Na 40 minuta vožnje jugozapadno od Budimpešte nalazi se tipično mađarsko selo Felcsút, sa kolibama koje se protežu uz put sa obe strane. Ono što je netipično jeste gužva i užurbanost građevinskih radnika. Privatno obezbeđenje čuva armiju ljudi sa šlemovima na glavama, buldožere i kranove koji na velikoj vrućini žure da završe fudbalski stadion koji narušava lepo cveće i bašte oko koliba.

Tu je i veliko područje za vežbanje kao i “fudbalska akademija” koja nosi naziv po mađarskom fudbalskom “svecu” Ferencu Puškašu, maestru Real Madrida tokom šezdesetih godina.

Selo sa 1.800 stanovnika deluje kao čudna lokacija za takvu investiciju. Međutim, Felcsút je rodno mesto moćnog mađarskog premijera Viktora Orbana za kojeg se ispostavilo da je fudbalski fanatik koji je čak promenio zakon da bi omogućio ovakvu investiciju.

Megalomanija? Projekat iz taštine? Ili samo još jedan aspekt vrtoglave promene u Mađarskoj otkad je Orban sa svojom partijom Fides došao na vlast pre tri godine?

Orban je uveo novi Ustav i stotine zakona, uključujući promene u porezu kod poslovnih ulaganja i oslobađanje od poreza kod sponzorstava za sport.

Rezultat je bogatstvo za selo u kojem je rođen i u kojem čuva obiteljsku kuću. Prema podacima dva nezavisna medijska istraživanja, za fudbalski projekat u Mađarskoj biznismeni su samo prošle godine izdvojili 17 miliona funti, a pola od toga je otišlo u Orbanovo selo.

Izdašnost sugeriše da su mađarski biznismeni radi da udovolje svom snažnom premijeru koji uživa u mandatu o kojem drugi čelnici u Evropi mogu samo da sanjaju, ali je očigledno da zloupotrebljava taj isti položaj da bi uspostavio novi sistem koji bi produžio njegovu moć.

"Veoma je jasna tendencija da skoncentriše celu moć i donošenje odluka u svojim rukama”, kaže Peter Molnar, aktivista civilnog društva i nekada veoma blizak Orbanov saradnik. "Oni ozbiljno slabe demokratiju u Mađarskoj. On menja stvari da bi skoncentrisao i zadržao moć u svojim rukama”.

Međutim, mađarski premijer nije usamljen u istočnoj i južnoj Evropi, gde demokratski izabrani moćni  populisti sve više dominiraju, koristeći moć države i sve moguće instrumente kako bi ugušili pobunu, demonizovali opoziciju, pripitomili medije i prilagodili sistem sopstvenim ciljevima. U Rusiji i Turskoj, dva velike imperijalističke sile koje su osvajale Evropu na istoku i jugu, oba čelna čoveka, predsednik Vladimir Putin i premijer Recep Tayyip Erdoğan obrušili su se agresivno na protivnike, zatvarajući važne ljude opozicije i koristeći silu da razbiju mirne demonstracije. Obojica su popularna i dominiraju nacionalnim politikama.

U Rumuniji je prošle godine premijer Victor Ponta, pokušao da smeni svog rivala predsednika Triana Basescua, što je javnost protumačila kao pokušaj državnog udara. Nije uspeo.

U Pragu, predsednik Milos Zeman pokušao je da iskoristi krizu vlade kako bi ojačao svoju moć. Češka je parlamentarna demokratija koju vodi Vladin kabinet, ali kad je Vlada pala zbog skandala oko korupcije u junu, Zeman je odlučio da postavi bliskog saradnika na mesto šefa tehničke vlade.

Parlament je bio revoltiran, glasali su tajno protiv Zemana prošle nedelje, a u utorak su članovi kabineta na čelu sa tehničkim premijerom podneli ostavku, utirući put prevremenim parlamentarnim izborima koji bi mogli rešiti ovu krizu.

Sa izuzetkom Rusije, gde su demokratski standardi mnogo slabiji, svi ovi čelni ljudi glani moći su demokratski izabrani na izborima i veoma su pažljivi u poštovanju slova zakona.

