Grčka se sprema za vanredne izbore, samo nekoliko meseci nakon što je na vlast došla levičarska vlada koju predvodi Siriza. Nakon nekoliko dramatičnih meseci, zatvaranja banaka i pritisaka EU, premijer Alexis Tsipras odlučio je da prekrši predizborna obećanja i pristane na novi memorandum Trojke, uprkos većinskom „Oxi“ na referendumu. O situaciji u Grčkoj pred izbore u nedelju razgovarali smo sa novinarom i režiserom filmova „Debtokratija“ i „Katastrojka“, Arisom Chatzistefanouom, koji je bio gost festivala alternative i levice – FALIŠ u Šibeniku početkom septembra. Predstavio je novi film – Fašizam.inc. Chatzistefanou učestvuje u predizbornoj kampanji otcepljenog Sirizinog bloka koji se zove People Unity ili Narodno jedinstvo.

KONTRA: Zašto ste, nakon „Katastrojke“ i „Debtokratije“, odlučili da se bavite fašizmom?

Chatzistefanou: Postoji veza. Pratili smo događaje u Grčkoj. U „Debtokratiji“ smo hteli da pokažemo šta se događalo sa dugom, na koji način je politika duga EU uticala na Grčku i sugerisali smo eventualni izlazak iz krize pojašnjavajući da je dug nelegalan i da ga ne moramo vratiti. Zapravo smo dovodili u pitanje ideju da smo moralno obavezni da vratimo dug, što nije slučaj.

Drugi nivo je nešto što se dešava tokom krize, a to je da strane kompanije hoće da kupe javna dobra u zemlji, da ih privatizuju po veoma niskim cenama. U isto vreme, da bi to postigli, moraju praktično da ukinu demokratiju. I to se desilo Grčkoj sa tehnokratskim državnim udarom Lukasa Papademosa kojeg je postavila Trojka. Sledeći korak u krizi bio je kada smo počeli da dobijamo masovne pokrete protiv mera štednje, posebno 2011. i 2012. Tada je politički establišment odlučio da im prepreči put i za to obično koristi fašizam. Uradili su to u dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka u Italiji i Nemačkoj, kada su se plašili da ispred sebe imaju progresivan levi masovni pokret. Kreirali su desničarski, fašistički pokret koji je trebalo da uništi levicu. Ne kažem da smo na tom nivou u Grčkoj, ali u određenom delu neki ljudi misle: „Hajde da izvučemo fašizam, jer bi mogao biti koristan u budućnosti.“

Zato su masovni mediji promovisali Zlatnu zoru, grčku fašističku stranku. Postoji kontinuitet – stvaranje duga, pokušaj prodaje javnih dobara i kada ljudi reaguju, izvuče se fašizam ispod stola kako bi se te reakcije kontrolisale.

Samo smo, dakle, pratili događaje u Grčkoj.

KONTRA: Da, u filmu poredite situacije s početka 20. veka i danas. Da li se može reći da je situacija ista ili slična?

Chatzistefanou: Ne. Ni slučajno i veoma je opasno praviti takvu vrstu poređenja. Međutim, postoje određeni elementi koje treba razumeti iz prošlosti, kako se ne bi ponovile. O tome sam i govorio u filmu – kako ekonomska elita, kada osete da politički establišment ne radi za njih dovoljno, da ne kontroliše situaciju, dovodi fašizam. Naravno, ekonomski kapitalizam je u drugačijem stanju nego u dvadesetim i tridesetim i to je ogromna razlika. Ali način razmišljanja po kojem je fašizam oruđe je isti i to smo hteli da pokažemo. Želim biti veoma jasan – ekonomske elite ne vole fašizam. To je njihova poslednja opcija. Kada sve ostalo propadne, okreću se fašizmu. Jer razumeju da dok god je to masovni pokret, može biti van kontrole. Ali videli smo da EU nema problem da pregovara sa fašistima u Ukrajini ili u Grčkoj. Kažu da su protiv Zlatne zore, ali nemaju problem da podrže LAOS, ekstremno desnu grčku stranku. Kad smo imali vladu Papademosa, EU je htela LAOS u koaliciji. Verujem da su na taj način otvorili vrata fašističkoj retorici da postane mejnstrim u grčkom društvu. To je veoma opasno, način na koji EU koristi svaki politički alat da postigne svoj cilj. Veoma opasno. Ne znamo šta će uraditi u budućnosti.

KONTRA: Da li je fašizam zaista postao mejnstrim u Grčkoj?

