Era interneta se u Makedoniji pokazala kao mač sa dve oštrice – sa jedne strane dovela je do demokratizacije javnog prostora zbog mogućnosti otvaranja online medija, posebno tokom vladavine VMRO DPMNE, kada je veliki deo novinara otvorio svoje portale,  mahom preko nevladinih organizacija nakon štto su komercijalni tradicionalni mediji ugašeni ili zatvoreni  (TV A1, dnevne novine Špic, Pogoda Koha re, zatim novine iz MPM) ili su resktrutuiranjem dobili nove vlasnike usko vezane za vladajuće stranke (Alfa, Mpm, Kanal 5; Sitel).

Ali u isto vreme, okupacija interneta u javnoj sferi se odvijala na online portalima u nekoliko segmenata: neki od njih su postali propagandna pera  VMRO-DPMNE koja su fabrikovala, manipulisala i objavljivala lažne vesti i tako stvarali iskrivljenu sliku ne samo o tada opozicionom Socijaldemokratskom savezu Makedonije (SDSM), nego cele opozicije, medijske scene koja se kritički odnosila prema vlasti, nevladinih organizacija, inteligencije….

Najčešća propaganda priča vojske zaposlenih na portalima odnosila se na satanizaciju kritičkih intelektualaca, koji su bili optuživani da su strani plaćenici, lažljivi plaćenički soroševci, a ako bi neko i pokrenuo postupak zbog blaćenja i klevete – pobednik je uvek bio sudačko – novinarki savez blizak vlasti koji je razotkriven nakon objavljivanja prisluškivanih razgovora koji su pokazali umreženost medija, sudstva i vladajuće strukture VMRO – DPMNE, iako ta veza nije dokazana de jure s obzirom da su istraga i sudski procesi još u toku.

Celokupna operacija osvajanja internet prostora prorežimskim medijima išla je i preko društvenih mreža, posebno Facebooka, Tvittera u manjem obimu, koji imaju ogromnu popularnost u Makedoniji: "Više od million profila iz Makedonije je na Facebooku, (1.004. 680 ljudi prema Facebook), ali kad oduzmete lažne i profile organizacija i firmi, može se reći da na toj društvenoj mreži ima oko pola miliona korisnika; 69,4% domaćinstava je imalo pristup Internetu od kuće. Širokopojasni pristup internetu (preko fiksnog ili mobilnog priključka) ima 93,5% preduzeća sa deset i više zaposlenih. Polovina preduzeća koristila je društvene medije i imala je veb stranicu. " (Istraživanje ZNM 2015: Makedonija u digitalnoj eri - između prava i odgovornosti u komunikaciji na Internetu).

Ovo istraživanje pokazuje da “postoji opšta javna zabluda, nažalost, koju su delom stvorili i mediji, institucije i javne ličnosti", da je internet “izuzet od zakona i odgovornosti”, što zahteva "veoma opšte zakone u zemlji u vezi sa komunikacijom putem Interneta u mnogim aspektima - ljudska prava, sloboda izražavanja, krivično, komercijalno ponašanje – kupovina i prodaja roba i usluga, autorska prava, privatnost i tako dalje."

Problem se vidi u nedostatku posvećenosti novih medija transparentnom vlasništvu- često, impresum na tim portalima ne postoji ili je prazan prostor, što ne dozvoljava pravnu odgovornost ljudi koji rade u njima, tako da postoje sumnje i da pripadaju novinarskoj zajednici; mnogi od novinskih članaka su nepotpisani, a često se taj problem može objasniti nemanjem autora, jer preuzimaju tekstove sa drugih portala koji su rezultat velikog novinarskog truda i time ispunjavaju svoj sadržaj i dobijaju značajnu publiku.

Neki portali, međutim, su ogrezli u mutnim finansijskim odnosima sa vladajućom VMRO-DPMNE, dok drugi stvaraju lažne vesti kako bi diskreditovali i uništili lidera opozicionog SDSM političkog protivnika VMRO-DPMNE.