"Siguran sam da on veruje da moraju postojati slobodni i fer izbori, ali sistem koji gradi u ovom trenutku je protiv tih principa” kaže o Orbanovoj taktici Ákos Maróy, IT specijalista i zagovarač slobode pristupu informacija.

"Orban je svetska klasa u načinu na koji sprovodi svoje zamisli, ili bar izgleda formalno legalno, mada je nekada očigledno da zloupotrebljava zakone” kaže Molnár, koji je delio studentsku sobu sa Orbanom dok su studirali pravo osamdesetih godina i bio suosnivač Fidesa sa Orbanom 1988. godine, godinu pre pada komunizma u regiji. Napustio je Fides tokom devedesetih.

Iako se države razlikuju u politikama vlasti, moćni lideri imaju tendenciju da pokazuju zapanjujuće slične karakteristike i često pribegavaju identičnim taktikama. Orban, Erdogan i Putin, čelni ljudi političkih partija ili elita koje su na njih fokusirane i kojima dominiraju lideri.

Molnár opisuje Orbanov način sprovođenja politike na sledeći način: "Može postojati ograničen diskusija, ali kažem vam, radim to za dobrobit moje zemlje”

Kao Putin i Erdogan, i Orban posmatra politiku kao igru u kojoj pobednik odnosi sve. Oponenti su prokazani kao ekstremisti i izdajnici. Bilo da generalno veruje u to ili koristi kao populističku taktiku, paranoja o stranim zaverama se redovno koristi da se “razoružaju” protivnici. Nacionalistička retorika se upotrebljava da bi se protivnici označili kao nepatriotske igračke u rukama stranih sila.

"U toku je anti- mađarska kampanja”, kaže Enikő Győri, ministarka evropskih poslova u Orbanovoj vladi. "Strani investitori odlaze u Brisel da se žale na nove poreze. Neki u Evropi kažu da smanjujemo demokratiju. To nije tačno. Međutim, novi Ustav, uz ubrzane reforme i zakone, viđen je kao politička nekorektnost u Evropi. Naši kritičari govore gluposti i to stvara antievropske osećaje.”

Ona Orbana vidi kao vizionarskog lidera koji brine o obnovi Mađarske na regionalnom nivou i sprečava dugogodišnji proces nacionalnog poricanja: "Niko ne želi da menja granice u Evropi, ali želimo da preživimo. Dugoročna vizija je da mađarsski narod mora da preživi i za to nam je potrebno više dece”.

"Populacija se smanjuje. To je grozno. Strašno. Ako želite da preživite u podnožju Karpata, ako želite da ti ljudi opstanu, možda nam je potrebno više Mađara. Potrebno je ohrabrivati ljude da je to dobra stvar.

"Upravljanje tokom krize zahteva brze i odlučne akcije. To je upravo ono što naš lider radi”, kaže Balázs Orbán, advokat u pro-vladinom thinktanku “Szazadveg”. "On je uzor mnogima u istočnoj Evropi. Sposoban je za mnoge stvari koje drugi evropski lideri nisu u stanju da naprave”.

Sa dvotrećinskom većinom učinkovitost mađarskog parlamenta svedena je na  pečatiranje Orbanovih odluka, što mu pruža mogućnost da radi šta hoće. No njegove lakrdije donele su mu sukobe s Briselom. Poslednja od njih je dovela do veoma kritičkog i detaljnog izveštaja Evropskog parlamenta u kojem se zahtevaju specijalni novi načini nadgledanja kako bi se osujetile Orbanove akcije.

Događaji u Mađarskoj naterali su Berlin i druge glavne gradove EU da traže nov sistem monitoringa demokratije u 28 zemalja članica, koje uključuje i kazne za uočene prekršaje. Čini se da će takvi pozivi dobiti podršku ove godine.

Ton autoritarnog nacionalizma preovladava u diskursu Orbanove vlade, smatraju kritičari. Dekralacija Fidesa prati Orbanovu politiku, nazivajući njegov mandat “novim društvenim ugovorom” za zemlju.

“Mađari su odlučili da stvore novi sistem, nacionalni koperativni sistem….To misli svaki Mađar bilo da je u zemlji ili van nje. To nije samo prilika nego i obaveza za svakog Mađara", sa novim parlamentom i Vladom, ”obaveznim prema mađarskoj naciji da preuzmu kormilo u ovom endeavour".

