U nedelju, u Grinič Vilidžu, u stanu koji je iznajmljivao kao kancelariju, preminuo je Filip Simor Hofman, vrlo moguće najambiciozniji i najpoštovaniji glumac svoje generacije, koji je davao trodimenzionalnu nijansu širokom dijapazonu sporednih uloga, negativaca i heroja na velikom platnu i koji je prihvatao neke od najtežih pozorišnih uloga na Brodveju. Imao je 46 godina. 

Policija je potvrdila da je umro od prekomerne doze droge. Gospodina Hofmana je u stanu pronašao prijatelj, koji se zabrinuo pošto nije mogao da stupi u kontakt sa njim. Istražitelji su pronašli iglu u njegovoj ruci i kovertu sa heroinom odmah pored. 

Dugo se već znalo za njegovu borbu sa zavisnošću. Tokom intervjua za “60 minuta” koji je dao 2006. godine, rekao je da je ostavio i alkohol i drogu, mnogo ranije, kada je imao 22 godine. Prošle godine se svojevoljno prijavio na desetodnevni program detoksikacije, pošto ga je zavisnost od pilula koje mu je doktor prepisao, nakratko ponovo gurnula ka heroinu.

“Video sam ga prošle nedelje i bio je onaj stari. Nije bio na drogama i bio je trezan”, rekao je Dejvid Bar Kac, dramski pisac i prijatelj koji je pronašao gospodina Hofmana i pozvao hitnu pomoć. “Zaista sam verovao da je to poglavlje njegovog života završeno”.

Zdepast, pospanog izgleda, plave, uglavnom neočešljane kose koji je voleo izgužvanu odeću, odavao je utisak glumca bez posla, pre nego zvezde. Hofman se nije uklapao u tradicionalno poimanje glavnog glumca, iako je bio više nego sposoban da nosi glavne uloge.

U svom poslednjem pojavljivanju na Brodveju, 2102. godine, iskoristio je tu energiju običnog čoveka, kako bi dočarao najpoznatijeg protagonistu američkog pozorišta – Vilija Lomana u drami Artura Milera “Smrt trgovačkog putnika”. Mnogi su smatrali da je sa 44 godine premlad za ovu ulogu, međutim, takvim izborom, reditelj Majkl Nikols je želeo da naglasi flešbek scene, koje prikazuju mlađeg Vilija, koji još uvek nije spoznao gorčinu razočarenja. Iako su dobili pomešane kritike, Hofman je bio nominovan za nagradu Toni.

“Gospodin Hofman je u stanju da bolje od ikoga dočara konačnu neizvesnost”, napisao je Ben Brentli u Njujork Tajmsu, “i odličan je u prikazivanju sumnje koja lomi Vilija baš kada on pokušava da proda svoju sopstvenu čarku sveameričkog optimizma.”

Tri puta je bio nominovan za Oskara za sporednu ulogu kao sveštenik osumnjičen za seksualno zlostavljanje u “Sumnji” (2008.); kao agent CIA, izuzetno elokventan u svom pravedničkom gnevu u “Rat Čarlija Vilsona” (2008.) i kao harizmatični vođa kulta u fimu “Gospodar” (2012.).

 

Dobio je oskara za glavnu ulogu u filmu “Kapote”. Kao ekscentrično društveni, brilijatno prodorni i mirni gej autor “Hladnokrvo ubistvo”, gospodin Hofman je uverljivo odglumio afektiranje pravog Trumana Kapotija, njegov upečatljivo nazalni i piskav glas, kao i urodjeno dramatično prisustvo. Pišući za Tajms, A. O. Skot je rekao da je taj film zapravo u odnosu autora i dela.

“Ovo je dramatičnije nego što smo mogli da očekujemo”, napisao je gospodin Skot.  “Kapotijeve veze sa drugim ljudima su u drugom planu i upotrebnog su karaktera, što glumu Filipa Simura Hofmana čini još izuzetnijom, jer mora da se poveže sa publikom bez probijanja membrane narcisizma lika koji tumači.”

“Ne samo da je gospodin Hofman postigao zapanjujuću fizičku i vokalnu transformaciju, imitirajući Kapotijevo veselo otezanje u govoru i delujući da nije viši od patuljka, već je preneo, jasno i nijansirano, složenost Kapotijevog temperamenta.”