MIZERNO PLAĆEN NOVINARSKI RAD

Medijska scena uništena u vreme vladavine VMRO DPMNE dovela je posledično i do usitnjavanja medija i degradacije novinarskog rada: mnogi od tih portalA, uz male izuzetke, imaju dva novinara koji na njima rade od kuće uz ponižavajuće nadoknade - od 100 do 200 evra, a na većini ovih portala, najviši honorari za tekst su do 35 evra. Mnoge redakcije funkcionišu uz pomoć kopi pejst novinarstva i odatle crpe popularnost i visoke ocene na onlajn analitikama, koje su polazna i važna tačka medijskog oglašavanja preko marketinških agencija.

Radnička prava su podjednako pregažena, ali je mobing najbolnija tema za novinare, o čemu svedoči naša sagovornica koja je htela da ostane anonimna:  "Radnička prava se ne poštuju. Novinarska profesija je degradirana. Urednik nas je znao zvati majmunima ili njegovim psima koji su mu obavili posao. Njegova plata bila je 50.000 denara (oko 800 evra), naša naknada iznosila je 6.000 denara (oko 100 evra)."

Samo deo portala ima profesionalan pristup novinarima: radnička prava u potpunosti poštuju, imaju dostojanstvene plate, regulisan servis i druge zakonom garantovane operativne troškove, ali su uslovi rada polu-profesionalni, s obzirom na praksu da mnogi od tih portal rade u iznajmljenim stanovima.

"Prema sindikatima i profesionalnim udruženjima, radna prava u Internet medijima su na najnižem nivou u medijskoj industriji. Što se tiče organizovanja sindikata u internet medijima, stvari su ovde lošije, toliko da ih je teško uspoređivati i sa mejnstrim medijima”, kažu sindikati.

U online medijima postoje određene specifičnosti, koje su drugačije od klasičnog novinarstva, jer ljudi koji u njima rade nisu nužno fizički prisutni u redakcijama, rade uglavnom na osnovu sporazuma o autorskim pravima, i najčešće pričamo o prekarnim radnicima. Nemaju sigurnost i ne mogu da se bore za svoja radna prava jer neki od njih u stvari nemaju posao, nego privremeni angažman koji, kao što je sindikat informisan, bude prekidan porukom preko mobilnog telefona”, kaže predsednica sindikata makedonskih novinara Tamara Čausidis.

Najveći problem novinara zaposlenih na portalima je finansijski – kaže Meri Jordanovska (BIRN Prizma), jedna od retkih novinara i novinarki koji su pristali da govore javno o problemima rada u neprofitnim medijima. “Plate novinara su ispod svakog ljudskog dostojanstva, a poslednjih godina je novinaru bolje da radi na trafici nego za ono za šta se školovao, pojašnjava Jordanovska iskustva svojih kolega, ne svoje, rekavši da je ona svojom platom i uslovima rada zadovoljna.

Novinarka u Makfaks i platformi za istraživačko novinarstvo i analize - Pina - Kristina Ozimec, naglašava problem nedostojanstva, niskih plata,  ali upozorava i na zloupotrebe s kojima su suočeni novinari koji nemaju regulisan staž:

"Veliki problem je što mnogi od nas nemaju dovoljno staža jer nas niko godinama nije prijavljivao. Od osam godina rada, ja imam samo godinu i sedam mjeseci staža, pet ili šest godina ili nisam imala zdravstveno osiguranje, ili sam sama plaćala. Sada konačno imam redovno zaposlenje sa plaćenim penzijskim i zdravstvenim osiguranjem. Kada smo se žalili na ove stvari, oni su nam jednostavno rekli - nema novca, ako želite, prijavićemo vas od honorara.  To bi nam prepolovilo platu. To je klasična manipulacija Zakonom o radu, vlasnik medija ili organizacija treba da plaćaju doprinose, a ne ja od svog honorara to da finansiram."

Mlada novinarka koja je za šest godina radila na nekoliko uticajnih portala, novinar, koji je radio šest godina u nekoliko uticajnih portalima i štampanih i elektronskih medija, prenosi iskustvo eksploatatorskog odnosa vlasnika portal, koji su cenjeni novinari sa dugogodišnjim iskustvom.

