Toliko je uverljivo delovao tekst na “Peščaniku” “Kako do doktorata?Lako! Slučaj minsitra Stefanovića”, da reših sama da utvrdim je li stvarno u pitanju plagijat, kako tvrde autori teksta (a reč je o tri naša naučnika sa univerziteta u Velikoj Britaniji) – ili je u pravu Mića Jovanović, rektor Megatrenda, koji je odmah odbacio sve što tamo piše. Tvrdeći da je rad “stopostotno autentićan” (može li više od toga, upitah se, ali da ne skrećem sa teme), rektor Megatrenda nas je obavestio da je stvar u tome što tvrdnje o plagijatu dolaze od ljudi koji su “ili bili instrirani, ili jednostavno nemaju druga posla, pa se bave stvarima kojima ne bi trebalo da se bave”.
Teške reči s obe strane, a jedino rešenje - da se doktorat pročita. Dakle, pročitah, pa, evo izveštavam.
Sve tvrdnje o plagijatu su tačne. Okrenite stranu 14 u doktoratu (od juče fga možete naći i na internetu), prepoznaćete lako tekst sa strane 94 priručnika “Decentralizacija kao polazište daljeg razvoja Srbije” iz 2006. godine. Okrenite stranu 59 i uverićete se da se poslednji pasus u doktoratu može naći na strani 468 publikacije “Menadžment u funkciji održivog razvoja” iz 2012. godine.
I tako redom, da ne odugovlačim – proverila sam sve delove doktorata i sve tekstove iz kojih je rečeno da je Stefanović prepisivao – akademici su u pravu, plagijat je u pitanju. Negde je plagijat doslovan, a negde – mozaički, kako ga nazivaju na Harvardu, u svom uputstvu o citiranju. Na “Peščaniku je to i objašnjeno, ali da ponovim: doslovni plagijat nastaje bukvalnim kopiranjem tuđih rečenica, a mozaički - preuzimanjem delova tuđeg rada uz prepravke, kako plagijat ne bi bio identičan originalu.
Ovaj mučan posao prepravljanja tuđeg teksta postao je popularan u doba prvih kompjuterskih programa za otkrivanje plagijata, koji to nisu mogli da otkriju. Samo, sada ni to ne pomaže, novije genercaije ovih programa otkrivaju – sve!
I eto šta je Stefanoviću donela ta modernizacija: u svojoj tezi on skoro na svakoj drugoj-trećoj strani hvali informatičko društvo, elektronsku upravu, modernizaciju, a baš mu se ona osvetila!
Rektor Jovanović, međutim, kaže kao ima 200 svedoka da ovaj rad nije plagijat. Nemojte misliti da se šalim, evo izjave: “Istraživanje je sprovedeno na 200 ispitanika, tako da postoji i 200 svedoka da nije reč o plagijatu.”
Rektor dalje kaže i to kako je Stefanović u doktoratu sproveo emirijska istraživanja – pa samim tim rad ne može biti plagijat! Što je, naravno, besmislica, ali potakne čoveka da pogleda ta, emirijska istraživanja. I, šta vimo u doktoratu? Vidimo da tamo empirijskih istraživanja, jednostavno, nema! Ni jedne tabele u tom radu nema! U sadržaju piše da se posle zaključnih razmatranja nalazi aneks, pa pomislih, tamo ih je stavio. Kad ono – ni aneksa nema! Na strani 182 završavaju se zaključna razmatranja, a na strani 183, gde bi morao da počne taj aneks – opet ništa. Tu počinje spisak literature – čime se rad završava! Ništa od istraživanja, podataka, ništa od korišćenja (u uvodu doktorata, na strani 11) najavljenih metoda “multiple multivarijantne (!!!) regresione analize ili Spirmanove formule” – ničeg nema.
I tu smo, dakle. Dok kolege Grušić, Tomić i Radeljić prozivaju ministra Stefanovića za plagijat, dotle ja, gore potpisana, pozivam ministra Stefanovića na TV duel na temu - multipla multivarijantna regresiona analiza , koju je najavio, a posle toga preskočio u svom doktoratu! Pa da popričamo….
I da kažem unapred, u TV duelu ću posebno insistirati na analizi varijanse i na heteroskedastičnosti, neka se gospodin ministar spremi – ja čekam.
A čekam i to da mi neko iz njegove doktorske komisije objasni -kako to da neki doktorat može da se zove "Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnim samoupravama (primer grada Beograda)", a da u radu ne bude skoro ni reči o tom Beogradu. Tačnije, poglavlje 13, pod nazivom “istraživanje – studija slučaja na primeru grada Beograda” postoji samo u sadržaju rada – u tekstu tog poglavlja uopšte nema! Što nas samo dovodi do zaključka da je komisija rad pregledala tako da oni (kao ni njihov kandidat) ne mogu da dobiju prelaznu ocenu.
Što me sve navodi na pomisao da bi srpski premijer za tekst koji upravo čitate (baš kao i onaj na “Peščaniku”) verovatno rekao da gluplje obrazloženje od ove analize nije čuo. Što, naravno, uvažavam. Ništa gluplje – ali ni tačnije od ovoga. Tačno i pametno u Srbiji izgleda i ne možete naći. Bolne reforme nas čekaju na tom putu, sami ste rekli. Počnite, predlažem, od svog ministra policije i njegovog plagiranog doktorata.
