Dok su mnogi farmeri, urbani uzgajivači i konzumenti širom sveta proslavljali u oktobru Međunarodni dan akcije za prehrambeni suverenitet, veliki broj ljudi smatra semena kao okosnicu prehrambenog suvereniteta. Na kraju krajeva, sudeći po podacima ETC Grupe, 80-90 odsto semena potiče izvan komercijalnih tržišta, što će reći od sistema seoskih semena i semena sačuvanih na farmama. U novoj publikaciji “Naša semena, naša budućnost”, organizacija La Via Campesina zabeležila je 10 primera odabira, skladištenja, unapređivanja i ponovnog korišćenja farmerskih semena. Ova iskustva u obnavljanju i reprodukovanju znanja u cilju unapređenja seoske poljoprivredne proizvodnje ogledaju se u zajednicama  Afrike, Azije, Evrope i Amerike.

Iskustva prikazana u ovoj publikaciji predstavljaju primere istinskog prehrambenog suvereniteta, za razliku od monokulture i industrijskih farmerskih metoda koje, kako se vidi u najnovijem izveštaju UNCTAD, ne obezbeđuju dovoljno pristupačne hrane tamo gde je to neophodno, dok istovremeno prouzrokuju veliku štetu po životnu sredinu.

Ovo predstavlja kritični trenutak za opstanak raznovrsnosti semena širom planete. Dok industrija vodi pravne i institucionalne borbe da pojača kontrolu i monopol nad globalnim zalihama semena, rastu dokazi koji idu u prilog  raznovrsnim farmerskim semenima i agroekologiji kao fundamentalnim činiocima za proizvodnju zdrave hrane i smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu i klimu.

INDUSTRIJA SEMENA POKUŠAVA DA PATENTIRA I MONOPOLIZUJE RAZNOLIKOST SEMENA

Uprkos nedavnoj političkoj blokadi koja je stopirala rad američke Vlade na skoro dve nedelje, Obamina administracija tiho nastavlja sa trgovinskim ugovorima širom sveta. Mnogi od ovih ugovora uključuju specifične uslove koji se odnose na semena i prava na intelektualnu svojinu, što predstavlja direktnu pretnju po farmerska semena i prehrambeni suverenitet. Istovremeno, paraliza Vlade omogućila je zastupnicima farmera i potrošača više vremena u borbi za zabranu jezika prethodno uvedenog u rezoluciju o budžetu koja je trebalo da zaštiti korporacijsku industriju semena od revizije koju sprovodi američko Odeljenje poljoprivrede i svih pravnih akcija uperenih protiv nje. U ovoj pobedi na kratke staze, zastupnici su uspeli da izdejstvuju izbacivanje takozvanog Zakona o zaštiti Monsanta u SAD.

Dok trgovinski sporazumi napreduju, kolumbijski farmeri u Bogoti su se od avgusta mobilisali protiv obnavljanja američko-kolumbijskog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je raseliio na hiljade malih farmera. Kao delimični odgovor na proteste Rezolucija 9.70 – preduslov za sporazum o slobodnoj trgovini iz 2010 – suspendovan je na dve godine. Ovaj zakon je kriminalizovao čuvanje farmerskih semena, njihovo selektovanje i razmenu, dajući državi pravo da uništava nekompatibilna semena. Ova rezolucija davala je američkim i evropskim proizvođačima semena povlašćen položaj na tržištu, zahtevajući od farmera da koriste određena industrijska semena ne bi li se kvalifikovali za kredite i programe podrške koje je nudila Vlada. Tokom 2011. Vlada Kolumbije konfiskovala je i uništila preko 70 tona farmerskog semena pirinča.

U međuvremenu u Meksiku, gde je 2009. povučen 10-godišnji moratorijum na GMO kukuruz, federalni sud je nedavno naredio privremenu suspenziju subvencija na sve buduće sadnje i komercijalizacije genetski modifikovanog kukuruza, dok se ne završi ocenjivanje njegovog uticaja na zdravlje i životni okoliš. Ipak, ranije odobrena eksperimentisanja GMO useva nastaviće se, uprkos javnim protestima i štrajkovima glađu farmera. Borba za semena na pravnom terenu vodi se na sličan način širom sveta, tamo gde takozvani “Monsanto zakoni” predlažu ili da se povuku prethodne zabrane na GMO proizvodnju i sterilizaciju semena (kao na primer u Brazilu) ili da se obore ustavne zaštite od GMO semena i procesi sertifikacije semena koje vodi industrija (na primer u Ekvadoru, Čileu, Boliviji, Paragvaju, Indiji, Kanadi,...). Takvi su pokušaji u SAD i Brazilu obustavljeni zahvaljujući protivljenju javnosti, no predlozi su ostali na stolu za eventulanu raspravu. U slučaju Brazila, društveni pokreti dobili su međunarodnu podršku u još jednoj privremenoj pobedi – uklanjanju zakona iz razmatranja, koje bi ukinulo dugoročnu zabranu sterilizacije semena.

