Glavna linija govora čelnika Sirize Aleksisa Ciprasa na Pravnom fakultetu, održanom 5. decembra 2014. godine,  sugeriše ideje radikalne levice. Zajedno sa posetom okupiranoj ’’Zvezdi’’ može se govoriti o nagoveštaju kako će Siriza spoljnopolitički delovati ako dođe na vlast. To je podrška široj građanskoj borbi, uz kritiku evropskog puta Balkana koji pati od neoliberalnih politika. Ostaje pitanje na koji način bi se sprovodila takva kritika i uz čiju pomoć. Ako Cipras bude sarađivao sa pozicijom imaće posla sa dosta konvertita i nacionalista? Hodom sa takvima, može li usmeriti Sirizu ka centru?

Na ’Pravnom se Cipras pojavio uz predstavnike srpske vlasti. Gest se može gledati kao mogućnost ostvarivanja nove saradnje. Ali, nije nevažno sa kojim predstavnicima srpske vlasti. To su oni koji vode Pokret socijalista, koji su pozvali Ciprasa u Beograd. A taj pokret ste kvalifikovani da vodite nakon što ste zdušno podržavali režim devedesetih, bili jedni od osnivača JUL-a, bili u koalicijalama sa Miloradom Vučelićem, Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem. Uz sve to, stizali da uređujete Pečat.

Pokret socijalista nastaje u post-petooktobarsko vreme. U Programu te stranke stoji: ’’PS se pojavio u vreme dubokih političkih i društvenih promena u Srbiji i njenom okruženju... Konačni cilj formiranja i postojanja Pokreta socijalista jeste sreća i sloboda pojedinca i država blagostanja.’’ Ustvari, Pokret socijalista priželjkuje staro stanje stvari – povratak atmosfere devedestih. Samo, koliko pojedinaca je u toj staroj atmosferi živelo u sreći, slobodi i blagostanju? Ali, pošto Pokret socijalista dobro zna kako je to biti srećan devedestih, njihovo je na mestu.

Cipras se može ograditi i reći da su ga pozvali visoki predstavnici jedne države; da on sa protokolarnog nivoa, sarađujući sa institucijama, želi da ode na viši nivo. Odatle se prevazilaze uske, stranačke biografije i govori se globalno. Recimo, o modelu ponašanja koji bi Balkan trebalo da ima u odnosima sa EU. Međutim, ostaje nejasno: zašto Cipras sve to radi kada još uvek nije premijer? Da li je mu bilo potrebno da se sreće sa ljudima iz lažnog Pokreta socijalista, samo zato što su oni pravi ministri?

Čak i da je došao kao grčki premijer, šta bi ga sprečilo da načini jedan pozicioni odmak – da demonstrira zbog čega pripada radikalnoj levici. Ako to izostane, maltene se abolira politika Srbije. Cipras radikalno kritikuje neoliberalizam EU, a nedovoljno lokalni režim koji teži integraciji u Evropu.

Cipras je rekao da ’’EU ima mehanizme kojima može da pomogne državama u postupku pristupanja da postignu pravnu državu, efikasnu upravu i socijalnu pravdu. Međutim, svi ti mehanizmi mogu da se anuliraju onda kada su praćeni neoliberalnim idejama koje zapravo rade na tome da privatizacijom javnih preduzeća i dobara uništavaju prava zaposlenih i državu blagostanja.’’

On je podvukao da je neophodan drugačiji pristup napretka razvoja Evrope. ’’To će biti napredak u kojem će Evropa ulagati u svoje ljudske resurse, odnosno u ljudske resurse država Zapadnog Balkana. Treba podržati nove proizvodne mogućnosti koji će dovesti do razvoja svake zemlje i iskoristiti njene komparativne prednosti. Dakle, ne želimo Evropu koja će kao glavni adut Balkana navoditi jeftinu radnu snagu.’’

Da li su ove reči ipak bile kritika i jednom Pokretu socijalista (Ministarstvu za rad) i sistemu gde je u trendu ponuda jeftine radne snage ne samo zapadu već i, kako vidimo ovih dana, istoku? Možda. Ali, nisu izgovorene u lice.

Cipras nastavlja sa time kako EU treba da se iskreno suoči sa problemom nacionalističkih tendencija na Balkanu kojih je ’’sve više u bivšoj Jugoslovenskoj republici Makedoniji, gde svaki pokušaj suštinskog rešenja njihovog imena ostaje bez ikakvog uspeha. Takođe, raste i u Albaniji gde se nacionalni identitet sve više koristi za sukobe sa drugim balkanskim narodima. Vidimo i da sve veći nacionalizam postoji u BIH gde se ionako krhki mir, koji je postignut, sve više remeti. To je razlog zašto je borba za evropski Balkan mira i razvoja veoma bitna. To je borba koju treba da vodimo svi zajedno, sa našim prijateljima u Evropi, ali ne po njihovim naredbama.’’

Srpski kontekst se pominjao na drugačiji način. Cipras je govorio o nestabilnim odnosima sa Kosovom i ulozi Unije u tom procesu: ’’EU treba da shvati da ukoliko ne želi da se ponovo pitanje Kosova odvede u nove krize i sukobe, onda treba naći rešenje koje će biti prihvatljivo za obe sukobljene strane. Zato Grčka nije priznala nezavisnost Kosova. Jer smatramo da priznavanje Kosova ne doprinosi obezbeđivanju mira u regionu.’’

Usledio je duži aplauz. Lider Sirize ukazao je na snagu naroda da menja svoju sudbinu. ’’Verujem da mi kao balkanski narodi treba da imamo viziju zajedničkog delovanja u budućnosti. Naravno, postoje moćni centri u Evropi koji se plaše mogućnosti ovakvog dešavanja.’’

Moguće je da se ti centri zaista i boje snažnog proboja Sirize u Grčkoj, njenog uticaja na balkanski kontekst i, najzad, radikalnog Evropskog proleća koje Cipras najavljuje. Zapadni mediji predstavljaju Sirizu kao opasnost za Evropu, a Cipras uzvraća da nije to opasnost – već Angela Merkel. On u Evropi u kojoj postoji ’’ekonomski neoliberalizam sa elementima antimimigrantskog populizma’’ vidi kraj Evrope.

Slavoj Žižek je Sirizu nazvao jednim od svetionika u Evropskoj Uniji. To je, između ostalog, ovoj stranci donelo veći kredibilitet i popularnost. Cipras bi to trebalo da ima u vidu kad nekome pruža ruku. Jer će na Balkanu biti još mnogo prljavih ruku.