U Trastevereu, starom delu centralnog Rima, koji pod pritiskom masovnog turizma radikalno menja svoj izgled, grupa aktivista odlučila je 2012. godine da “okupira” bioskop “America”. Osnovna ideja je bila sačuvati staru zgradu, delo čuvenog italijanskog arhitekte Angela di Castra iz pedesetih godina 20. veka, od pretvaranja u parking prostor ili veliki stambeni kompleks namenjen prodaji.  

Bioskop je bio napušten 14 godina zbog ekonomske neisplativosti, od toga 12 godina u privatnom vlasništvu pre nego što su u njega ušli aktivisti rimskog ogranka pokreta “Occupy”. Zgrada je bila potpuno ruinirana, pa je valjalo zasukati rukave i dovesti je u pristojno stanje. U tome su imali podršku i pomoć kako lokalnog stanovništva tako i umetnika Italije među kojima su Paolo Sorrentino, Carlo Verdone, Ettore Scola, Elio Germano, Marco Tullio Giordana, pisac Niccolo Ammanitti i mnogi drugi.

“Okupirali smo bioskop jer nam je trebalo mesto gde ćemo se družiti i zajedno predlagati drugačiju kulturu, odnosno drugačiji način promišljanja i ponašanja u društvu. Mejnstrim kultura (ako je uopšte možemo nazvati kulturom) je veoma površna i njen glavni cilj je da ljude drži u kućama, da individualizuje društvo. Takva kultura je bliska interkulturalnoj kontaminaciji. Bioskop (pravi bioskop), zajedno sa pozorištem, je deo umetnosti koji je mnogo nastradao od upravo ovakve kulture”, kaže za Kontrapress Giulia Flor Buraschi iz pokreta “Cinema America occupato”.

“Mladi ljudi treba da krenu ponovo da dele važne stvari poput gledanja filmova i njihovog komentarisanja posle, da imaju mesto gde mogu da čitaju, uče, razmenjuju svoje poglede na svet. Gde mogu da raspravljaju i saznavaju više o tome šta se dešava u svetu i zašto. Da nauče da budu kritičari i da stvari istovremeno gledaju pozitivno”, pojašnjava Giulia.

Bioskop “America” je bio veoma popularan šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i veoma važan za stanovnike Trastevera.

“Trastevere je jedan od najpopularnijih delova centralnog Rima, kao selo unutar grada, ali su poslednjih decenija masovni turizam i komercijalizacija potpuno promenili njegovu dušu. Mnogi stanovnici su se odselili. Međutim, oni koji još žive tu žele da ga revitalizuju i vrate mu duh i kulturu. Počeli su da se suprotstavljaju novom vlasniku starog bioskopa ‘America’. A onda, pre dve godine, naši putevi su se sreli i svi još uvek zajedno radimo na tome da sačuvamo bioskop. Postali smo veoma bliski i zajedno smo dosta toga napravili”, pojašnjava Giulia.  

Giulia na proslavi prve godine okupacije bioskopa

Italija je jedna od najpoznatijih zemalja Evrope po borbi za zajednička dobra “okupacijom”. Pozorište “Valle” postalo je svetski poznato upravo zahvaljujući upadu i borbi aktivista da se ono očuva. Čitav je niz prostora, što privatnih što javnih, u koje ulaze umetnici i građani i pokušavaju da ih otvore i učine dostupnim javnosti.

“Pokušaj stvaranja prostora za zajednički rad je karakterističan za sva okupirana mesta koja za cilj imaju radionice u kojima može da se eksperimentiše sa različitim načinima stvaranja zajedničke politike. Ovo je nov stav prema proaktivnom građanstvu, koji je u oštrom kontrastu sa idejom da sistem političkog predstavljanja kroz glasački proces može sam da štiti prava gradjana. Ova ideja je, inače, poslednjih godina rezultirala političkom prazninom do koje je došlo nakon izostanka bilo kakvog suštinskog učešća ili čak udaljavanja mladih Italijana iz političkog procesa", piše Donatella Della Ratta u tekstu "Okupacija zajedničkih dobara".

Okupacija bioskopa “America” donela je novinu u tadašnji talas borbi za javna dobra u Rimu i Italiji – povezala je ljude različitih generacija i društvenih statusa tako što je postala otvorena za aktiviste, radnike i lokalno stanovništvo.