Chatzistefanou: Nisu uspeli da postanu masovni pokret, ali su to bili u početku. Tačka preokreta je bilo ubistvo antifašističkog repera Pavosa Fisasa. Tada je antifašistički pokret u Grčkoj kazao „Dosta!“. Bilo im je jasno da država i policija neće uraditi ništa, da će mejnstrim mediji otvoreno podržati Zlatnu zoru, jer su to i do sada radili, tako da su odlučili da ih zaustave. Ali pre toga, istraživanja javnog mnjenja su pokazivala da Zlatna zora ima podršku 15 odsto ljudi. To je mnogo i zapravo je bio dokaz da su postali politička sila.

Sada, kada svi znaju da je Zlatna zora nacistička stranka, da su ubice, čak i šest odsto podrške na izborima je mnogo, jer više nema izgovora. Ovi ljudi znaju za šta glasaju i ako imamo šest odsto čistih nacista.. Ja ih zovem nacistima, ne zanimaju me stavovi levice, drugih stranaka i organizacija da ljudi ne znaju za šta glasaju i sl. Oni vrlo dobro znaju za šta glasaju. Taj stav je veoma opasan. Podseća me na 1923. godinu kada su ekonomske elite u Bavarskoj, odlučile da će staviti Hitlera u zatvor. I svi su govorili da je to kraj Adolfa Hitlera. Međutim, 10 godina posle toga bio je Firer. Opet, poređenje je opasno, ali moramo gledati u prošlost i razumevati kako dolazi do određenih stvari.

KONTRA: Da li kriza nužno donosi popularnost desnici i nacistima?

Chatzistefanou: Ne nužno. Valter Benjamin je rekao da je svaki fašizam neuspela revolucija. Može da bude u pitanju levi progresivni pokret, ali ako oni zeznu, ne uspeju da iskomuniciraju i objasne prave uzroke krize, na scenu stupa fašizam koji će se predstaviti kao antisistemska stranka, što je laž, jer su uvek deo sistema. Ali se predstavljaju kao zaštitnici siromašnih i oni koji će se boriti za narod protiv industrijalaca i velikih kapitalista. To je zbog neuspeha levice. Mi smo to u Grčkoj imali nekoliko puta. Zato danas Zlatna zora ima veliki procenat podrške.

KONTRA: Da, ali je činjenica da je kriza u Grčkoj dovela na vlast levicu.

Chatzistefanou: Da, ali to je ta ključna tačka – ljudi su razočarani. Za mene Siriza nije bila prava levica. U Evropi ih zovu radikalnom levicom. Oni to nisu, u pitanju su socijaldemokrate, sa elementima radikalne levice, ali čelni ljudi su socijaldemokrate.

Za obične ljude u Grčkoj, oni su bili levica. A levica ih je izdala. Prihvatila je novi memorandum. Ko će izraziti gnev ti ljudi? Ako radikalniji delovi levice opet ne uspeju u tome, fašisti imaju ogromnu priliku da iskoriste nezadovoljstvo tih ljudi i preokrenu ga u svoju korist.

KONTRA: Kakva je situacija trenutno u Grčkoj?

Chatzistefanou: Kao rolekoster. Ljudi su bili toliko uzbuđeni zbog referenduma i 62 odsto glasova protiv mera štednje. To je zapravo verovatno prvi referendum u istoriji na kojem je narod na glasanje išao dok su banke bile zatvorene. To je bio ucenjivački potez EU, kojim je poslala poruku da će nas slomiti i uništiti ako glasamo „Oxi“. I ljudi su ipak glasali protiv. Bilo je to čudo. Ali posle toga, sve je krenulo nizbrdo jer je Tsipras prihvatio još jedan memorandum. Ljudi  su zatečeni trenutno, ne znaju kako da reaguju ni šta da rade. Zato je Tsipras hteo ove izbore sada. Hteo je da ugrabi prednost ljudi u šoku i pre nego što osete mere štednje na svojoj koži. Jer, shvatićemo šta je prihvatio krajem septembra ili početkom oktobra, kada nas pogode novi porezi i poskupljenja.

Ne znamo šta će se desiti. Više ne verujem istraživanjima javnog mnjenja. Na primer,  nekoliko sati pre referenduma su objavljivali da će „Oxi“ imati 49 do 51 odsto na referendumu, a konačni rezultat je 62. Oni nemaju pojma ili su lagali.

Nemoguće je predvideti kako će nova stranka nastala iz Sirize – Narodno jedinstvo – proći. Jer postoje četiri nedelje. Kažu da će uzeti tri do pet odsto, ali verujem da će uzeti više. U svakom slučaju, ako Siriza bude osvojila većinu, svakako će morati u koalicije, a Tsipras će preferirati neoliberale poput Potami, ili čak Nove demokratije jer su oni jedini koji podržavaju memorandum.