Takvi zakoni o semenima koji se izrađuju diljem sveta predstavljaju primenu Konvencije UPOV911, koja je u praksi koristila pravni okvir imovinskih prava, uključujući i "zaštitu" genetskog materijala, u službi privatizacije i monopolizacije semenih i biljnih raznovrsnosti. UPOV91 je takođe primenjivan kroz sertifikaciju i registraciju zakona koji kriminalizuju nekomercijalna semena. Ovo u suštini daje kompanijama jedinstvena prava nad genetskim materijalom, uz zanemarivanje prava farmera da čuvaju, izmenjuju i proizvode semena. Još jedan element Konvencije UPOV91 je da ide ka "uniformisanosti" semena na osnovu zahteva za registracijom i sertifikacijom, što je u suprotnosti sa podsticanjem semene raznovrsnosti.

Prema izveštaju neprofitne organizacije GRAIN, 80 odsto semena u Africi su još uvek farmerska semena. Ali podsticaj za novu Zelenu revoluciju u kojoj se kao spas vidi upotreba hibridnih i GMO semena, uzima sve više maha u pokušaju da se harmonizuju regulative na tržištu semena na ovom kontinentu. Put ka industrijalizaciji semena u Africi popločan je radom Konsultantske grupe za međunarodna poljoprivredna istraživanja (CGIAR)2, koja koristi javne fondove za finansiranje Zelene revolucije u Africi. Iako Zelena revolucija očito nije uspela da smanji stopu gladi u Africi, privatno finansirana Alijansa Zelene revolucije u Africi (Agra)3  nastavlja da kao osnovu poljoprivredne proizvodnje potencira upotrebu industrijskih semena, pesticida i đubriva.

Registracijski zakoni izglasani nedavno, u septembru 2013, na Zajedničkom tržištu za istočnu i južnu Afriku (COMESA) stvoriće obavezni sistem registracije semena, koji dozvoljava tržišnu prodaju semena iz privatnog sektora i istovremeno stavlja van zakona farmerske sorte. Poput sistema registracije koji se već primenjuju u Evropi, i onih čije se uvođenje forsira u Latinskoj Americi, semena moraju biti "uniformna, postojana i genetski posebna" da bi bila kvalifikovana te da bi se njima moglo trgovati. 

Osim toga, afričke regionalne institucije, poput Regionalne kancelarije za intelektualnu svojinu (ARIPO) i Razvojne zajednice Južne Afrike (SADC), napravile su nacrt zakona o intelektulanoj svojini, koji daje vlasnička prava samo sortama iz privatnog sektora, dok kriminalizuje farmere, koji čuvaju, ponovo koriste i izmenjuju semena. Afričke organizacije seljaka i Afrička alijansa za prehrambeni suverenitet odbacile su ove nacrte, okarakterisavši ih kao mahanizme koji treba da olakšaju korporativnu kontrolu nad afričkim semenima i potkopaju suverenitet semena. Generalno gledano, model zelene revolucije u poljoprivrednoj proizvodnji čini da farmeri budu zavisni o skupim semenima, ulaganjima u pesticide i đubrivo, koji su biološki neodrživi za zemljište. Skorašnja istraživanja su pokazala da su prinosi koji se zasnivaju na ovom modelu već dostigli svoj maksimum i da će profit nastaviti da opada4.

SISTEMI SEOSKIH SEMENA U KORENU PREHRAMBENOG SUVERENITETA I ODRŽIVOSTI

U međuvremenu, međutim, sve su veći otpori poljoprivrede koja se zasniva na farmerskim semenima i agroekologiji. Kao što je dokumentovano u slučaju Mozambika i drugih rasveteljenih u izveštaju "Naša semena, naša budućnost", održiva seoska poljoprivredna praksa, umesto one koja zavisi od skupih komercijalnih semena za robne useve, osigurava prehrambeni suverenitet za seosko stanovništvo u Africi i širom sveta. Treninzi i razmene među farmerima, kao što je opisano u publikaciji, učvršćuju i umnožavaju ova iskustva. U samo jednoj sezoni setve i žetve, preko 200 farmera iz Mozambika učestvovalo je u edukativnom programu razmene između lokalnih uzgajatelja semena i njihovih kolega iz Brazila. Takođe, treba pomenuti da su ove godine farmeri iz indijske oblasti Bihar, koji su oborili svetski rekord u prinosu pirinča i krompira po hektaru bez upotrebe pesticida i GMO-a, ugostili delegaciju međunarodnih farmera s kojima su podelili tehnike i naučene lekcije.