Hofman je igrao u više od 50 filmova u karijeri koja se protezala na manje od 25 godina. Ranih devedesetih je imao manje uloge u fimovima “ Nedostatak vere”, gde Stiv Martin tumači lik propovednika koji leči ljude i “Miris žene”, gde igra školskog druga Krisa O’Donela, koji je vikend pratnja bivšem vojnom oficiru na izletu u Njujorku, koga tumači Al Paćino, koji je za tu ulogu dobio oskara. 

Pojavljivao se i u visokobudžetnim holivudskim filmovima, uključujući “Nemoguću misiju III”, (2006.), “Formulu uspeha” (2011.) i “Igre gladi: lov na vatru” (2013.). Igrao je i u nezavisnim filmovima, hvaljenim od strane kritičara, kao što su: “Porodica Sevidž”, gde sa Lorom Lini, koja igra njegovu sestru, tumači lik koji se brine o bolesnom ocu: “Synecdoche, New York” (2008.), nekonvencionalna drama Čarli Kaufmana, u kojoj je tumačio lik zlovoljnog pozorišnog reditelja koji se bori sa poslom i ženama u svom životu; “Bivši kvartet”, film o violinisti usred porodične i profesionalne krize.              

Međutim, puko navodjenje uspeha njegove bogate karijere, koja je uključivala i režiranje i igranje u Off Broadway predstavama za kompaniju Labyrinth Theater, njujoršku trupu čiji je umetnički direktor dugi niz godina, umanjuje njegovu svestranost i spremnost, koja je tako retka kod glumaca zvezda, da istražuje dubine ne samo jezivih i zlih likova, već i onih koji su patetično neprivlačni. Bio je kameleon posebno živih boja u ulogama koje su od njega zahtevale da bude nesimpatičan.

Igrao je poniznog ulizicu u kultnoj komediji braće Koen “Veliki Lebovski” (1998.), bivšu dečiju zvezdu koja očajnički pokupava da opet pronađe slavu u “I onda je naišla Poli” (2004.), romantičnoj komediji sa Benom Stilerom i Dženifer Aniston;  hroničnog masturbatora u portretu Nju Džersija Toma Stolca “Sreća” (1998.); arogantnog bogataša sa diplomom Prinstona u “Talentovanom gospodinu Ripliju” (1999.); ljigavog novinara tabloida koji dobija ono što zaslužuje (živ spaljen zalepljen za invalidsku stolicu) u “Crvenom zmaju” (2002.), adaptaciji jednog od romana Tomasa Harisa o Hanibalu Lektoru; i, u ulozi koja mu je prva donela priznanje, Skoti Džej, stidljivi, gojazni, gej snimatelj zvuka u pornografskim filmovima u “Noćima bugija” (1997.)

Uz “Smrt trgovačkog putnika”, gospodin Hofman se pojavljivao i kao nasilni dramski pisac, Konstantin u produkciji “Galeba” Čajkl Nikolsa u pozorištu Delakorte u Centralnom parku u Njujorku 2001. godine, a na Brodveju u još dve duge i teške uloge.

Pojavio se 2000. zajedno sa Džonom S. Rajlijem u "Pravom zapadu", uznemirujućoj komičnoj drami Sema Šeparda o susretu dva otuđena brata. Obe uloge su esencijalne, ali u produkciji Četju Varhusa, i jedan i drugi glumac su smenjujući se tumačili obe uloge.

Konačno, 2003. godine je igrao Džejmsa Tajrona, alkoholičara, starijeg sina Džejmsa i Čeri Tajron (Brajan Denehi i Vanesa Redgrejv) u “Dugom putovanju u noć”, drami u kojoj Judžin O'Nil slika portret epske propasti jedne porodice.

“Rad u pozorištu mu je teško padao”, rekao je reditelj “Dugog putovanja u noć”, u intervjuu u nedelju. “Koštalo ga je. Plaćao je emotivnu cenu za taj rad, za to što je morao da igra u osam predstava nedeljno i što je morao da učestvuje na porbama. U ‘Dugom putovanju u noć’ tumačio je ulogu zavisnika koji će umreti u narednih nekoliko godina, koji je bio prepun samoprezira. Fil je nesumnjivo dobro poznavao takva osećanja. Ali ne govorim o glumcu koji radi po Stanislavski metodi. On je svaku nit svoga bića iwnosio na sceni. Bio je prisutan sa svom dubinom osećanja i ljudskosti kao nijedan glumac sa kojim sam radio. Ne na tom nivou.”