"Prvo sam radila četiri godine na portalu i pisala za druge medije, ukupna naknada koju smo dobijali je 21.000 denara (oko 340 evra), ali nismo bili prijavljeni ni dana. Četiri godine su otišle niz vodu. Onda sam prešla na drugi portal, za platu od 15.000 denara (oko 240 evra). Nakon godinu dana sam otišla na televiziju, gde sam radila  za istu platu sa beneficijama, ali nam poslodavci nisu davali K-15 (obrazac za odmor). Niko se nije bunio, a nama su dugovali za 2016. i za 2017. godinu, te su kršenjem zakona doprinose platili na minimalac. Bili smo prijavljeni na 10.000 denara (oko 140 evra) a ostalih pet smo dobijali na ruke, kao nagradu. Sada radim u novinama, za platu od 18.000 denara, uz plaćeno zdravstveno i penziono osiguranje.

Uslovi su katastrofalni, jer rad nije cenjen, a mnogo se radi. Od kad sam u novinarstvu, nisam dobila naknadu za prekovremeni rad, vikende i praznike. Ako si na sajtu, dežuraš po ceo dan.  Provodim 18 sati za računarom. Prava radnika se ne poštuju, a mi ih ni ne znamo. Osećamo se eksploatisanima."

Naša sagovornica se nije žalila sindikatu, ali se obratila direktno uredniku ispred svih kolega, koji su ćutke ispratili njene reči i ostali nemi u zaštiti prava koja im se jednako gaze.

"Žalila sam se jer su nam na tom portal hteli produžiti radno vreme. Pošto smo radili u drugoj redakciji posao bi nam kretao u 8.30, a onda bi u 10 nastavljali na sajtu. Nakon što smo uradili tekstove autora, morali smo nastaviti da priređujemo tekstove za sajt. Posao bi se završio u 4.30, a urednik obično traži da ostanemo do 5, da bi popunili osam sati radnog vremena. Nismo imali pauzu na poslu, urednik je smatrao da je to pauza za cigaretu. Pobunila sam se jer smo nekada radili vikendom i prekovremeno. Osim toga, dva dana u nedelji, osim ovih sati, morali smo da radimo i po tri sata u noćnoj smeni. Na kolegijumu sam iznela svoj stav vezano za ovo i rekla da je to problem, no kolege su ostale da šute, nisu me podržale. Moja reakcija je završila otkazom. Odbila sam da radim duže svakog dana i samoinicijativno sam otišla. Na drugom portalu (takođe uticajnom) sam zahtevala penziono i zdravstveno, nisu mi ga dali i odatle sam otišla.”

KAKO REGULISATI ONLINE MEDIJE

Veći deo intervjuisanih novinara imao je slične predloge za regulisanje radničkih prava u online medijima.Novinar koji sada radi na jednom uticajnom portalU u nekoliko crtica je izvukao najvažnije stavke za poboljšanje položaja novinara:

- Sindikati treba da dogovore sa Vladom konačni Kolektivni ugovor za medijske radnike, a kao primer može da se koristi ugovor u Makedonskoj radio-televiziji

- Definisati minimalnu zaradu

- Ugovori za glavne urednike sa zaštitnim klauzulama o otkazu zbog objavljenih tekstova, kako bi se sprečio politički uticaj na medije, kao i sa klauzulom o nadoknadi u slučaju nepravednog otpuštanja

- Ugovor sa vlasnicima medija i Vladom o zaključivanju kolektivnog ugovora o radnim pravima

- Ispunjavanje minimalnih kriterijuma za rad u medijima

- Da mediji potpišu doKument da neće širiti govor mržnje i lažne vesti

- Da se potpiše kodeks etičkih, profesionalnih standarda

- Portali ne bi trebali biti regulisani zakonom, već imaju obavezu da objave impresum i adresu vlasnika

* Tekst objavljen originalno na stranci Nove TV

* Ovaj tekst objavljen je u sklopu regionalnog projekta "Nevidljivo nasilje: Priče iz redakcije", podržanog od EU i deo je programa „Zaštita slobode medija i slobode izražavanja“, koji realizuje Hrvatsko novinarsko društvo kao deo projekta „Regionalna platforma za zagovaranje slobode medija i sigurnost novinara Zapadnog Balkana“. Projekat je realizovan kroz partnerstvo šest regionalnih novinarskih udruženja: Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženja novinara BiH, Hrvatskog novinarskog društva, Udruženja novinara Kosova, Udruženja novinara Makedonije i Sindikata medija Crne Gore.