“Cilj nam je promena grada i promena našeg i svakodnevnog života ljudi oko nas, posebno studenata i mladih ljudi. A promena će trajati jedino ako cela lokalna zajednica učestvuje u ovome. Ne želimo da namećemo promenu, želimo da je gradimo sa lokalnom zajednicom, kako bi ovo iskustvo postalo samoodrživo i preživelo. Ne želimo samo da budemo ‘ostrvo sreće’. Naprotiv. Želeli smo da stvorimo mesto gde ljudi mogu da provode svoje vreme na mnogo različitih načina, ali uz prihvatljive troškove. Omogućavanje lakšeg uspostavljanja društvenih kontakata, izlaz iz samoće i egoizma, za nas je način stvaranja kulture, stvaranja političkog. To je bila osnovna ideja”, kaže Giulia i dodaje: “Moramo da kršimo zakon kada on sam postane nezakonit. Mislim da je to lakše ostvariti u slobodnom mestu, nego onom koje kontroliše zakon. Želeli bismo da kupimo bioskop, kako bismo produžili to iskustvo koje smo započeli ilegalno.”

O tome na koji način se odnose prema lokalnom stanovništvu možda najbolje govori činjenica da su nakon jednog od upada fašista, sutradan izdali saopštenje izvinjavajući se građanima zbog buke te noći. Giulia pojašnjava da je okupacija  njihov način da oslobode prostor.

“U nekim slučajevima na taj način se problem reši, a u nekima, poput nas i pozorišta Vale, institucije nisu radile dovoljno. Mi smo smatrali da je priča gotova onog trenutka kada uspemo da otkupimo bioskop kako bi ga vratili građanima. Institucije su donele odluku da sačuvaju bioskop i sada se zgrada ne može uništiti kako bi se na tom mestu izgradili stanovi.”

Šta se zapravo desilo? Nakon 22 meseca provedenih u privatnom vlasništvu, policija je 3. septembra izbacila aktiviste napolje. Međutim, nekoliko meseci ranije, zahvaljujući pritisku javnosti i struke Ministarstvo kulturne baštine Italije je predložilo, na inicijativu predsednika regije Lazio, da se bioskop i zgrada stave pod zaštitu države.

Krajem novembra je taj predlog usvojen. Ministarstvo kulturne baštine i turizma je s dve odluke regionalne Direkcije za kulturnu baštinu i urbanistima regije Lazio proglasilo zgradu bioskopa objektom od kulturnog značaja, a dekorativne mozaike zaštitilo svim odgovarajućim zakonskim normama.  Bioskop “America”, izjavio je ministar Dario Franceschini, je zaštićen sa dva zakona koji prepoznaju namenu, odnosno kulturnu važnost zgrade i vrednost njenih reljefa.

“Ova odluka je bitna za Grad Rim i tolike mlade koji su svojim agažmanom spašavali vredno mesto kulturnog ujedinjavanja. Nadam se da će sala uskoro biti vraćena svojoj prvobitnoj namjeni”, kazao je ministar.

Pomenute dve odredbe zajedno onemogućavaju promenu zgrade. Sadašnji vlasnik je obavezan da još jednom proceni svaki projekt vezan za salu budući da je vrednost nekretnine duplo  manja zbog zaštite koju je naložilo ministarstvo. Aktivisti poručuju da je ovo trenutak u kojem se mora prihvatiti da je jedina mogućnost da se zgrada otvori osposobljavanjem bioskopa.

Giulia napominje da je to njihova pobeda.

“Iako smo van bioskopa, vlasnik ne može da menja unutrašnjost zgrade niti može da zarađuje od nje. Nadamo se da bi mogao biti spreman da proda bioskop i sada radimo na strategiji da ga smestimo u sigurne ruke. Svesni smo da bioskop ne možemo direktno da kupimo. Napravili smo mrežu glumaca, režisera, producenata itd. koji su voljni da se udruže kako bi svi zajedno kupili bioskop.

Zajedno sa odborom stanovnika Trastevera pokušaćemo to da napravimo, nastavljajući naše kulturne aktivnosti preko prikazivanja filmova, razgovora sa glumcima, režiserima, piscima... Želimo da budućnost bioskopa isto tako ostane otvorena za sve predloge mladih ljudi i stanovnika Trastevera.”

Na pitanje šta je naučila iz ovog skoro dvogodišnjeg iskustva, Giulia odgovara: “Da, ako nismo sami, možemo pobediti u svakoj bici, iako smo mladi. Većina nas ima između 14 i 24 godine.”

Aktivisti se danas nalaze u prostoru pored bioskopa koji su dobili legalnim putem. Kroz radionice i raznovrsne programe nastavljaju borbu za drugačiji kulturni imidž tog dela Rima.