Poljoprivredni univerziteti i indijske vlasti bili su šokirani, čak su i preispitivali rezultate iz Bihara. No, seljaci iz raznih delova sveta videli su to kao znak da nastupaju velike promene. "Seljaci su u više navrata pokazali da imaju bolja rešenja i metode od onih koje dolaze iz korporacija. Farmerska semena su u korenu prehrambenog suvereniteta; ona održivo proizvode zdraviju hranu", kaže  Elizabeth Mpofu, koordinatorka Via Campesine iz Zimbabvea. "Takođe, kako smo suočeni s klimatskim promenama, različiti semeni sistemi su ono što nam je potrebno za otpornu poljoprivredu; najvažnije, farmerska semena su deo sistema proizvodnje koji promoviše pravednost, umesto nejednakosti i gladi." Više od 10.000 članova organizacije kojoj pripada Elizabeth Mpofu organizovano je u zadrugama koje proizvode useve bez pesticida i GMO-a. U novembru ove godine organizovali su kontinentalni seminar o semenima, na kojem su predstavnici iz istočne, južne, centralne i zapadne Afrike anializirali izazove s kojima se seljaci suočavaju zbog novih zakona o semenima, kao i naredne korake koji bi trebalo da ojačaju sisteme farmerskih semena u Africi.

Konkretan rad na osnaživanju seoskih farmerskih sistema je već u toku; neki od njih dokumentovani su u publikaciji LCV. Već pomenuto iskustvo iz Mozambika, koje su sproveli Nacionalna unija farmera Mozambika (UNAC) i brazilski Pokret malih proizvođača (MPA) doveo je do formiranja jedanaest farmerskih zajednica koje se bave obnavljanjem farmerskih semena, proizvodnjom i razmenom znanja. Semena se proizvode u dovoljnom obimu kako bi obezbedili da oblasni farmeri mogu sejati na svojim poljima.

Asocijacija seoskih žena Koreje pokrenula je dvogodišnji proces popisivanja i ponovnog otkrivanja domaćih semena u Severnoj i Južnoj Koreji, kroz razmenu semena i istraživanje polja. One sada imaju dve parcele od 1.000 kvadratnih metara, na kojima se bave isključivo proizvodnjom domaćih semena. Takođe, razvile su decentralizovanu mrežu porodica širom zemlje, koje su pojedinačno odgovorne za očuvanje specifičnih semena, koja su oživljena kako u zemlji tako i na širem području južne i jugoistočne Azije.

U Meksiku, usred juriša GMO-a i hibridnog kukuruza koji se doprema iz Sjedinjenih Država i Južne Afrike, domorodački narod Purepeča u državi Mičoakan proglasio je oblast San Francisko Pičataro zonom bez GMO-a. Od 2004. ovi ljudi rade na ojačavanju znanja među farmerima u svojoj i u još pet zajednica, podstičući ih da koriste domaću sortu "maize" te da ne zavise od kontaminiranih sorti. Od 2005, kada je na površini od 10 hektara otvorena prva farma za sortu "maize", zajednica je samo u San Francisku vratila šest domaćih sorti kukuruza. Takođe su pokrenuli sistem za participativan uzgoj semena, kao i tržište organiskih proizvoda za lokalnu upotrebu.

U zemljama na severu, farmerima se naplaćuju honorari, neki čak bivaju i tuženi zbog korišćenja bilo kojeg industrijski patentiranog genetskog materijala (podsetimo na čuveni slučaj Percy Schmeiser iz Kanade). Ovo važi čak i ako semena nikad nisu bila dobijena od nekog vlasnika patenta ili ako su polja čiji su vlasnici farmeri nehotično zaražena GMO semenom. Ipak, mnogi farmeri pronalaze načine da brane svoja prava; takav je slučaj AbL (Arbeitsgemeinschaft bäuerliche Landwirtschaft) - organizacije seljaka u Nemačkoj, čiji su članovi - njih 1.600 - bili tuženi jer su odbili da popišu i predaju informacije koje su tražili industrijski uzgajivači semena. Najviša sudska instanca u Nemačkoj presudila je 2001. u korist farmera. Organizaciju sada čini 40.000 farmera koji su, ujedinjeni, u stanju da štite svoja prava na čuvanje semena i proizvodnju, bez razmene informacija sa privatnim semenarama i plaćanja autorskih honorara na ono što smatraju da treba da bude javno poznato.

