U Srbiji je osnovan antifašistički front, u koji je do sada uključeno pet organizacija, a podnesena je i krivična prijava protiv dvojice istoričara zbog  lažnog svedočenja na sudu tokom procesa za rehabilitaciju zapovednika četničkih jedinica u Drugom svetskom ratu Dragoljuba Draže Mihailovića, objavljeno je na konferenciji za novinare u četvrtak u Medija centru Beograda na predstavljanju antifašističkog manifesta „Ne fašizumu!“

Osnivanje Antifašističkog fronta je, prema rečima predsednika Saveza antifašista Srbije Aleksandra Krausa, nužnost.

“To je odgovor na stanje u društvu. Mora se organizovati daleko jači otpor nego što je to do sada bilo. Danas niko neće reći za sebe da je fašista, ali se antifašisti time ne mogu zanositi i zavaravati. Mora se jačati i omasovljavati front borbe. Dnevno smo svedoci agresivnog nasrtanja, siledžijskog ponašanja, pretnji bez odjeka, i čitavog arsenala neskrivenog fašističkog divljanja. Antifašistički front je otvoren za sve one organizacije i pojedince, spremne da se suprotstave”, poručio je Kraus.

Prijavu protiv istoričara Bojana Dimitrijevića i Koste Nikolića su početkom avgusta podneli Savez antifašista Srbije i organizacije okupljene u novoosnovani Antifašistčki front – Savez antifašista Srbije, Žene u crnom, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Helsinški odbor za ljudska prava i Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji.

Kako se navodi u prijavi, iako su kao istoričari bili svesni da njihovi iskazi ne odgovaraju materijalnoj istini, Dimitrijević i Nikolić su iznosili netačne podatke i lažne tvrdnje, koji su obrazloženi citatima svedočenja tokom postupka za rehabilitaciju pred višim sudom u Beogradu tokom 2012. godine.

Iskazi dvojice istoričara u prijavi su taksativno demantovani navodima iz autentičnih istorijskih dokumenata i svedočenja objavljenim u knjigama od kojih su neke decenijama dostupne najširoj publici.

“Krivičnu prijavu smo podneli kako bi skrenuli pažnju javnosti na nedopustivo ponašanje tih svedoka. Mi ne verujemo da će postojeći pravosudni sistem ovu našu krivičnu prijavu i stvarno uzeti u obzir, ali smo se odlučili da makar pokušamo. Na ovoj inicijativi želimo da okupimo sve one koji dele naše stavove u pogledu revizije istorijskih činjenica. Smatramo da je nužna konkretna borba protiv svih ovakvih pojava, tim pre što su one sistematske, što se jasno tolerišu od državnih organa, i što će se nastavljati i u budućnosti. Ovo su aktivnosti koje se u najmanju ruku mogu okvalifikovati kao odlučno suprotstavljanje politici anti-antifašizma u Srbiji”, kaže za Kontrapress predsednik Saveza antifašista Srbije Aleksandar Kraus.

Dodao je da se jedan deo istoričara sasvim jasno, nedvosmisleno, agresivno, stavio u službu revizije istorije.

“U pripremi je i jedna izložba sličnih pobuda i motiva. O falsifikovanju istorijskih činjenica u udžbenicima se govori već dugo, a promena nema. Posledice su već katastrofalne. Naše društvo neće izaći iz kriza, ekonomskih i svih drugih, ukoliko laži budu osnova sa koje se misli graditi budućnost”, naveo je Kraus.

Istoričar Bojan Dimitrijević je u izjavi za Radio Slobodna Evropa ovako prokomentarisao podizanje optužnice: “Kolega Nikolić i ja smo pozvani kao svedoci, mislim da to nije bilo ispravno jer mi nismo svedoci, nismo savremenici, već nešto kao sudski veštaci ili kompetentna lica pozvana da prokomentarišu tok njegovog suđenja. Mi smo, barem ja to mogu da kažem u svoje ime, u priličnoj meri osporili navode iz optužnice i sam proces. Prvo, način na koji je vršeno sudjenje, kondiciju samog Mihailovića u toku sudjenja, pravne zavrzlame kojima je bio izložen i koje nije prepoznao, ustanovili smo da su tri dokumenta falsifikovana, i konačno, reagovao sam na elemente njegove osude u vezi navodne kolaboracije, određenih zločina i sveopšte uloge koju je imao Mihailović u toku Drugog svetskog rata."

Rehabilitacija Draže Mihailovića je pri kraju, a u najavi su i pokušaji rehabilitacije šefa kvislinške vlade Milana Nedića kao i vođe nacističkih jedinica u Srbiji, Dimitrija Ljotića.

Koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović je na konferenciji za medije ponovila zahtev predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da se odrekne titule četničkog vojvode kao simboličkog znamenja pod kojim su ljudi ubijani i u Drugom svetskom ratu i u ratovima devedesetih. „Želim solidarnost na rodnoj, rasnoj i na etničkoj osnovi“, istakla je Zajović i dodala da je brisanje antifašizma negiranje ženske slobode i svih slobodomislećih ljudi.

Predstavljanje Antifašističkog fronta i manifesta u Medija centru

***************************

Povodom osnivanja Antifašističkog fronta objavljen je i Manifest koji prenosimo u celosti:

Društvo u Srbiji se pre četvrt veka, u trenutku nestanka SFR Jugoslavije našlo na sudbonosnom raskršću: da nastavi putem antifašizma, demokratije, saradnje i mira, ili putem nacionalizma, rehabilitacije četničkog pokreta, oživljavanja projekta o Velikoj Srbiji, netolerancije i ratne avanture. Sa nacional-socijalističkim režimom Milošević-Šešelj srbijansko društvo je izabralo ovaj drugi, poguban put i još uvek plaća surovu cenu tog pogrešnog izbora.

Katastrofalna ekonomska situacija sa ogromnom stopom nezaposlenosti i nezajažljivom javnom potrošnjom, endemska korupcija u javnim službama, a naročito u pravosuđu, opšta klerikalizacija društva, organizovani kriminal i njegove veze sa službama bezbednosti, javno mnjenje svedeno na nivo tabloida, politika svedena na demagogiju i politikanstvo, nerešena osnovna ustavna pitanja, nesiguran međunarodni položaj zemlje, masovna apatija i nezainteresovanost za društvena pitanja – sve su to posledice vladavine nesposobne političke klase i njene zločinačke ravnogorske ideologije.

Doneti su Zakon o izjednačavanju četnika i partizana (2006) i Zakon o rehabilitaciji četnika (2008). Time se opravdavaju četnički zločini, rehabilituje fašizam, a saradnici fašista se proglašavaju antifašistima i najzad, relativizuju fašizam i antifašizam. Tim zakonima politička klasa Srbije nije se samo narugala žrtvama fašizma, već i zdravom razumu, istorijskoj istini i pravdi. Tim zakonima, kao i izjavama pojedinih zvaničnika da bi za Jugoslaviju bilo bolje da je 1941. godine ostala u savezu sa fašizmom, daje snažan podstrek bujanju desnog ekstremizma i neofašizma i njegovom agresivnom nastupu na javnoj sceni.

Danas u Srbiji deluje više registrovanih i neregistrovanih neonacističkih, neofašističkih i ultra desnih grupa i pokreta, koji prave ulične nerede, veličaju ratne zločine, napadaju i ubijaju pripadnike manjinskih grupa i branitelje i braniteljke ljudskih prava. Antifašizam je civilizacijska vrednost koja stoji iznad svih ideoloških i političkih opredeljenja. Antifašizam je, između ostalog, moralni stav po kojem je fašizam zločinačka tvorevina sa kojom nema kompromisa.

Poslednji je trenutak da sve antifašističke i demokratske snage Srbije ustanu i kažu odlučno NE fašizmu. Za zločine fašizma nema zaborava i nema oproštaja, ratni zločini ne zastarevaju. Negiranje holokausta i negiranje genocida počinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije predstavlja zločin. Proglašavanje onih koji su počinili masovne zločine nad ženama, decom i starima za antifašiste ili za „heroje“ srpskog naroda i organizovanje zvaničnih dočeka ratnim zločincima osuđenim u Haškom tribunalu, predstavlja drsku provokaciju srpskog fašizma i kažnjivo podstrekavanje na vršenje ratnih zločina.

Ovaj Antifašistički manifest predstavlja poziv na akciju i na zajedničko delovanje protiv fašizma. Ono neće biti uspešno ako se jasno ne sagleda šta je to što je omogućilo obnovu fašizma, ako se pre svega ne ukinu oni sramni zakoni kojima su legalizovani genocidni četnički i neočetnički pokret. Ti zakoni su kamen temeljac i izvorište srpskog fašizma i svaka akcija protiv njega biće uzaludna dokle god su oni na snazi i dokle god se mladi u školama indoktriniraju tvrdnjama da su saradnici okupatora bili antifašisti.

Ovaj Manifest upućujemo javnosti Srbije na 59. godišnjicu oslobođenja Beograda od fašizma 20. oktobra 1944. godine.

Savez antifašista Srbije
Žene u crnom
Helsinški odbor za ljudska prava

U Beogradu, 17. oktobra 2013.