Problem sa Grčkom je što nema stranke koja bi mogla da predstavlja ovih 62 odsto „Oxi“ glasača. To nisu bili glasači levice. Ne, to su klasno orjentisani glasovi. Ako pogledate rezultate - ko je glasao „Oxi“, u pitanju su siromašni i mladi. Čak 80 odsto mladih je glasalo „Ne“, što je neverovatno. U ovom trenutku imamo manjak demokratskog predstavljanja. Niko ne predstavlja ovih 62 odsto, tako da se sve može promeniti u danu.

KONTRA: Da li u tom procepu Narodno jedinstvo ima šansu?

Chatzistefanou: Nadam se da će uspeti da prošire front, a do sada to nisu uspevali. Videćemo, mislim da niko trenutno ne može ništa da predvidi.

KONTRA: Je li bilo naivno od Sirize da blefira u pregovorima sa EU?

Chatzistefanou: Glavni problem lidera Sirize je njhovo verovanje u EU. U svojim glavama su pomešali evropejstvo sa EU. To nije isto i čak bih zastupao stav da je potpuno suprotno. Ako želite da sačuvate evropejstvo, morate uništiti EU, jer je samo instrument finansijskih elita i ništa više. Siriza to nikada nije htela da prihvati. Verovali su da ako naprave saveze sa drugim strankama levice, mogu menjati EU iznutra. Ja ne verujem u to. Mislim da EU treba uništiti, a posebno evrozonu. Ako idete u pregovore verujući u EU, nemate s čim ni s kim onda da pregovarate. Oni su trebali da odu i prete bankrotom i izlaskom iz evrozone, ali to nikada nisu uradili. Imali su sve elemente da to naprave i nisu, iako smo stvorili uslove za te poteze.

Dokazali smo i u filmu a i kroz pododbor da ne samo da nismo u mogućnosti da vratimo dug, nego i da imamo pravo da ga ne vratimo.  Tsipras nikada nije hteo da iskoristi taj izveštaj, ignorisao ga je. Naravno, nikada nije hteo ni da priča  o izlasku iz evrozone.

Dakle, nije bilo šanse da bilo šta izvučemo iz pregovora sa takvim stavom. Iako Varoufakis sada kritikuje Tsiprasa, nema potrebe. Zajedno su bili u tome. Varoufakis je nastavio da plaća MMF i ECB našim novcem i na taj način je uništio pregovaračku poziciju Grčke. Javni sektor nema novca da drži državu u životu nekoliko meseci. Ako želiš da razgovaraš, moraš najpre napraviti moratorijum na vraćanje pozajmica, moraš zadržati novac, ostaviti ga za plate i održati zemlju u životu. Varoufakis je samo plaćao dugove. Lako je sad kritikovati Tsiprasa, ali mislim da su zajedno bili u svemu tome.

KONTRA: Ako budu imali priliku, da li je Narodno jedinstvo spremno za izlazak iz evrozone?

Chatzistefanou: Imaju odlične ekonomiste poput Kostasa Lapavicasa koji su pripremili plan. Niko ne govori da će biti lako. Biće to šok i za grčko društvo i ekonomiju u narednih šest meseci ili godinu, godinu i po dana. Problem je što su nam pre pet godina pretili da ako izađemo iz EU, da će nezaposlenost doseći neverovatne brojke, sada imamo 27 odsto opštu nezaposlenost i 60 odsto među mladim ljudima. Dakle, imamo sve loše elemente napuštanja evrozone, i ništa dobro jer iz nje nismo izašli. Opet, nobelovac Paul Krugman je rekao da smo videli lošu stranu cele priče, zašto ne pokušati pozitivnu – napuštanje evrozone. To bi trebala biti kombinacija bankrota, nacionalizacije banaka i napuštanja evrozone. Ako se uradi samo jedna ili dve stvari iz ovog niza, neće uspeti.

KONTRA: Pomenuli ste migrante i izbeglice u filmu i način na koji se prema njima ophodi Grčka. EU ima blage reakcije na višemesečno problematično ponašanje Mađarske prema izbeglicama. Za razliku od odnosa prema Grčkoj, kada je izabrana Syriza.

Chatzistefanou: Kao prvo, izbeglice imaju pravo da dođu u Evropu – sve. S druge strane, EU, a posebno Nemačka nikada nisu pripremili kontinent za primanje tih ljudi. Naprotiv, pustili su da zemlje poput Grčke, Španije, Italije preuzmu sav teret. Angela Merkel sada može da priča da su naše kapije otvorene i da ćemo ih primiti, ali je njena politika bila da su granice EU zatvorene. Veoma je lako kritikovati druge držvae. Mrzim to što radi mađarska vlada, ali za trenutno stanje je primarno odgovorna Nemačka. I način na koji su promovisali Dablinske sporazume.