U tržišnom konfliktu interesa između korporativne koncentracije semena i biodiverzne poljoprivrede zasnovane na farmerskom semenu - razmimoilaze se dve paradigme poljoprivrednog razvoja. Korportivna monopolizacija semena, koja još uvek traje, ključna je za industrijski model poljoprivrde koji, prema izveštajima ETC Grupe, koristi 70 odsto svetskih poljoprivrednih resursa za proizvodnju 30 odsto svetske hrane, stvarajući pritom više od polovine štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. S druge strane, seoska poljoprivreda zasnovana na živim i raznolikim sistemima semena, koristi svega 30 odsto naših poljoprivrednih resursa i proizvodi 70 odsto svetske hrane.

Na nedavnoj konferenciji o prehrambenom suverenitetu na Jejlu, u više navrata se povela diskusija o ulozi seljaka u borbi protiv gladi u svetu. Mogu li oni stvarati dovoljne količine hrane bez GMO-a?  Paul Nicholson, farmer iz Baskije, odgovorio je: "Više nije pitanje možemo li da hranimo svet. Na to smo pitanje odgovorili. Mi to činimo čak i dok nas potkopava industrijski model proizvodnje. Pa zašto onda još uvek postoji glad? Glad je socijalni problem koji moramo da rešimo, a moramo početi time što ćemo odabrati prirodna semena kao osnovu prehrambenog suvereniteta."

Slučajevi zastupljeni u publikaciji "Naša semena, naša budućnost" doista nude mnoštvo lekcija. Svako iskustvo govori nam da farmeri ne samo što čuvaju tradicionalna znanja, nego stvaraju i nove tehnike za unapređenje semena i poljoprivredne proizvodnje. Oni stvaraju rešenja za izazove u sopstvenoj proizvodnji: izbegavajući zavisnost od kupovanja sredstava za ulaganje, boreći se protiv erozije tla i zapravo povećavajući prinose korišćenjem farmerskih semena. Na taj način seljaci obezbeđuju sebi sredstva za život, i istovremeno se bore s globalnim izazovima - naročito s glađu i klimatskim promenama - koje će Zelena revolucija i takozvana Zelena ekonomija tek zaoštriti milionskim investicijama. Ova nas iskustva takođe uče da je, uprkos sadašnjoj korporacijskoj agendi koja nastoji da smanji i monopolizuje planetarnu raznolikost semena, povećanje semene raznolikosti apsolutno neophodno za osnaživanje održivih poljoprivrednih sistema i prehrambenog suvereniteta. Na taj način, takođe vidimo u ovom malom zborniku "dobrih praksi" posebno zajedništvo koje se širi izvan obima publikacije, do mnogih drugih organizacija seljaka koje preduzimaju akcije za vraćanje prehrambenog suvereniteta.

*Preveo Dušan Komarčević

__________________________

1"UPOV" je Međunarodna unija za zaštitu novih sorti biljaka. "UPOV1" je revizija Konvencije UPOV iz 1991; originalna Konvencija usvojena je u Parizu 1961. 

2"CGIAR" je Konsultativna grupa za međunarodna poljoprivredna istraživanja, koju je okupio Institut Zelene revolucije. Prema podacima Svetske banke iz 2004. godine, CIGAR je tokom više od 25 godina investirao 40-45 odsto sredstava iz svog budžeta u Afriku. Vidi takođe  Holt-Gimenez, Rosset, Altieri, 2006: Food First Policy Brief No.12: Ten Reasons Why the Rockefeller and the Bill and Melinda Gates Foundations’ Alliance for Another Green Revolution Will Not Solve the Problems of Poverty and Hunger in Sub-Saharan Africa.

3 Vidi: http://www.agra.org

4 Kemp, Benedict, 2003. Citirano u: Less Hunger through More Ecology http://www.ke.boell.org/downloads/Less_Hunger_through_mroe_ecology.pdf. Additional reports which document the impacts of genetic engineering and pesticides on soil erosion and the environment are cited in the IAASTD Report, 2009.