Sa novinarom i kolumnistom nedeljnika „Vreme“ i tportala, Milošom Vasićem, razgovarali smo o aktuelnoj situaciji u predizbornoj Srbiji, ulozi koju igra prvi potpredsednik Vlade (PPV) u ostavci Aleksandar Vučić, šta nas očekuje posle izbora te kakve veze imaju Feketić i Severna Koreja.

KONTRA: Nakon nepune dve godine Srbija ide ponovo na izbore. Kako vam se čini početak kampanje koji smo imali prilike gledati u Feketiću?

Vasić: Dva događaja su me apsolutno impresionirala. Prva je scena u Feketiću koja je, kako kasnije doznajemo, nameštena od samog početka. Čovek seo u helikopter, poveo Aleksandra Antića, da se koalicioni partner SPS ne oseti prikraćenim, poveo ekipu RTS koja će to uredno da snimi i da ovekoveči i onda je napravljen cirkus „ja nosim dete, posrćem, klizam se“, da bi se ovih dana na internetu pojavila druga strana priče. Jedna novinarka Tanjuga, ozbiljna žena, kaže da je Crveni krst već bio na licu mesta i hteo da evakuiše ljude, ali su zaustavljeni dok Vučić ne obavi svoju tačku. Prema tome, stvar je apsolutno jasna i očigledna. To me podseća na Severnu Koreju. Svojevremeno kad smo s njima bili veliki prijatelji, Tito i Kim Il Sung, išle su vesti tipa „Pod mudrim rukovodstvom velikog vođe Kim Il Sunga, ugašen požar  u osnovnoj školi 20 kilometara od Pjongjanga.“ Sve nešto imam utisak, ne dao bog nekog požara ili nečega, da bez mudrog i premudrog rukovodstva premudrog vođe Aleksandra Vučića ništa više neće moći da se svrši.  Realna situacija je sledeća: na licu mesta su krajnje kompetentni, požrtvovani i hrabri ljudi iz vojske, policije, žandarmerije, sektora za spasavanje i putari i ekipe Crvenog krsta. Sve su oni to mogli da završe i bez Aleksandra Vučića. Ne, on mora da dolazi i da se slika s nogama u snegu .

Drugi detalj je ova, meni potpuno neobjašnjiva odluka Borisa Tadića, da šest nedelja pred izbore cepa Demokratsku stranku. Pa, čekaj, stani malo, to se ne radi. Vladimir Goati je lepo citirao nekakvu poslovicu „Ne menjaš konje dok prelaziš bujicu!“

KONTRA: Kakve to posledice ostavlja po opoziciju u Srbiji?

Vasić: Umesto da opoziciju ukrupne koliko god mogu, Boris Tadić neće sa Draganom Đilasom i za njim izlazi čitava plejada klijenata, na čelu sa Slobodanom Homenom, Snežanom Malović.... Isti takvi kao i Tadić. Sad će oni da prave novu demokratsku stranku sa Dušanom Petrovićem. On neće sa Zoranom Živkovićem iz Nove stranke, a Čedomir Jovanović (LDP) neće sa Nenadom Čankom (LSV). Mrviti opoziciju u ovom trenutku kada ovi prete da pređu 50 posto? Posle će da kukaju na diktaturu i autoritarni režim Aleksandra Vučića. Pa sami ste mu pomogli.

KONTRA: Mislite li da idemo ka autoritarnom režimu?

Vasić: Ovo što nas čeka je neka vrsta autoritarnog režima koji je pokojni dramski pisac Aca Popović opisao kao „ciganjski fašizam“, da se ne uvrede braća Romi, ne odnosi se na njih. To je vaćarenje da uzmemo šta možemo. Tu je zanimljiv slučaj bivšeg ministra privrede Saše Radulovića.

Oni ga dovode u najboljoj nameri, kao ozbiljnog, vrednog, energičnog čoveka na čiju ni jednu javnu izjavu nisam imao primedbi. Doveli su ga u julu u rekonstrukciji vlade. U međuvremenu se  desi da se odlučio da idemo na izbore, a ako idemo na izbore Saša Radulović nam malo smeta. Onda su počeli prvo da ga sabotiraju, čovek podnese ostavku, a oni svojim radikalskim instinktom krenu da ga grde. Nušićevsko – cicvarićevska priča od početka do kraja.

