Dva čoveka su u sredu na ulicama Londona na stravičan način uvili britanskog vojnika satarom. Nakon objave tvrdnji da je jedan od napadača izgovarao "Allahu Akbar" tokom ubistva, i pokazivanja video snimka drugog napadača koji takođe poziva na Islam i na zaustavljanje nasilja nad muslimanima u Velikoj Britaniji, mediji, uključujući i Guardian, i britanski političari odmah su taj čin nasilja nazvali “terorizmom”

Da je ovo bio barbarski i užasan čin nema govora, ali ako mu se pridaje pravni, vojni, kulturni i politički značaj kao činu “terorizma”, pravo pitanj je: da li je taj termin zaista pogodan za ovaj čin nasilja?

Da bi nasilje nazvali terorizmom, mnogi smatraju da mora namerno biti usmereno protiv civila. To je najčešće značenje u zapadnim državama, kada se pokuša odvojiti akt nasilja od terorizma. Da, naravno da ponekad ubijamo civile, ali oni nisu namerna meta, kao kod terorista.

Međutim, ovde je žrtva bio vojnik države u ratu, a ne civil. Stajao je u vojnoj kućici blizu mesta napada, a napadač je stavio jasno do znanja da zna da napada britanskog vojnika rekavši:  “Ovaj britanski vojnik je oko za oko, zub za zub”.

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i njihovi saveznici ubijaju konstantno muslimanske civile u poslednjoj deceniji, ali i pre toga. Međutim, branioci te politike insistiraju da to ne može da bude “terorizam” jer su meta vojnici, a ne civili. Da li je zaista moguće da kada zapadne države ubijaju muslimanske civile to nije terorizam, a kada muslimani ubijaju zapadne vojnike to jeste terorizam? Iznenađujuće, SAD su čak zatvorile ljude u Gvantanamo i na druga mesta pod optužbom “terorizma”,  a osumnjičeni su ni za šta drugo nego za učešće u nasilju protiv američkih vojnika koji su okupirali njihovu zemlju.

Tačno je da vojnik koji je ubijen u sredu nije imao uniformu na sebi i da nije učestvovao u borbi u vreme kad je napadnut. Ipak, isto je tako istina da su SAD i njeni saveznici izveli veliki broj ubistava u poslednjoj deceniji, u kojima su nastradali ljudi u njihovim domovima, kolima, na poslu, dok su spavali (zapravo SAD je redefinisala pojam “militant” koji sada označava svakog "vojno sposobnog muškarca u zoni udara”). Čak su general Džejms Kartrajt i senator Lindsi Greham na saslušanju pred Komitetom za naoružanje izjavili da SAD ima pravo da ubija neprijatelje čak i “dok spavaju”, ne moraju da “ih bude pre nego što ih ubiju” kako bi obezbedili “fer borbu”. Jednom kad objaviš da je  “cela planeta bojno polje” (što naravno uključuje i London) i da je u redu ubiti svakog borca (pojam shvaćen najšire moguće), kao što je to uradila SAD, kako je moguće da onda ubistvo vojnika države u ratu, bez obzira koliko stravično, može biti čin “terorizma”.

Kada sam u četvrtak ujutru na na Twitteru pitao šta konkretno ovaj napad čini “terorizmom” napominjući da je ubijen vojnik, najčešći odgovor koji bih dobio bio je da  “terorizam” podrazumeva svaki čin nasilja koji ima za cilj političku promenu, ili konkretnije, da inspiriše civilno stanovništvo na promenu svoje političke elite ili njihove politike zbog straha od nasilja. Zbog toga što je jedan od napadača rekao “jedini razlog zašto smo ubili ovog čoveka je zato što muslimani umiru svakog dana” i upozorio “nikada nećete biti sigurni. Promenite svoje vlade”, namera nasilja je bila da inspiriše političku promenu, što ga čini “terorizmom”.

To je u najmanju ruku dosledna definicija. Ali zar ona ne obuhvata i najveći dio nasilja koj su počinili SAD i njihovi saveznici u poslednjoj deceniji? Šta je bio američko-britanski napad na Bagdad ako ne kampanja zastrašivanja stanovništva ogromnim nasiljem kako bi se okrenuli protiv Sadamovog režima? To je bila njihova funkcija i čak zvanična namera. Definicija bi takođe mogla da obuhvati i bombardovanje nemačkih gradova tokom Drugog svetskog rata. Takođe bi uključila i masakr civila u Srednjoj Americi koje je izvodila milicija, osnovana i naoružavana od Reganove administracije tokom osamdesetih godina prošlog veka.  vodovi smrti Bangladeša koje je osnovala i trenirala Velika Britanija i bezbroj drugih grupa podržanih od Zapada koje su koristile i koriste nasilje kako bi izdejstvovali političke promene.

Američki napadi neupitno imaju efekta, a neko bi bez problema mogao da raspravlja o nameri terorisanja lokalnog stanovništva kako bi se dobila podrška protiv onih koje Zapad smatra neprijateljima. Stroge sankcije koje  Zapad provodi protiv Irana i Iraka, koje su ubile veliki broj ljudi, sigurno imaju nameru terorisanja stanovništva  kako bi promenili politiku svojih vlada, a i vlade same. Kako neko može definisati  pojam “terorizma” koji uključuje napad u Londonu u sredu bez uzimanja u obzir ogromnog nasilja koje provode SAD, Velika Britanija i njihovi partneri? Može li se to uopšte uraditi?

