Mora da postoji ozbiljan razlog da nam Evropska komisija, dok aktuelan saziv broji poslednje dane, poručuje koliko zaostajemo u oblasti zaštite životne sredine. Mogla je oglasiti se bilo kada u poslednjih četrnaest godina, pa, ipak, odlučila se baš kada odlazeći ministri rade samo najnužnije.

Povod su poplave , odnosno uočavanje Brisela da u Srbiji nema ni političke volje da se sagledaju uzroci katastrofe, ni kapaciteta da se posledice saniraju. Evropska administracija je procenila da nam, ukoliko nastavimo da se ponašamo kao do sada, preti perspektiva Haitija.

Podsetimo, karipsku državu je u kratkom razmaku više puta pogodio snažan zemljotres. Svetska zajednica je pomagala, ali i čudila da svaki nov poremećaj tla, mada slabiji od prethodnog, uzroči sve već broj žrtava i sve veće razaranje. Kontrola je pokazala da Haiti nema ni čvrst zakodavni okvir, ni administrativne kapacitete da donacije usmeri na pravi način, pa je zajednica mišljenja da nema svrhe pomagati ovakvim državama.

Podsećanje na zaostajanje u segmentu zaštite životne sredine je poruka našim vlastima šta nas može zadesiti ako pomoć, koja je počela da pristiže već prvih dana nezapamćene kišurine, ne kanališemo na optimalan način.

Prethodno, valja bolje sagledati tok događaja koji nas je zadesio.

Tokom zime snežni period sveo se na sedam dana smeta, pa je u zemljištu ostalo malo vlage: sredinom aprila bilo je suvo i na dubini od 75 santimetara, zimska suša je poremetila kalendar poljoprivrednih radova, te smo se obradovali kasnoaprilskim kišama koje su izazvale manje poplave i popunile kapaciteta vodotokova. Uobičajen ciklon sa Jadrana je, kao svake sezone, krenuo oko 10. maja donoseći uobičajene padavine. Ali, umesto da se raširi po celom Balkanu, sudario se sa snažnim anticiklonom poreklom iz Sibira, prethodnih dvadesetak dana zahvaćenim izuzetnom hladnoćom, i zastao na tromeđi Srbije, BiH i Hrvatske. Sva vodurina sručila se na usko područje i- posledice su vidljive, a pratiće nas godinama.

Već u prvih pet meseci kalendarske godine doživeli smo i jaku sušu i nezapamćenu provalu oblaka; umesto da počnemo prilagođavanje promenama, reagovali smo haotično; vlast je nedaće iskoristila da počne dugu izbornu kampanju, opozicija je neproverenim podacima tužakala vladajuće. U Briselu su razumeli ozbiljnost i dalekosežnost katastrofe koja nas je zadesila, ali su i primetili da u sistemu zaštite životne sredine imamo ozbiljnih propusta. Nisu od juče, zapravo su ugrađeni u naš stil života i stoga izlazak iz nevolja mora uključivati i korenito menjanje nekih ovdašnjih navika i praksi.

Konkretnije, svaka treća poplavljena kuća podignuta je nelegalno, pa je jasno da divlja gradnja mora biti sasečena. Šuma apsorbuje znatne količine vode i usporava tok bujičnih slivanja, a mi decenijama ne ulažemo ni u obnovu zelenila, kamoli da uvećavamo pošumljenost.

Ozbijno pitanje je i saniranje klizišta, još više regulacije Kolubare,pre sedam godina skraćene za desetak kilometara i usmerena u manji vodotok. Radovi jesu bili neophodni radi dalje eksploatacije kolubarskih ugljokopa, međutim, pod upitom je izbor varijante preusmerenja. Sporno je i prepuštanje nadležnosti nad ovim segmentom vodotoka na, za ovakva pitanja, nedovoljno osposobljen Rudarski basen „Kolubara“.

Posebno je pitanje organizacija Elektroprivrede Srbije i borba stranaka za što više direktorskih pozicija. Usled različitih pristupa rukovodilaca pojedinih podcelina EPS- a, preciznije stranaka čiji su kadrovi, nejasno je osiguranje Ugljokopa „Kolubara“?

Činovnicima iz Brisela nije promaklo da, mada već jedanaest godina imamo Strategiju upravljanja otpadom, u praksi ni početni postupak ekološke odgovornosti u nas ne funkcioniše. Svaka opština odlaže smeće na svojoj teritoriji  (Strategija predviđa regionalne deponije) i, što je i gore, ne razdvajajući pojedine vrste otpada. Ishitreno je ukinuta nadoknadu reciklerima elektronskog otpada, pa se na opsta smetlišta odlažu i televizori, kompjuteri, svetiljke, moblni telefoni… Tako će olovo, živa, kadmijum.., pre ili kasnije, zagaditi podzemne vodne tokove.

Bilo je dovoljno razloga da briselska ekipa reaguje. Mi se iz nesreće koja nas je zadesila ne možemo izvući bez strane pomoći, aktuelne, ali i one na duži rok. No, da bi bilo efekta moramo se ponašati saglasno pravlima kakvim se rukovode svi koji percepiraju klimatske promene i prilagođavaju se novim okolnostima.  U suprotnom, preti nam sudbina Haitija...