Slučaj Radulović je interesantan zato što se tačno vidi da je promena političke taktike stranke bila nužno praćena eliminacijom čoveka za koga je procenjeno da neće biti mnogo zgodan argument u predizbrnoj kampanji.

Suštinski, sve ovo što se sad događa je neka vrsta farse. Meni je to, bez obzira na te dramatične okolnosti po Bačkoj, bilo smešno jer vidim šta je. Svi vide šta je. To se vidi i po tome što danas svaki radnički protest, ko god blokira put ili prugu u Srbiji, kaže: „Dok Vučić ne dođe, ili s njim ne razgovaramo, nema ništa!. Nismo ga mi takvim napravili, on je sam sebe takvim napravio. U tom smislu postoji opasnost da se on jednostavno razvuče na tanko jer niko normalan ne može da postigne ono što je on uz ogromne napore postizavao – da bude ovde, nosi decu po Feketiću, umiruje radnike tamo, hvata narko dilere... I onda se čudi što se ljudi sprdaju s time. On će da dobije 50 posto. I treba da dobije jer srbijanska opozicija je samu sebe upropastila bez ikakve pomoći i eto ih tamo nek vide šta će posle izbora.

KONTRA: Kad već govorimo o mogućnosti autoritarnog režima, tome u prilog ide i nekoliko slučajeva cenzure poslednjih meseci, čak su zbog određene vesti rušeni portali.

Vasić: Na svu sreću u cara Trajana su kozije uši. Ne može da se cenzuriše takva stvar, pogotovo ne na internetu. Možete da ga ubijete na jednom sajtu, pojaviće se na pet drugih.

To se ne radi, nije pametno. Ne radi se iz jednostavnog razloga što su to mere koje donose kratkoročnu korist i dugoročnu štetu. Naime, gubi se autentično ljudsko poverenje koje su neki ljudi razvili prema toj stranci.

S druge strane, to je bespotrebna bruka. Pa nije ovo Severna Koreja, koliko god Aleksandar Vučić veliki vođa premudro rukovodio operacijom spasavanja dece iz snega. Sve će to da procuri.

KONTRA: Da, ali šta to govori o prirodi medija u Srbiji?

Vasić: Ne, to ne govori toliko o prirodi naših medija koliko o prirodi korporativno- menadžerskih PR timova oko Vučića, koji su se raspomamili, obezobrazili i misle da mogu sve. To su ti krojači carevog novog odela zbog kojih je na kraju pao i Boris Tadić. Njima je bitno da impresioniraju gazdu. Ništa više.

KONTRA: Da, reklo bi se da nije toliki problem Vučić nego vučići.

Vasić: Lako je nama sa jednim Aleksandrom Vučićem, koji je sklon, eto moram da mu priznam, da shvati da je negde pogrešio  i da odstupi. Problem je sa tom ekipom koja se skupila oko SNS, a to su svi mogući karijeristi, prebeglice, klijenti, udvorice pre svega, koji misle da im je sad najbolja prilika i da je najednostavniji način, to su već navikli, – hvaliti gazdu.

KONTRA: S druge strane niko nije objavio vest o tome da se Vučić oženio. To ipak govori u prilog kontroli medija.

Vasić: Neko je zabranio da se to obajvi. Posle čujem da je reporter "Večernjih novosti" bio na toj svadbi i napisao odličnu reportažu i u "Večernjim novostima" dobio mesečnu nagradu za najbolju  reportažu, a da ona nije objavljena. Ne bih imao ništa protiv da se napravi jedna pristojna vest, 10 redova, protokolarno. Kada je neko de facto najmoćniji čovek u Srbiji onda je to vest koja zaslužuje 10 redova. Ali je neko osetio potrebu da od toga napravi cirkus sa kojim smo se svi sprdali, kao što se sad svi sprdaju sa Feketićem. Moram da priznam da sam sa potpuno neočekivanog mesta dobio najtrezveniju i najrazumniju analizu tog slučaja. Od koga? Od dva urednika tabloida – Antonija Kovačevića i Roberta Čobana. Objasnili  su sa profesionalno zanatske tačke zašto se to ne radi i da je to trebalo  da se uradi tako i tako. Kad dođemo do tabloida onda verujem sudu jednog Roberta Čobana i Antonija Kovačevića, što god ja o njihovim novinama i poslovima inače mislio, ali ti ljudi znaju zanat. Ovi oko Vučića ne znaju zanat.

