Bredli Mening je osuđen na zatvorsku kaznu čije je trajanje deset godina duže od perioda nakon kojeg će većina dokumenata, koje je pustio u javnost, automatski prestati da budu poverljiva. Vojni sudija je izrekao najdužu presudu ikada za odliv informacija američke vlade.

Gospodin Mening, sledeći ovu logiku, je učinio više zla nego vojnik koji je jordanskom obaveštajcu odao informaciju koja je dovela do prvog rata u Iraku, ili marinca koji je KGB odao informacije o agentima CIA i o tlocrtima ambasada u Moskvi i Beču. Prosledivši WikiLeaks 2010. godine ratne dnevnike i terenske izveštaje iz Iraka i Avganistana,  gospodin Mening je naneo trostruko veću štetu od one koju je napravio Čarls Garner. On je bio rezervni desetar koji je predvodio grupu vojnika u  Abu Gariju koja je zlostavljala zarobljenike. Oslobođen je posle šest i po godina od deset na koliko je bio osuđen.

Među sedamsto hiljada poverljivih dokumenata koje je gospodin Mening kopirao i sačuvao, postoji i snimak američkog Apač helikoptera koji je u Bagdadu otvorio vatru na grupu Iračana u kojoj su se nalazila i deca, kao i dva novinara Rojtersa koji su pokušali da spasu teško povređenog čoveka. Gori od samog snimka je razgovor vojnika iz pilotske kabine koji su se šalili dok su pucali na ljude na ulici.

“Pogledaj ovu mrtvu kopilad”, rekao je jedan. “Lepo”, rekao je drugi.

Posada tog helikoptera nikada nije bila optužena ni po kom osnovu (sva ubijena odrasla lica su proglašena pobunjenicima) niti je optužen bilo koji drugi pojedinac na osnovu onoga što je Mening otkrio javnosti. Međutim, sedamnaestominutnu skraćenu verziju je videlo tri miliona ljudi na YouTube.

Dakle, suštinsko pitanje, na koje treba naći odgovor kako bi se utvrdila razmera ove presude, jeste da li je želja da se kazni onaj koji dune u pištaljku motivisana moralnim pobudama zbog navodne štete koju je Mening naneo američkim vojnim i diplomatskim interesima ili ta želja potiče iz čiste bruke. Glavni sudija, pukovnica Deniz Lind je već odbacila najtežu optužbu za „pomaganje neprijatelju“. Ona je takođe i ograničila prihvatljivost dokaza u vezi sa „teškim posledicama“ po američku diplomatiju koje je izazvao Mening puštanjem dvestotine i pedeset hiljada depeša u javnost. Vojni svedok je potvrdio da nema dokaza da je bilo ko ubijen posle objavljivanja imena.

Skorašnje izvinjenje gospodina Meninga za svoj čin nije i ne bi trebalo da bude povlačenje prvobitnog objašnjenja koje je dao kada je govorio o spostvenom šoku pred „divnom  krvožednosti“ koju je iskazala posada helikoptera ili o veri da je pokretanje debate o ratu opravdano. Znamo koji su njegovi motivi i već smo ih prihvatili sa odobravanjem. Oni nikako nisu ni blizu izdaje niti bilo kog čina koji zaslužuje da mu se sudi, ako i bilo šta zavređuje da bude pred sudom na osnovu zakona o špijunaži koji je na brzinu izglasan 1917. godine, pošto je Amerika ušla u Prvi svetski rat.

Gospodin Maning je ukazao na zlostavljanje zatvorenika od strane iračkih oficira pod budnim okom američkih čuvara. Pokazao je da je broj ubijenih civila daleko veći nego što su to zvanične procene. Da su ove tvrdnje objavljene danas, nesumnjivo bi izazvale raspravu. Ovako, one su već skliznule u zvaničnu istoriju ovog rata. Međutim, onaj ko je razotkrio ove zločine će svoj čin nastavljati da plaća zatvorskom kaznom, sve dok ne zađemo duboko u sledeću deceniju kada će imati prava da podnese molbu za uslovno puštanje na slobodu. Razvodnik Mening je tražio da se njegova zemlja drži vrednosti koje tvrdi da poštuje.

Nejasno je šta američka vojska pokušava da postigne time što insistira na zatvorskoj kazni koja daleko prevazilazi ostale vojne presude. Ovakav način mišljenja snažno ukazuje na pokušaj zastrašivanja. Ono što žele da pokažu je da će duvanje u pištaljku ne samo dovesti u opasnost vašu karijeru, već i vašu slobodu i to tokom većine vašeg života. Mogli smo da se nadamo da je 2008. godine Amerika dobila predsednika čija će administracija moći da razlikuje između toga kada je objavljivanja informacija u javnom interesu, a kada je u pitanju izdaja. Međutim, ova presuda priča sasvim drugu priču. Osuda gospodina Meninga, koja je u isto vreme i nepravedna i nepoštena, još uvek može da bude umanjena tokom procesa žalbe. Nadajmo se da će tako i biti.

* Prevela Marija Šerban