Rođen je 23. jula, 1967. u Ferportu, država Njujork, predgrađu Ročestera. Njegova majka, Merilin Luks je bila sudija u porodičnom sudu. Njegov otac, Gordon je radio u Xerox korporaciji. Razveli su se kada je Filip bio mlad i nadživeli su ga. Kada je primio oskara, 2006. godine, u svom govoru je mnogima zahvalio, a posebo je izdvojio svoju majku, danas poznata kao Merilin O’Konor koja je i bila prisutna na ceremoniji. Zahvalio joj je što je sama podigla njega i troje braće i sestara i što ga je odvela na prvu pozorišnu predstavu.

Hofman je postao glumac u srednjoj školi, pošto je povreda koju je zadobio tokom rvanja uništila njegove ambicije da se profesionalno bavi sportom. Igrao je lik Radara u školskoj produkciji “MASH”. Pokazajo takvu veštinu da je školski reditelj odlučio da postavi "Smrt trgovačkog putnika" 1984. Kao stariji đak, tumačio je lik Vilija Lomana. Pošto je maturirao, proveo je leto u Square Theater School na Menhetnu, a kasnije je diplomirao na njujorškom univerzitetu, u Tisch School of the Arts.

Druge značajne uloge gospodina Hofmana uključuju jednog od braće (Itan Hok igra drugog) koji pokušavaju da opljačkaju zlataru svojih roditelja kada sve kreće po zlu u trileru Sidni Lumeta iz 2007. “Dok đavo ne sazna da si mrtav”, odmetnutog rokenrol kritičara Lestera Bengsa u filmu Kamerona Kroua “Gotovo slavan” (2000.), disk-džokeja, varalicu u “Rokenrol brod” (2009.) i menadžera kampanje jednog političara u “Martovskim idama” (2011.)

Trenutno je radio na “Igre gladi: Ustanak” prvi i drugi deo, u kojima igra glavnog kreatora igara Plutarha Hevensbija. Prvi deo je završen i ostalo mu je još sedam snimajućih dana na drugom, kako navodi jedan izvor koji želi da ostane anoniman zbog poveljivosti podataka.

Filmove koje režira Frensis Lorens, će Lionsgate izbaciti, prvi deo 21. novembra ove godine i 20. novembra 2015.

Kao reditelj, Hofman je radio sa Stivenom Adlijem Girgisom, kolegom iz Lavirinta na nekoliko Off Broadway predstava koje su dobile dobre kritike, uključujući i “In Arabia We’d All Be Kings,” “Jesus Hopped the A Train,” “Naša Gospa 121. ulice” i “The Little Flower of East Orange” — sve do jedne  burni prikazi urbanog života — i fantastični biblijski diskurs “Poslednji dani Jude Iskariotskog”.

Za Lavirint je takođe igrao glavne uloge u drami Roberta Glaudinija “Jack Goes Boating,” o pokušaju vozača limuzine da pobiljša svoj ljubavni život. Gospodin Hofman je ovu ulogu reprizirao in a velikom platnu 2010. u filmu koji je ujedno i režirao.

Članovi trupe Lavirint su bili šokirani juče. “Nisam mogao ni da pretpostavim”, rekao je u intervjuu glumac Geliks Solis. “Bio je naš heroj, naš vođa.” U nedelju popodne, ispred zgrade u kojoj je Hofman preminuo, okupilo se nešto više od stotinu ljudi, koji su se skupili da zajedno tuguju. Telo je odneseno u 18 časova i 40 minuta  i policija je napravila barikade kako bi sprečila fotografisanje.

“On je lokalac. Stalno je u ovom kraju,” rekao je Kristijan Mekaloh, koji živi u blizini. “Viđali smo ga sa decom u kafićima. Bio je tako drag. Sve je ovo jako tužno.”

* Prevela Marija Šerban