KONTRA: Pre nekoliko meseci novinari su uputili ministru kulture i informisanja proglas „Stop tabloidiotizaciji Srbije“. S druge strane, tabloid "Kurir" koji izlazi godinama izdao je svoj "prvi broj" pre nekoliko dana, a pred izbore opet imamo fantomske novine. U tom kontekstu, koliko pomenuta inicijativa i njoj slične imaju smisla?

Vasić: Ta je strela odapeta u pogrešnu metu. Tablodiziacija je nastala praktično nakon 2000. instrumentalizacijom i stvaranjem određenih medija sa debelom finansijskom podrškom. Baš me zanima kako bi oni prošli na tržištu sa tom cenom i tim tiražom i sa tako malo reklama da neko ne sipa lovu. Drugo, nikako da shvatimo ko su vlasnici. Gase se jedni. pojave se tri. Na primeru Kurira i Informera je potpuno jasno za koga rade, oni to i ne skrivaju. Ova tabloidna sfera protiv koje gunđaju moje kolege s punim pravom, nju su napravile stranke i političari koristeći naravno novinarsku slabo plaćenu radnu snagu koja ne pati od principijelnosti. Normalni tabloidi u normalnim zemljama se bave sisama i guzicama, prinčevskim venčanjima i dvorskim intrigama.

Pokojni Bogdan Tirnanić se svojevremeno posle Osme sednice žalio „Političari su postali važniji od riba u ovom društvu. O njima se priča ko o ribama. Kamo lepe sreće da se o Lepoj Breni priča toliko koliko o Slobi“.

KONTRA: Kad pričamo o medijima, mnogi prave paralelu sa situacijom devedesetih godina. Da li je ona realna?

Vasić: Nama je bilo lakše do 2001. jer se tačno znalo ko je gde. Mi smo u „Vremenu“ do 2001. godine imali nekoliko tužbi za klevetu za 10 krvavih godina Miloševića. Nakon 2001. imali smo jednu mesečno. Veliku većinu smo dobili, ali se to raspomamilo, to je pomislio da može sve da im niko ništa ne može da kaže. To je ona solunaška priča „Gde si ti bio kad sam ja poginuo na Terazijama.“ Dosta mi je više tih prvoboraca, kao da mi nismo bili prvoborci. Kad smo mi govorili ono što je trebalo bili smo strani plaćenici, izdajnici i špijuni. Onda je došlo do prevrata. Uvek se setim Sande Savić sa B92 koja je na pitanje stranih novinara posle 5. oktobra, kakva je situacija i šta se promenilo u medijima nakon prevrata, rekla: „Ništa. Režimski mediji su ostali režimski, a nezavisni su ostali nezavisni.“

KONTRA: Mnogi mediji iz tog vremena su "posrnuli" nakon prevrata. Da li danas imamo nezavisne medije?

Vasić:  Imamo.

KONTRA: Na primer?

Vasić: „Vreme“, „Danas“, „Pančevac“... B92 se drži koliko toliko, ali na internetskom planu je stvar mnogo bolja sa svim portalima koje imamo. Baš me zanima kako će neko da udari na Peščanik. Nama isto ko što je bilo – siromašni, ali pošteni, zakrpljeni ali čisti. Živimo od tezgi, snalazimo se kako znamo, ali bar imamo tu satisfakciju da spavamo mirno, da nas niko ne cenzuriše, da je redakcijska atmosfera takva da čovek glavnom i odgovornom može da kaže sve što misli i da ne dobije otkaz.

KONTRA: Nakon epizode sa Feketićem, moglo se čuti da je Srbija zapravo dobila svog Bandića, gradonačelnika Zagreba. Može li se njihov populizam porediti?

Vasić: Dosta je slično. Vučić je u odnosu na Bandića prefinjeniji, obrazovaniji je i ima bolji politički smisao i obraća se ipak malo širem glasačkom telu. Bandić se obraća Hercegovcima, katolicima i novobogatašima i onda izvodi. Vučić je ipak malčice rafiniraniji.

