarno ljudsko pravo na postojanje“, kazala je dramska spisatlejica Biljana Srbljanović.
Kad je u pitanju bezbedonosna procena, zbog koje prethodnih godina Parada nije održana, Srbljanović kaže da je to smejurija: „Procena bezbednosne situacije u ovom trenutku je takva da Ivica Dačić gleda da li policija regrutuje ili ne huligane da dođu da biju. To nisu neki ljudi koji se sami od sebe skupe i koji sami nabave oružje, nabilduju se, dođu do grada pa onda odjednom polude i krenu da biju. To su ljudi koji su plaćeni da to rade, njima je to profesija. Oni to rade godinama: malo idu u rat, malo idu na utakmice, malo se bave organizovanim kriminalom, a malo biju po ulicama onoga na koga ukaže prstom onaj koji ih plaća.“
Dejan Ilić je dodao da u ovom slučaju bezbedonosna procena znači utvrđivanje da li je Srbija država ili ne.
„Da li ima neko jači od njih, to oni utvrđuju, jer ako ti garantuješ nekome bezbednost, a radiš bezbednosnu procenu i ako proceniš da taj neko nije bezbedan, to znači da si procenio da je taj neko jači od tebe. To znači da neko raspolaže većom silom od njihove, da oni više nisu država, da je država neko drugi.“
Insisitiranje na učešću ljudi iz vlasti na Paradi ponosa je nepotrebna estradizacija, zbog čega Biljana Srrbljanović ne bi išla na Prajd na kojem je Ivica Dačić.
„To bi bio znak da je u pitanju lažna priča jer znam sigurno da Dačić ne poštuje ništa. O ljudskim pravima ne zna ništa i veoma je odgovoran zbog toga što su ljudska prava do te mere potpuno uništena ne samo danas nego prethodne dve decenije.“
Ključno pitanje je čemu tolika hajka na Paradu ponosa. Prema autorki Peščanika, Nadeždi Milenković, to je udar na patrijarhat, samim tim i na identitet onih koji su protiv.
„Ti si niko kad nemaš žene kojom dominiraš. Zašto smatraju ’nestaće srpstva, neće više biti muškog domaćina’?... Gde je tu žena? Kako dominiraš ako nemaš ženu pored sebe? Cela ta njihova priča o identitetu i ’gej lobiju’ koji udara na naš identitet je nešto gde oni, po mom mišljenju, ne lažu. U smislu da to jeste udar na njihov lični identitet, jer su ga izgradili oko lične karte: muško, hetero, Srbin, pravoslavac. Ako im to oduzmeš, oni ne znaju ko su. Njih izbezumi mogućnost te ravnopravnosti.“, kazala je.
Menjanje stava većine građana prema Paradi je moguće, samo vlast treba da se odluči za to. Nadežda Milenković je podsetila na slučaj pomračenja sunca, kada su se ljudi u Srbiji skrivali u podrume jer su im mediji sugerisali da je to opasno, a samo nekoliko dana ranije išli su ulicama i gledali u avione koji ih bombarduju.
„Mi smo društvo iz filma „Varljivo leto ’68“ kada Bata Stojković kaže ’Drug Tito je u pravu, vraćaj televizor’. Samo nam fali taj drug Tito koji će da kaže – gej je ok.“
Biljana Srbljanović je pozivajući na solidarnost podsetila na ugroženost žene u srpskom društvu, na izraženu mizoginiju te navela primere crnogorske aktivistkinje čije su fotografije sa nudističke plaže objavljene na e-Novinama, slučaj Jovanke Broz, kojoj je osnovna prava prekršio lekar koji ju je lečio, napominjući kako ni jedan aktivista ni političar ne bude tretiran kao žena u takvim vrstama obračuna.
„Za sve to moraju da se oglase sve organizacije za zaštitu ljudskih prava jer mi gvorimo o istoj stvari – mi drmamo temelje patriarhata. Nažalost, te solidarnosti nema“, istakla je.
U dva sata diskusije postavljeno je i pitanje kakva je poenta organizovanja Parade ponosa, ako se ona održava pod velikom zaštitom policije, da li je to isto kao organizovati Paradu ponosa među četiri zida, zašto je Prajd tema sedam dana u godini, te na koji način biti prihvatljiviji široj javnosti.
„Moraju da se traže drugi putevi i da se prave savezništva koja nisu savezništva sa vlastima. Na primer, štrajkuju neki radnici, vi kažete – idemo i mi. Ili ne moramo da idemo, podržaćemo ih. I onda se pokaže kako gej aktivisti nisu samo zaokupljeni samo sobom, iako imaju sva prava na to, jer su im životi toliko eški da imaju pravo na to. Ali to nije dovoljno. Tako bi pokazali da ih se tiče ovo društvo, da ih se tiču i neki drugi ljudi. Ljudi koji organizuju Paradu ponosa bi mogli da preuzmu jedan ozbiljan, istorijski zadatak – da promene ovo društvo“, zaključio je Dejan Ilić.
U vreme trajanja tribine učesnike je čuvao kordon policije raspoređen oko Kulturnog centra Rex. Svi događaji ovogodišnje Nedelje ponosa, kao i ranije, organizuju se pod policijskim obezbeđenjem.