Znam da će neki prečuti ovo upozorenje, ali ništa u ovoj diskusiji nema veze sa opravdanošću. Čin može biti zao i lišen opravdanja a da ne nije “terorizam”: većina najgorih  zločina 20. veka, od Holokausta , preko neljudskih masovnih zločina pod vlašću Staljina i Pola Pota, do uništenja ljudskih života u Vijetnamu , nisu definisani kao “terorizam”. Pitanje da li je nešto “terorizam” ne znači da se taj čin automatski opravdava ili ublažava. To bi trebalo da se podrazumeva, iako znam da to nije slučaj.

Razlog zašto je ključno postavljanje ovog pitanja jesu politički, kulturni i emotivni ožiljci koje  “terorizam” ostavlja. Kada su u pitanju akcije zapadnih vlada, “terorizam” se koristi kao sredstvo zaustavljanja bilo kakve argumentovane rasprave, i pravdanje svake akcije koju te vlade naprave. To je pojam koji se koristi za započinjanje ratova, objedinjavanje vojnih akcija, slanje ljudi u zatvor celu deceniju, nekada i doživotno, pravdanje egzekucija bez suđenja, zaštite akcije vlade pod oznakom tajnosti, i automatsko oblikovanje javnog mnenja širom sveta. Važno je kako je ovaj pojam definisan, i da li postoji precizna i dosledna definicija. Veoma je važno.

Jedan od počinilaca ubistva u Londonu u sredu

Teško je izbeći zaključku da, operativno, pojam nema pravu definiciju u slučaju “nasilja muslimana koje ima uzrok u odmazdi zbog nasilja nad muslimanima”.  Kada su mediji počeli da izveštavaju da “postoje indikacije da je u pitanju čin terora”, bilo je jasno da zapravo javljaju  da ”postoje naznake da su počinioci muslimani čiji je politički cilj usmeren protiv Zapada”. (ranije ovog meseca stariji musliman je izboden a razlog zločina je, ispostavilo se, mržnja prema muslimanima i niko to nije nazvao terorizmom).  Da to postavimo drugačije, termin “terorizam” u ovom trenutku nema nikakvu drugu funkciju sem propagandističke i legitimizacije nasilja Zapada nad muslimanima dok delegitimizuje svako i sve nasilje kao odgovor na to.

I poslednji zaključak: u vreme napada na Bostonski maraton, pokazao sam da su počinioci skoro svakog napada protiv Zapada, kao motiv navodili kontinuirano nasilje koje zapadne države čine nad muslimanskim civilima. Svakako je tačno da Islam igra važnu ulogu u odluci ljudi da se bore i umiru za opravdane razloge (opravdane u smislu da su neki ljudi voljni ratovati i umreti zbog hrišćanstva, budizma, judaizma i nacionalizma). Ali ključni uzrok ovakvih napada su jasne optužbe politike: tačnije, verovanje da je učestvovanje u nasilju protiv agresivnih zapadnih država jedini način da se zaustavi ili osveti nasilje Zapada koji ubija muslimanske civile.

Dodajte londonski napad na vojnika ovom rastućem nizu. Jedan od počinilaca je rekao u kameru da je ”jedini razlog zbog kojeg smo ubili ovog vojnika taj što se dnevno ubijaju muslimani širom sveta “ i “izvinjavamo se što žene ovo moraju da gledaju danas, ali u našoj zemlji žene ovakve stvari gledaju svakodnevno”.  Kao što sam bezbroj puta rekao, ovakvo isticanje uzročnosti ne znači opravdavanje samog čina. Ali ne bi smelo ni da iznenađuje. Američki režiser Majkl Mur je na svom Twitter nalogu sarkastično objedinio zapadne reakcije povodom londonskog ubistva ovako:

“Šokiran sam činjenicom da ne možemo ubijati ljude u drugim zemljama, a da oni to isto ne pokušaju da urade nama”

Ljudska priroda nam ne dozvoljava da slavimo dok naše vlade čine masovno nasilje u zemljama širom sveta i da budemo potpuno imuni kada nam se to nasilje vrati poput bumeranga.

DODATAK:

SAD su u četvrtak priznale po prvi put ono što se odavno zna:  da su bespilotnim letelicama ubili četiri američka državljanina islamske veroispovesti, uključujući i rođenog Amerikanca, tinejdžera za kojeg se zna da nije bio kriv ni za šta. Kao što je Džeremi Skahil, čiji film “Prljavi ratovi (Dirty Wars)” ispituje tajna američka ubistva muslimana, rekao u vezi ovog priznanja “ostaje potpuno nejasno zašto su SAD ubile toliko nedužnih civila ne-amerikanaca u napadima u Pakistanu i Jemenu”.

U Guardianu je u četvrtak, ispod teksta  "Woolwich attack: of course British foreign policy had a role", objavljen i komentar  bivšeg britanskog vojnika Džoa Glentona, koji je služio vojsku u Avganistanu, koji pojašnjava:

"Iako ništa ne može opravdati stravično ubistvo britanskog vojnika u Vulviku u sredu, nije teško objasniti zašto se to ubistvo desilo… Dosad nam je trebalo biti jasno da ubijanje muslimana na drugim kontinentima može da bude i bumerang, i kao što smo videli u sredu, može da stvori mržnju kod kuće, u našoj zemlji. Neophodno je da to prepoznamo, dajući podršku britanskoj Vladi koja je odabrala da učestvuje u američkom imperijalističkom projektu na Bliksom istoku,  imamo sreću da su ti napadi za sada retki”.

Ovo je toliko očigledna poenta da je teško verovati da se mora ponavljati.

* Tekst preveo Igor Petrović