S jedne strane hiljade izbeglica koje nakon višednevnih i višenedeljnih putovanja pokušavaju da dođu do željenih zemalja Evropske unije; s druge strane, članice EU koje ne umeju ili ne žele da se snađu i izbore sa ovim izazovom koji će nesumnjivo promeniti iz temelja zajednicu evropskih država. 

Na izbegličkoj ruti, Berkasovo, na granici Srbije sa Hrvatskom, samo je jedan u nizu prelaza koji ih vodi ka boljem životu. Preći će ga, htele to vlasti ili ne. 

Čekanje ulaska u susednu zemlju, zbog lošeg vremena i hladnoće, ali i agresije koja nekada izbije sa jedne, a nekada sa druge strane ograde, traumatizira dodatno ljude pobegle od rata, koji su uglavnom peške prešli veliki deo puta, i na njemu preživeli dosta lošeg. 

Berkasovo je pre dva dana bilo ravno paklu. Svako ko je obišao taj deo sveta video je kako izgleda nehumanost i ljudska tragedija. Blato, smeće, hladnoća, kiša... I hiljade ljudi.

Samo dva dana kasnije, zbog najavljenog dolaska predstavnika vlasti Srbije, čiste se polja i putevi, više je punktova Crvenog krsta, spušteni su bliže stajalištu za autobuse, odakle izbeglice treba da pešače dva kilometra uzbrdo da bi došli do prelaza... Na taj način ih usporavaju.

Ni jedna organizacija ih ne prevozi. Povremeno lokalni stanovnici dođu kolima da im pomognu i povezu porodice ili ljude na štakama. 

Mnogo je porodica sa malom decom i bebama. 

Na samom prelazu Berkasovo - Bapska ograda pokazuje gde počinje Hrvatska. U četvrtak 22. oktobra, oko podneva se uz nju stiskalo nekoliko stotina ljudi. Hrvatska je puštala onoliko koliko može stati u bus koji ih vozi ka Opatovcu - 40 do 50. 

Prednost su imale majke sa decom i stariji ljudi, ali u toj gužvi veoma često su se svi gubili, čekali nkasnije jedni druge, molili da ih puste unutra, ili bi neko od volontera jednostavno držao dete sa jedne strane ograde i govorio majci ili ocu da je sigurno i da ih čeka kad pređu, da ne brinu. 

Dok čekaju prelaz, neki od njih odmaraju, koriste pauzu da jedu ili jednostavno pokušavaju da nađu novi put jer ne žele da čekaju.