KONTRA: Kako komentarišete činjenicu da smo dobili izbore nakon što ih je PPV raspisao. Sve nakon toga je bilo reda radi.

Vasić: Što bi rekao moj glavni urednik Dragoljub Žarković „Vučić ih je nagovarao da ga nagovaraju dok ne popusti.“ Srednjekovni kralj je morao tri puta da kaže „Non sum digmus - Nisam dostojan“, a onda mu se pojavi delegacija svih staleža, crkve i vojske i podastre mu na kolenima poniznu molbu 'daj, uzmi molim te. uzmi, spasi nas". Otprilike tako se ponaša. I onda kad je pomenuo tu narodnu volju, a pomenuo ju je tek kad je bio potpuno sigiran, onda su nastale ovacije. Sviđa mi se što je njega izabralo sa 100 posto glasova od 3.800 kandidata. Nema uzdržanih, nema protiv, a ako to nema mora biti da je sam za sebe glasao. Ono što me veseli to je što ta jednoglasnost teži da se izražava na razne načine. Kad ga budu izbacivali iz stranke isto tako će biti jednoglasno.

KONTRA: Zašto?

Vasić: On je suviše naduvao svoj balon. Moraće ili polako da smanjuje ppritisak ili će balon da pukne. Ionako je već na ivici pucanja. Nanometar je već u crvenom.

KONTRA: Kako komentarišete buku oko navodnog razrešenja slučaja Ćuruvija. Jesmo li saznali nešto novo?

Vasić: Mislim da je to još jedna predizborna priča, moramo da sačekamo optužnicu. Iako su razne udvoričke novine danima unapred pisale da je napisana, optužnica nije napisana, istraga tek počinje, još su u toku predkrvične radnje. Pa ćemo da vidimo šta će Legija da ispriča, šta bi Bagzi mogao da ispriča to znamo ali i Legija i Bagzi o toj stvari mogu da pričaju samo iz duge ruke šta su čuli od raznih ljudi iz Zemunskog klana. Ima alibi za taj april 1999. jer nije bio tu. Možda je slušao nečija hvalisanja, možda je slušao priče iz prve, druge ili treće ruke. Pri tom ja Legiji ne verujem ništa dok se ne proveri jer je čovek patološki lažov. Nije ni Bagzi bolji.

Miloš Simović je u jednom trenutku u svom iskazu pomenuo da, kad je trebalo da ubiju Vuka i Danicu Draškovića u Budvi juna 2000., da se neko  brinuo kako će da ubiju njega a da ne ubiju Danu, na šta je neko odgovorio ’kako smo mogli da ubijemo Slavka, a da Branka ostane živa’. Onda se kum Luković brecnuo na njega i rekao da ćuti.  To je ono što postoji u spisu pa ćemo da vidimo šta je ko čuo. Simović je u zatvoru.

Romić tvrdi da nije kriv, Kurak je na vreme upozoren da se iz te svoje Tanzanije gde se slika sa mrtvim mačkama izvuče negde. Videćemo.

KONTRA: Šta očekujete da će od cele te priče biti?

Vasić: Očekujem da se tu pojavi svedok saradnik. Legija ne može sve i da hoće, Radomir Marković takođe, Branka Prpa tvrdi da Miki Kurak nije čovek koji je pucao. Ona je prepoznala Luku Pejovića sa čitulje kad je već bilo kasno, kad je Luka ubijen. Videćemo. Vrlo sam rezervisan. Te se stvari ne objavljuju i ne najavljuju tako. To se udari, pa kad posle vidimo rezultate izađe i kaže. A rezultati nisu neki. Ali kad to neko kaže, Vučić se uvredi, sklopi prste i kaže: „Eto, što god ja radim njima ne valja. Sve je to od puke pakosti i pasjaluka, oni svi mene mrze.“

KONTRA: Imali smo takvu situaciju u „Utisku nedelje“.

Vasić: Jeste. On je bio argonatan, bezobrazan, nevaspitan po radikalskom običaju. Izvređao je Olju Bećković bez potrebe jer ga je pitala logične stvari.