Štampani i elektronski mediji i dalje se bave prenošenjem informacija umesto analizom, dok izveštavanja o borbi protiv korupcije neretko poprimaju oblik organizovane kampanje, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI).

Govoreći u petak na prezentaciji trećeg dvomesečnog izveštaja o monitoringu medija na teme korupcije i borbe protiv korupcije, Zoran Gavrilović iz BIRODI rekao je da su tokom novembra i decembra 2013. Vlada Srbije i Srpska napredna stranka (SNS) u medijima dobijali najviše prostora, dok su ostali činioci uglavnom zanemareni.

“Mora postojati kritičnost i analitičnost medija prema borcima protiv korupcije – tu mislim na prvog potpredsednika, antikorupcijska tela, Tužilaštvo. Ovo sada je neanalitična podrška medija, koja neće doprineti borbi protiv korupcije. Za mene je indikativno to što kada su objavljeni rezultati 24 sporna slučaja, nije objavljen nijedan analitički tekst o tome”, rekao je Gavrilović u beogradskom Medija centru.

Radio-televizija Srbije i B92 su, prema rezultatima BIRODI-ja, u svojim izveštajima Vladu predstavljali kao dominantnog i pozitivnog aktera u borbi protiv korupcije, dok se TV Pink “istakao” u kampanji protiv lokalne vlasti u Beogradu.

“Iz primera ove tri televizije”, kaže Gavrilović, “se vidi da u izveštavanju nema antikorupcijskih tela. Možda će neko reći da ta tela nisu dovoljno aktivna u komunikaciji s medijima, međutim ona imaju jako dobre izvore i dosta podataka. Postoji izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, koji se ne citira niti analizira. Imali smo press konferenciju na kojoj su bili tužilac i prvi potpredsednik Vlade koji su predstavili izveštaj o analizi 24 slučaja, a nije bilo predstavnika Saveta koji je to inicirao. I to nikome u medijima nije bilo čudno.”

“U medijima se”, dodaje Gavrilović, “promovišu ljudi koji su dužni da se bore protiv korupcije i koje mi za to plaćamo, a onih drugih koji su to radili rizikujući svoju i egzistenciju svoje porodice nema u medijima”, rekao je Gavrilović i podsetio na slučaj Nade Cerić, predstavnice malih akcionara, koja je pokrenula priču oko C Marketa.

Što se tiče štampe, u odnosu na prethodna dva istraživanja, smanjen je broj nepotpisanih tekstova i onih u kojima se krši pretpostavka nevinosti. Nepotpisani tekstovi i senzacionalizam praktikuju se najviše u tabloidima: Naše novine, Informer i Kurir, dok je najmanje senzacionalističkih tekstova bilo u Politici.

“Kao i u slučaju TV Prve, u Politici je URS, odnosno Dinkić, imao priliku da pokaže svoju nevinost u slučaju Nacionalne štedionice, a da Savet za borbu protiv korupcije i njegovi članovi nisu kontaktirani da iznesu svoju stranu”, podsetio je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, novinari imaju znanja, ali je i dalje sistemski problem što su oni sredstvo propagande u službi onih koji utiču na uređivačku politiku.

“Pre svega mislim na vlasnike medija, urednike i one od kojih zavisi ekonomska održivost medija. Bez slobodnih medija nema efektivne borbe protiv korupcije. Ovaj monitoring pokazuje das u mediji “prva pratilja” vlasti u borbi protiv korupcije. Kada ste nečija "pratilja", onda niste subjekt nego objekt. Nalazi ovog monitorniga pokazuju da se mediji bave temama korupcije i borbe protiv korupcije, ali to pasivno rade. Promovišu ono što Vlada naredi Tužilaštvu”, ističe Gavrilović.

Elektronski mediji su prostor otvarali i za teme korupcije u inostranstvu, ali, smatra Gavrilović, nisu ukazivali na primere dobre prakse u antikorupcijskim merama koje se sprovode u drugim zemljama.

“Takođe, mediji ne pitaju kako je moguće da niko nije odgovoran za ilegalni izvoz šećera, a OLAF, telo Evropske unije za sprečavanje zloupotreba, je u svom izveštaju detaljno navelo taj slučaj”, ističe Zoran Gavrilović iz BIRODI.