Postoje predviđanja da ćemo ove godine imati pola miliona izbeglica. Grčka to ne može da podnese. U stanju smo šoka zbog samih nas, čak i da hoćemo ne možemo da ih primimo kako bi trebalo, ne možemo im obezbediti elementarne uslove.

Mislim da EU traži žrtvenu jagnjad, a izbeglice su uvek laka meta. Mislim da je to upravo još jedan od razloga zašto bi mogli gledati porast fašizma.

KONTRA: Ali EU nema problem sa Orbanovim režimom iako je u nekim delovima otvoreno rasistički, ksenofobičan i esktremno desni.

Chatzistefanou: EU nikada nije bilo briga za to. Jedini trenutak kad su imali problem sa Orbanom je kad je hteo da menja predsednika Centralne banke. To je jedino do čega im je stalo. Oni žele tzv. nezavisne upravljače centralnim bankama, pri čemu ta nezavisnost podrazumeva da građani nemaju pravo da kontrolišu sopstvenu ekonomiju. To je jedino do čega im je stalo. Nemaju problem da komuniciraju sa silama koje su otvoreno fašističke. Tarik Ali govori u filmu da je na vlasti koalicija sa Zlatnom zorom, EU ne bi imala nikakvih problema da pregovara s njima. Prihvatili bi i naciste. I ne samo to, pomogli bi im. Na primer, imamo interesantan intervju sa profesorom istorije u filmu koji nam je, kad su kamere ugašene rekao: „Da sam hteo da napravim istraživanje u kojem bih poredio komunizam i fašizam, lako bih dobio hiljadu evra od EU za istraživanje. U isto vreme, ako to napravim otvaram vrata fašizmu.“ Na taj način, i kroz teoriju ekstrema, zapravo legitmišeš fašizam, a EU to radi u poslednjih 10 godina. Tako da ne samo da pristaju na to, nego ga i kreiraju.

KONTRA: Kolika je snaga i kakva je reakcija antfašističkih grupa u Grčkoj?

Chatzistefanou: Dugujemo im mnogo. Nakon ubistva Fisasa, uspeli su da narede vladi da zaustavi Zlatnu zoru. Nova demokratija s njima nije imala problem, otvoreno su sarađivali. Ponosni smo da smo za jedan dan imali masovni izlazak antifašista na ulice. To je velika stvar. Međutim, ne treba zaboraviti da su se ubistva dešavala i ranije, i to migranata i izbeglica i antifašistički pokret nije reagovao. Tek kad je ubijen Grk, imali smo reakciju. I to je problem.

Treba migrante prestati tretirati kao izbeglice, nego kao radnike što oni i jesu. Ako tako postavimo stvari, videćemo da fašisti nemaju ništa protiv migranata, nego radnika, sindikata, a migranti su radnici bez prava koji ne mogu sebe da zaštite. Zato su prvi na udaru. To je klasno pitanje.

KONTRA: Koliko su jaki pokreti solidarnosti u Grčkoj? Iz medija se čine izuzetno prošireni.

Chatzistefanou: Postoji baza za nadogradnju, ali ne bih rekao da imamo svega dovoljno, ni narodnih kuhinja ni socijalnih klinika. Divim se tim pokušajima, ali mislim da je to zapravo posao države, i pritiskao bih vlast da ima javne bolnice i da tretira sve pacijente jednako. Između ovoga i haosa, naravno da biram mreže solidarnosti, ali bi uvek trebalo da imamo na umu da ne treba civilno društvo da preuzme ulogu države. Želimo da javni sektor radi za građane.

KONTRA: Kakva je situacija sa medijima?

Chatzistefanou: Jedna od stvari koje je Tsipras obećao jeste kontrola oligarha koji su vlasnici medija. Nije to uradio. Pripremili su predlog zakona, ali to nikada nisu usvojili. Sada pričaju da je to zbog izbora, ali nije tačno. Nisu imali hrabrosti za to. Otvorili su ponovo javni servis, što je pozitivno, ali na najgori mogući način. Trebali su napraviti javnu, a ne državnu televiziju. Oni su uzeli predlog zakona koji je napravila prethodna vlada, samo promenili ime i to je to. To je amaterski način prsitupanja medijima. Ne žele da se bore sa medijskom elitom u Grčkoj i sada oni svi podržavaju Tsiprasa, što je ogromna promena. Ranije su ga napadali non stop, a sada je za njih OK. Mislim da je Tsipras jedini premijer koji ima uz sebe sve medije – i leve i korporativne u isto vreme.