Tokom poslednjih nekoliko godina, mi, Civilna odbrana Sirije, poznatiji kao Beli šlemovi, spasili smo hiljade života u Alepu. Poslednjih nekoliko dana više ne možemo ni da izbrojimo mrtve. Tražili smo bezbedan koridor za sve civile, i u utorak smo čuli da je postignut dogovor. Ljudi su čekali evaukaciju na kiši na ulicama  celu noć, a danas su opet pod kišom, ali ovaj put granata.  

Oko 100.000 civila je pod opsadom u istočnom Alepu u sve manjem prostoru – manjem od nekoliko kvadratnih kilometara.  U utorak su preživeli pakao – ljudi su ubijani na licu mesta, a stotine dece je bilo zarobljeno u unakrsnoj vatri. Stotine ljudi je zbijeno u malim prostorima, što znači da će svaki naredni napad pogoditi stotine, ako ne i hiljade ljudi. Tela leže na zemlji, na mestu gde su pali ili su zarobljeni ispod ruševina. Civili su u skloništima pod zemljom već danima. Bez sigurnog koridora, smrt ili zatvor deluju kao jedini izlaz iz ove noćne more.

Unutar ove male enklave su oni koji su izabrali da štite civile: članovi Belih šlemova, lekari i medicinske sestre koji su nebrojano puta osposobljavali bolnice, učitelji koji su učionioce izmestili u podrume kako bi sačuvali živote buduće Sirije, i novinari koji pišu istinu o onome što se događa. Svi ovi ljudi su sistematske mete sirijskog režima i njegovih saveznika godinama. Ako ostanu nezaštićeni, oni će prvi biti zatvoreni ili ubijeni.

Zato ponavljamo naš zahtev: humanitarci iz Alepa traže siguran koridor za sve civile i one koji im služe. Juče (u utorak) smo čuli za mogućnost da se svih 100.000 civila prebaci u zapadni Alepo, u neku vrstu sigurnosti: sa nekoliko desetina autobusa i kombija svi bi mogli biti evakuisani za 24 sata. Međutim, to se nije desilo. Treba nam da međunarodna zajednica pritisne one koji blokiraju dogovor. Može li bilo koja zemlja reći da je učinila sve kako bi sprečila ovaj masakr?

Zaleđina Alepa gde bi trebali biti poslani još nije “sigurna”. Rusi i režim bacaju bombe svaki dan. Ali makar nema opsade i roditelji ne gledaju kako im deca umiru pred očima.

Putovao sam u mnoge parlamente i govori o svakoj vrsti smrti s kojom su suočeni Sirijci. Međutim, ljudi često hoće da znaju kakav je osećaj kada spasiš život. Tražim od prijatelja Sirije da to iskuse danas – tako što će uraditi sve što je u njihovoj moći kako bi 100.000 duša bilo evakuisano.

Beli šlemovi su u Alepu uradili sve što su mogli. Sada nam treba da to uradi i međunarodna zajednica. 

* Tekst iz Guardiana prevela Žarka Radoja