U 6 i 30 ovog jutra – 5 i30 na istočnoj obali SAD – primio sam poziv od nekoga ko se identifikovao kao “pripadnik obezbeđenja aerodroma Hitrou”. Rekao mi je da se moj partner, Dejvid Miranda, “nalazi u pritvoru” na londonskom aerodromu, na osnovu člana 7 Zakona o terorizmu”.  

Dejvid je prošlu nedelju proveo u Berlinu zajedno sa Lorom Poitras, američkom rediteljkom koja je mnogo radila sa mnom na izveštavanju o Državnoj bezbedonosnoj agenciji (NSA). Kao brazilski državljanin, vraćao se avionom kompanije British Airways ovog jutra u naš dom u Rio De Žaneiru, leteći prvo za London, a potom za Rio. Stavljen je u pritvor u ponedeljak ujutro kako je stigao u London.

U mometu kada me je pozvao pripadnik obezbeđenja, Dejvida su držali u pritvoru već tri sata. Rekao mi je da imaju pravo da ga drže sveukupno devet sati tokom ispitivanja, nakon čega mogu da podignu optužnicu i da ga uhapse ili da traže od suda da produži period ispitivanja. Odbio je da da svoje ime, već se samo identifikovao pod brojem  203654. Rekao mi je da Dejvidu nije dozvoljeno da pozove advokata da prisustvuje ispitivanju niti mu je dozvoljeno da razgovara sa mnom.

Odmah sam kontaktirao The Guardian, koji je poslalo advokate na aerodrom. Takođe sam pozvao i neke brazilske zvaničnike koje poznajem. U prvih sat vremena nekoliko viših brazilskih zvaničnika je iskazalo svoje nezadovoljstvo ovim činom. The Guardian je celu priču objavio ovde.

Uprkos svemu, prošlo je još pet sati i ni advokati The Guardiana, ni brazilski zvaničnici, uključujući njihovog ambasadora u Velikoj Britaniji, nisu uspeli da dobiju bilo kakvu informaciju o Dejvidu. To vreme smo proveli rasčešljavajući o optužbama koje će najverovatnije biti podignute protiv njega jednom kada istekne taj period od devet sati.

Prema dokumentu koji je objavila britanska vlada u vezi sa Zakonom o terorizmu, „manje od tri osobe na deset hiljada su ispitivane na prelasku granice sa Britanijom“ (Dejvid nije ušao u Britaniju, već je bio u tranzitu za Rio). Povrh toga, piše i da „većina ispitivanja, preko devedeset i sedam procenata traje manje od jednog sata“. U prilogu stoji da je samo 0.6 procenata zadržano duže od šest sati.

Kao što i u njegovom nazivu stoji, svrha ovog zakona je da ispituje ljude o terorizmu. Pravo na pritvor, kako tvrdi britanska vlada, se koristi „kako bi se utvrdilo da li je osoba umešana u direktno izvršavanje, pripremu ili podstrek terorističkih akcija“.

Očigledno je da nisu imali osnova za sumnju da je Dejvid povezan sa nekom terorističkom organizacijom ili umešan u terorističku zaveru.

Umesto toga, proveli su vreme ispitujući ga o izveštavanju o NSA kojim se bavimo Lora Poitrasm, The Guardian i ja, kao i o sadržaju elektronskih uređaja koje nosi. Potpuno su zloupotrebili sopstveni zakon o terorizmu na slučaju koji nikakve veze sa terorizmom nema: snažno podsećanje na to koliko često vlade lažu kada tvrde da im je neophodna moć u borbi protiv „terorista“ i kako je opasno dati u to ime zvaničnicima odrešene ruke.

Još gore je što su Dejvida držali u pritvoru do poslednjeg minuta: punih devet sati, što retko čine. Pustili su ga tek u poslednjem minutu. Proveli smo čitav dan, sat po sat, zabrinuti da će ga uhapsiti i optužiti za terorizam. Ovo je očigledno učinjeno sa namerom da se zastraše novinari koji se bave izveštavanjem o radu NSA i njenog britanskog dvojika GCHQ.

Pre nego što su ga pustili, oduzeli su mu lične stvari, uključujući laptop, mobilni telefon, razne konzole za video igre, DVD, USB i druge materijale. Nisu rekli kada ni da li će mu ih vratiti.

Ovo očigledno odražava prilično velik porast u napadima na proces sakupljanja vesti i novinarstvo. Već je dovoljno loše što proganjaju i zatvaraju novinarske izvore. Još je gore zatvoriti novinara koji piše istinu. Ali zatvaranje članova porodice i prijatelje novinara je otvoreno despotski. Čak se i mafija držala moralnih načela protiv napada na članove porodice osoba koje ih ugrožavaju. Međutim, britanske marionete i njihovi vlasnici u NSA nemaju ni tih minimalnih skrupula.

Ako britanska i američka vlada veruju da će nas ovakva i njoj slične taktike zaplašiti i sprečiti da nastavimo da agresivno izveštavamo o svemu što ova dokumenta otkrivaju, onda se itekako samoobmanjuju. Ako uopšte bude imalo uticaja na naš rad, izazvaće samo suprotan efekat: ohrabriće nas da odemo još dalje. Svaki put kada britanska i američka vlada svetu pokažu svoje pravo lice – kada spreče avion bolivijskog predsednika da bezbedno odleti kući, kada proganjaju novinare, kada se ponašaju ovako kako su se danas poneli – jedino na šta ukazuju je zašto je opasno dozvoliti im da imaju neograničenu, nekontrolisanu moć da špijuniraju iz mraka.

Dejvid nije mogao da mi se javi jer se njegov telefon i laptop i dalje nalaze u rukama britanske vlasti, tako da ne znam šta su mu rekli. Međutim, advokat The Guardiana je uspeo da razgovara sa njim odmah nakon puštanja iz pritvora i rekao mi je da je Dejvid, iako potresen, dobro raspoložen i prkosan, kao i to da ga je zamolio da taj osećaj i meni prenese. Prkos sam podelio sa drugima, što će, siguran sam, britanska i američka vlada uskoro videti.

* Prevela Marija Šerban