Molnar takav jezik opisuje kao “orvelijanski, potpuna laž”, povratak ka jeziku iz tridesetih godina. Orbanova vlada je naredila da deklaracija visi na vidljivom mestu u svakoj javnoj zgradi.

Van parlamenta, na dokovima Dunava u Budimpešti, veliki park koji je bio često mesto demonstracija protiv Orbana, pretvoren je zonu u kojoj se gradi. Pod Orbanom, taj deo grada je poprimio izgled iz tridesetih godina pod autoritarnim režimom admirala Mikloša Hortija.

Nije bilo pomena opozicije, za razliku od Turske, gde su poslednjih meseci održani protesti opozicije koje je vlast rasturila dimnim bombama, suzavcem i vodenim topovima zbog odluke premijera da uništi park Gezi kako bi sagradio repliku vojne kasarne i džamije iz vremena tridesetih godina prošlog veka.

Ako Orban, Erdogan i drugi dele netoleranciju prema neslaganju i averziju prema pluralizmu, to se svakako najviše oseti u medijima. Instrumenti kontrole su u rasponu od pravnog okvira, regulatora prepunih političkih lojalnosti, homogenizacije državnih medija, privatnih medija u rukama oligarha i lojalnih privrednika čije bogatstvo zavisi od vladinih ugovora i obeshrabrivanja kritičkog izveštavanja.

Orban je doneo novi kontroverzni zakon o medijima koji je centralizovao i homogenizovao svu proizvodnju vesti za državnu televiziju, radio i državnu novinsku agenciju i postavio svih pet članova regulatornog medijskog saveta.

"Uspeli su u pripitomljavanju medija. Nećeš bit zatvoren ili ubijen kao u Rusiji, ali ćeš izgubiti posao", kaže Bodoky.

"Cenzura je odomaćena”, dodjate njegov kolega Maróy. "Ljudi čuvaju svoj način života, ponašajući se onako kako neko od njih očekuje da se ponašaju. To se dešava.”

Među ostalim instrumentima koji se obično koriste za primoravanje na odanost su i selektivno korišćenje poreskih inspektora kako bi se zastrašili uspešni biznismeni i ostali pojedinci, kao i ograničena dodela dozvola i ugovora sa vladom. Orban je, na primer, uveo novi sistem dozvola za prodaju duvana, čime je uništio oko 40.000 malih porodičnih firmi i zatim ponovo izdao nekih 5.000 dozvola u operaciji za koju kritičari i nezavisni novinari kažu da su upotrebljene da bi se nagradili bliski saradnici i da bi se kupila lojalnost vladi.

Dao je državljanstvo i pravo glasa stotinama hiljada Mađara van zemlje. Oni će moći da glasaju na opštim izborima u aprilu sledeće godine. Očekuje se da će glasati za stranku koja im je dala to pravo, pomažući Orbanu da osvoji i drugi mandat.

Gordon Bajnai, lider opozicije i bivši premijer, opisao je trenutni politički projekat u Mađarskoj prošle nedelje kao izgradnju Orbanistana, pominjući izgradnju stadiona u Felcsútu kao tipičan primer.

Tamás Bodoky, novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom i vodi portal za slobodu informacija, opisuje fudbalski projekat u Felcsútu kao čisti “feudalizam”, simptomatičan za novu klimu koju je Orban doneo Mađarskoj.

"On je veoma pametan i autoritaran. Pravi control freak," kaže Bodoky. "Zna jako dobro kako država funkcioniše. Postavio je svoje ljude na ključna mesta i nema poštovanja za nezavisne institucije koje mogu da ograniče ili kontrolišu njegovu moć.”

Međutim, Orbanove pristalice – a on i dalje vodi u popularnosti u svim anketama – insistiraju na tome da se lider usudio da iskoči i evropskog mejnstrima i stavi svoju zemlju na prvo mesto. Ubeđeni su da Mađarska i Orban, koji dominira nacionalnom politikom, pobeđuju. Drugi nisu tako sigurno u to.

"To je zaista tragična priča", kaže Molnár. "U pitanju je drama o tome kako je veoma talentovan političar uništen sopstvenom arogancijom. Mislim da se izgubio.”

* Prevod Igor Petrović