| Piše: Stefan Kuzmany (Der Spiegel) | 26/09/2017 | 14:21 |
Ne brinite! Čemu zabrinutost? Angela Merkel će ostati kancelarka – toliko bar znamo – i nastaviće da upravlja sa željenom smirenošću i razlogom. I – razvedrite se – više od 13 odsto za Alternativu za Nemačku (AfD) isto nije tako loše – za razliku od naših evropskih komšija, mi nismo ranije imali ekstremno desne populiste u parlamentu – i sada ih imamo. Pa šta? Nemačka samo prati trend, to je sve.
Mogli biste provesti narednih četiri dana ponavljajući sebi gore napisano, ali bi i dalje bilo duboko pogrešno. Zato što AfD nije obična stranka. Njihovi simpatizeri, čak i njihovi lideri, uključuju ljude koji otvoreno zagovaraju esktremno desnu poziciju, one koji žele da na pozitivan način posmatraju ulogu Nemačke u Drugom svetskom ratu, koji negiraju holokaust i žele da promene sećanje na to. Uskoro će ti ljudi sedeti u nemačkom parlamentu, Bundestagu.
Ne, ovo je više od uobičajenog evropskog esktremno desnog populizma. Ovo je napad na našu liberalnu demokratiju – i ostale političke stranke, ali i ostatak društva, mora mu se suprotstaviti. To će biti naš glavni zadatak narednih četiri godine.
Jedina dobra vest
Zato je Socijaldemokratska stranka (SPD) imala pravo da objavi nakon prvih rezultata, da neće ulaziti u veliku koaliciju sa konzervativnom Demohrišćanskom unijom (CDU) Angele Merkel. Možemo se samo nadati, za dobrobit zemlje i same SPD, da će se držati svoje nedvosmilene pozicije. Jer ako ne budu, do sledećih izbora socijaldemokrate će biti sretne ako ih iko bude razmatrao za partnera u koaliciji. Više neće biti relevantna stranka. Sada su u poziciji da ponovo otkriju svoju ulogu u nemačkoj politici, kao prava socijaldemokratska stranka i kao “bedem demokratije u ovoj zemlji” protiv esktremne desnice, kako je to vidno opušten lider SPD-a Martin Šulc rekao članovima stranke u prvom pojavljivanju nakon izbora. Činjenica da SPD želi da bude opozicija je jedina prava dobra vest nakon izbora – zato što bi ovaj potez, a ne ulazak AfD, mogao vratiti Nemačku u poltičke norme.
Živimo u nenormalnom stanju poslednjih nekoliko godina, za šta individualno snosi odgovornost liderka CDU i kancelarka Angela Merkel. Iscrpljivanjem stranke, koju je pomerila sa skoro svih konzervativnih pozicija, napravila je mesta na desnom krilu i dovela nezadovoljne konzervativce u ruke ekstremno desnih populista. I preuzimajući glavne tačke socijaldemokrata, iscedila je SPD do nivoa od 20 posto glasova, najgoreg rezultata koji je ta stranka zabeležila od Drugog svetskog rata.
Kancelarka sa članskom kartom pogrešne stranke
Ne samo da nije bilo ekstremnodesnih populista u nemačkom parlamentu, nego nije bilo ni kvazi socijaldemokrata sa članskom kartom pogrešne partije. Ova kancelarka je oličenje konsenzusa bez debate. Šta god da je učinila ili odlučila bilo je bez alternative jer nikada nije trebalo da se nosi sa pravom opozicijom.Ali sada je s tim gotovo.
Angela Merkel voli da kaže da uživa u rešavanju problema. Sada, uz Donalda Trampa, Vladimira Putina, klimatske promene, euro i nuklearne pretnje Severne Koreje, ima još jedan koji je u najmanju ruku komplikovan: pravljenje koalicije sa bavarskom Hrišćanskom socijalnom unijom (CSU), koja je izgubila toliko podrške u matičnoj pokrajini da će ići u jačem pravcu ka desnici, u očajničkom pokušaju ograničavanja moći AfD-a. Sa Slobodnom demokratskom strankom (FDP) koja ne samo da se protivi evropskoj finansijskoj politici koju je Merkel planirala sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nego će u svojoj novoj snazi tražiti da napiše nekoliko svojih projekata u programu nove vlade. I sa iznenađujuće jakom Zelenom strankom, koja će zapravo.... Ne, neće imati nikakav problem sa ovakvim Zelenima.
"Nemačkoj treba nova vlada”, primetila je pragmatično Angela Merkel u postizbornoj TV debati. Ona nastavlja. Ostaće kancelarka, toliko je sigurno. Mimo toga, malo toga će ostati isto.