Cilj je postignut: Srbija je potpuno poludela. I sada se sa njom može raditi šta god vam je volja. A za to možete da zahvalite mojim kolegama. Pardon: „kolegama“. I naravno, gospodarima njihovog straha: urednicima i vlasnicima medija. Onima koji vas već dve i po godine sistematski zaglupljuju. Onima koji već dve i po godine pričaju bajke kako Srbijom krstare super-heroji koji spasavaju ugrožene. 
U prvih godinu i nešto jače, urednici su imali samo jednog super-heroja: onog koji stiže sve da uradi. Sa svima da se vidi; svakom da da utehu; i običnom čoveku da objasni da će u Srbiji biti bolje. Uskoro.

SLIKAJ TO PONOVO, SEM
Onda je došao Feketić. I potreba nekoga da od Aleksandra Vučića napravi Heroja od Feketića. Sklon sam da kažem da je to bila pre svega Vučićeva potreba. Jer, već tad je uvideo da od predizbornih obećanja mora da beži što dalje. Makar i u sneg.

Potom su došle poplave. Nova prilika za slikanje. Za požrtvovanost; ministri u najrazličitijim pozama: kod helikoptera; u čamcima; u bornim kolima; uz narod… Dele hleb. Ćebad. Hvataju decu. Babe. Vade iz vode. Spasavaju bre, na svoj život ne misle.

Oni koji se tad nisu slikali morali su da dokažu kako su i oni požrtvovani. Smišljali su najrazličitije opcije: kontrola izgradnje auto-puta. Kontrola klizišta. Izlazak na teren sa šlemom, pa eto, padne ledenica na šlem… Svega je bilo. I sve su to zabeležile kamere. Snimatelji. Fotoreporteri. Novinari. Ma, ceo narod.

OD SUPERMENA DO SUPERHIKA
Zahvaljujući bandi sastavljenoj od tajkunskih medijskih magnata, poslušnih urednika, koji su bez trunke srama komandovali ucenjenim novinarima, fotoreporterima i snimateljima, narod je zaista poverovao da u vladi Srbije sedi sve Supermen do Supermena. Dobro, možda poneki Betmen, Spajdermen ili kapetan Amerika (valjda imamo nekog ko u vladi lobira za zapad, šta mislite)? Al’ niko u zaslepljenom narodu nije uspeo da vidi kako u toj vladi, zapravo, ima mnogo više onih koji se mogu odazivati na ime Superhik. (Za one koji nisu čitali stripove: Superhik je negativni super-heroj iz Alana Forda. On otima novac siromašnima, da bi ga dao bogatima).

Zahvaljujući bandi sastavljenoj od tajkunskih medijskih magnata i poslušnih urednika, Srbija je dobila toliko prijatelja u svetu, da mi je prosto čudno kako to da se uopšte još govori o Kosovu. Štaviše, čudno mi je kako sve zemlje koje su priznale Kosovo nisu povukle priznanje.

Zahvaljući bandi sastavljenoj od tajkunskih medijskih magnata i poslušnih urednika, u ovoj zemlji je život postao tako dobar, da mi uopšte nije jasno zašto se mi na bilo koji način bunimo; kada imamo suficit; kada imamo rekordno nisku stopu nezaposlenosti; prosečnu platu koju malo ko ima… Baš punih usta da običan čovek kaže – sramota me kako nam dobro ide.

Zahvaljujući već pomenutim medijskim „poslenicima“ bilo je moguće i izmisliti događaje. Po meri super-heroja, naravno.

O PROFESIONALCIMA I OLOŠU. LJUDSKOM
Znate, kad ste na vlasti, mislite da imate pravo na sve. Ne razmišljate o narodu. On vam je bio važan samo na izborima. To vam više nije bitno. Bitno je samo da se okružite dovoljnom količinom dupeuvlakača koji će da vam se smeškaju, klimaju glavom, smišljaju kog novinara sa liste da pozovu i „zamole“ da napiše neki pozitivan tekst o ministru / ministarki.

