Odgovarajući na pismo Saveta za borbu protiv korupcije kojim se zahteva pojašnjenje nekoliko pitanja u vezi sa uvođenjem stečaja u “Jugoremediju” i potonjim davanjem u zakup iste firme, stečajni upravnik Radovan Savić je decidan u stavu da je prenos dozvole za proizvodnju tri antibiotička leka u vidu uloga pri suosnivanju kćerke - firme “Penfarm” legalno, iznuđeno zakonom koji nalaže izmeštanje ovog segmenta proizvodnje u fizički odvojen prostor. Istovremeno je reč o dobrom poslovnom potezu kojim poverioci nikako nisu mogli  biti oštećeni. Stoga je pravo pitanje šta je motivisalo istražne organe da pre godinu i po dana uhapsi, mesecima drži u pritvoru četvoro tadašnjih rukovodilaca, što je znatno doprinelo da zrenjaninski proizvođač lekova ode u stečaj.

ULOGA AGENCIJE ZA LEKOVE

Još je veća nepoznanica zašto je Agencija za lekove “Penfarmu” oduzela proizvodnu dozvolu za tri leka? Nelogičnost je uočilo i Ministarstvo za zdravlje, pa je, ceneći žalbu oštećene firme, “Penfarmu” nedavno vratilo proizvodnu dozvolu. Logično je očekivati da se ovim povodom ponovo oglasi Savet za borbu protiv korupcije i od nadležnog ministarstva zatraži preispitivanje rada Agencije.

Na pitanje kojom metodom je rađena procena vrednosti “Jugoremedije”, Savić odgovara likvidacionom, “u skladu sa nacionalnim standardom”, što nije zadovoljilo zrenjaninske pravnike, pa je dan kasnije Privredni sud naložio Zavodu za veštačenje u Beogradu da ponovo utvrdi vrednost preduzeća, i to prinosnom metodom, što je i praksa kada su u pitanju pravna lica.

DRŽAVNA PROIZVODNJA NELIKVIDNOSTI

Objašnjavajući se da je trajnija (367 dana) blokada računa “Jugoremedije”, koju je, inače, aktivirao državni Fond za razvoj, daleko najmanji poverilac, po zakonu dovoljan razlog za uvođenje stečaja, te da nije bio obavezan da radi i procenu zaduženosti preduzeća, Savić je otvorio možda i ključnu dilemu: da li je stečaj posledica duga ili su zrenjaninski farmaceuti gurnuti u stečaj hitrim potezom Fonda, koji, pak, godinama nije ni pokušavao da naplati i po više stotina puta veća potraživanja od brojnih tajkunskih firmi? Prethodno je, pak, Republički fond za zdravsteno osiguranje, kupac 90 odsto lekova na domaćem tržištu, odugovlačanjem plaćanja i na više od 300 dana izazvao nelikvidnost cele farmaceutske branše, što je i rezultiralo da Zrenjaninci dođu u nemogućnost vraćanja investicionog kredita, formalnog razloga za uvođenje stečaja.

Zašto se, dakle, izbegavaju utvrđivanje vrednosti i visine zaduženosti “Jugoremedije”?

Odgovor je u brojkama. Mada je pri uvođenju stečaja, Privredni sud mahao sa 26,5 miliona evra duga, “izostavio” je da ukaže kako je reč o obavezama koje su raspoređene na deset godina; pristigla rata koju Zrenjaninci, usled od države kreirane nelikvidnosti, nisu mogli otplatiti iznosila je 1,7 miliona evra. Od 26,5 miliona ukupnog zaduženja, 12,5 miliona je investicioni kredit za dostizanje standarda dobre proizvođačke prakse, ostalo su obaveze prema radnicima, penzijskom I zdravstvenom fondu, javnim preduzećima, najmanje dobavljačima. Kako pri uvođenju stečaja, Privredni sud nije računao vrednost licencnih prava, kalkulisalo se sa  22,7 miliona evra vrednosi “Jugoremedije”, mada je dve godine ranije država zrenjaninsku firmu procenila na 49 miliona.

POKUŠAJ OTVARANJA "PENFARMA"

Da zaduženost “Jugoremedije” nije velika posredno potvrđuje i profit zakupca “Union medika” koji je aktivirao samo manji segment proizvodnje i za samo 50.000 evra mesećnog zakupa ostvaruje sasvim solidan profit, pa uskoro planira da reaktivira I davnašnju liniju “Jugoremedijinog” izvoza u Rusiju I Ukrajinu. Upravo je zakupac, poznat kao vlasnik pekare u Novom Sadu, bio i glavni kandidat za dobijanje proizvodnih dozvola oduzetih “ Penfarmu”. Ukratko, nakon što je krajnje sporno došao da “Jugoremedije”, pokušao je, a Agencija za lekove mu je i pomagala, da dođe i do “Penfarma” bez obzira na vlasnička prava aktuelnih akcionara.

Koliko je “Jugoremedija” dobra firma pokazuju rezultati iz 2.008. godine, poslednje koliko - toliko regularne i uz saniranje posledica petogodišnjeg nelagalnog vlasništva J. S. Ninija ; ukupnan prihod iznosio je 26,2, profit 6,5 miliona evra. Sa kasnije izgrađenim “Penfarmom” oba pokazetalja bila bi uvećana za sedam, osam odsto. Vidi se da obaveze “Jugoremedije” nisu prevelike, a zašto je država proizvela nelikvidnost posebno je  pitanje i biće predmet parničnog spora koji, po tužbi malih akcionara i radnika “Jugoremedije”, uskoro treba da počne pred privrednim sudom u Zrenjaninu, a u kojoj tužioci od države Srbije, Agencije za privatizaciju i Centralnog registra hartija od vrednost traže 111,2 miliona evra nadoknade za svu štetu nastalu od početka nevolja krajem 2.003.godine, kada je država svoje deo vlasništva ( 42 odsto) problematično prodala niškom tranzicionom biznismenu, ali je ova privatizacija kasnije poništena.