Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije izražava protest zbog načina na koji beogradske vlasti planiraju da navodno regulišu oslikavanje murala i grafita u gradu, jer je, kako navode u saopštenju, reč o još jednoj u nizu netransparetnih odluka o pitanjima od javnog interesa.

"Posebno zabrinjava najavljen način izbora autora i lokacija, kao i očigledna želja za iskorišćavanjem mladih umetnika", saopštili su iz NKSS. 

Gradski menadžer Goran Vesić i gradski urbanista i arhitekta Milutin Folić tvrde da su održali seriju razgovora sa umetnicima povodom nove regulative o muralima i grafitima, ali, kako navode u NKSS,  nisu naveli nijedno ime koje bi uverilo javnost u relevantnost tih konsultacija.

"Izvesno je da u tim razgovorima nisu učestvovali predstavnici organizacija koje su proteklih godina realizovale najveći broj murala u gradu, angažujući renomirane domaće i međunarodne umetnike (Remed, BLU, M-City, Biljana Đurđević i mnogi drugi – potpuni spisak pogledati ovde. Vesić i Folić pominju i „stručno telo Grada“ koje će odrediti ko će ubuduće oslikavati murale, ali je nejasno ko će činiti to telo, da li će postojati javni konkurs i na osnovu kojih će kriterijuma biti odlučivano", saopštavaju iz nezavisne kulturne scene Srbije. 

Smatraju da zabrinjava i izjava da je u toku procedura dobijanja dozvola od stanara i Zavoda za zaštitu spomenika za tridesetak lokacija na području Beograda, jer, kako kažu, dosadašnje višegodišnje iskustvo pokazuje da nijedna od tih dozvola nije moguća ako za određenu fasadu ne postoji i idejno rešenje.

"Najavom da se za oslikavanje murala neće izdvajati posebna sredstva, zato što je 'uvek lako naći sponzore za boje', gradske vlasti osporavaju umetnicima pravo na nadoknadu za rad i diskriminišu ih. Posebno čudi najava dovođenja stranih umetnika ukoliko nije predviđen budžet za projekte oslikavanja gradskih zidova.

Novi potezi gradske uprave predstavljaju stoga drastičan pad dostignutih standarda u regulaciji oslikavanja murala, koji čine bitan deo identiteta Beograda od sedamdesetih godina 20. veka. Unazađivanjem dosadašnjih procedura i ugrožavanjem osnova demokratije odlučivanjem koje se ne temelji na stručnosti, održivim procenama i iskustvu, gradska uprava direktno radi na štetu građana i grada Beograda", saopšteno je iz NKSS.