Da bi se napisao pozitivan tekst – najbolje je kad imate dobar povod.

Kao na primer onaj koji su imali u petak 13. marta.

Da vas podsetim, jer je pamćenje labilna kategorija u Srbiji: tada je oteta jedna mala devojčica.Oteli su je državljani Francuske, od ranije poznati tamošnjoj policiji. Naša policija je munjevito reagovala: lično sam „prelazio“ preko Bubanj potoka dok je akcija bila u toku i bio sam zaista oduševljen brzinom blokade Beograda.Normalno je to, na kraju: mnogi od tih uniformisanih su i sami – očevi. Zato me i raduje što je policija tako brzo pronašla devojčicu. Uhapsila otmičare u rekordnom roku. Igrom slučaja (neverovatno, zamislite) ministar unutrašnjih poslova bio je tog jutra u poseti NAVAK-u, pa su i automobili iz njegove pratnje učestvovali u poteri. To je u redu. Ali nije u redu da ministar učestvuje u poteri. To je nedopustivo i opasno. Jer nije profesionalac. Nije policajac. Nego političar. I ne treba slikati političara, nego profesionalce, koji su rešili otmicu za manje od dva sata. To bi bilo normalno u svim zemljama, osim u ovoj našoj.

MONSTRUOZNA, SRAMOTNA LAŽ. NIŠTA DRUGO. 
Samo dan kasnije, novinarstvo u Srbiji je doživelo apsolutni krah. Od subote, 14. januara ove godine, Srbija gotovo da nema medij kome može da veruje. Razlog je najbolje odslikan u kolažu koji je napravio Igor Gospavić.

Jer, nisu grešku napravili samo Kurir i Alo. Grešku je napravila Politika. Grešku je napravio RTS. 
Šta to znači?
Da za grešku nisu krivi novinari, već oni „urednici“, koji su od „stručnjaka“ u vladi dobili naredbu da objave kako je sve u redu zahvaljujući genijalnim naporima dragih nam ministara. Aman, ljudi, falširane su izjave direktora Insituta za majku i dete! Ej!

Verujem da su čak i fotoreporteri Vlade Srbije bili spremni na aerodromu i u Institutu za majku i dete.

Da slikaju ministre.

Da se oni opet pokažu kao superheroji. Brižni. Odgovorni.
Verujem da je tu bio i Gašić, i Lončar. A možda i Stefanović. Nije bitno.
Nažalost, helikopter sa pravim junacima nije stigao.
Pao je nadomak cilja.
I s njim se ugasilo sedam života. A u medijima koji su otputovali širom Srbije ostala je monstruozna laž. Zahvaljujući svim onim „urednicima“ i onim „stručnjacima“ u vladi, mediji su objavili da je beba stigla. U Beograd. U Kragujevac. Na sigurno. Da su je spasili naši heroji.
Za tim herojima danas žalimo.

ŽELJE. ZA KRAJ 
Onim gnjidama koje su mislile kako bi bilo baš dobro da se slikaju dok bebu ubacuju iz helikoptera u ambulantno vozilo, a potom i u Institut za majku i dete, želim da kažem da se ovakva laž ne zaboravlja ni u Srbiji, ni u Evropi. Vrlo lično se nadam da će vas premijer pustiti niz vodu zbog ovakve skandalozne, gebelsovske obmane naroda.

Onim gnjidama koje su smislile čitavu priču o spasenoj bebi, želim otkaz. I dugotrajnu bedu. 

Onim novinarima koji su morali da se potpišu pod takve tekstove, ili da takve tekstove puste u javnost, želim da promene posao.

Onim urednicima koji su svesno i dobrovoljno objavili laž, želim da budu stavljeni na stub srama od strane strukovnih udruženja.

Tuguj Srbijo. Imaš za kim. 

* Kolumnista.com