Ukrajinski opozicioni aktivista Dmitro Bulatov, koji je prošle sedmice nestao, pojavio se u javnosti sa vidnim znakovima brutalnog mučenja i izjavio da je bio otet i maltretiran. Bulatov je nestao 22. januara i samo je jedan u nizu misterioznih nestanaka i napada na učesnike antivladinih protesta koji traju otkako je vlada odlučila da ne potpiše sporazum o jačanju odnosa sa Evropskom unijom u korist približavanja s Rusijom.

Bulatov je medijima izjavio da su ga otmičari teško pretukli, odsekli mu deo uveta i isekli lice. Nakon što su mediji objavili njegove fotografije nakon mučenja, reagovali su i predstavinici EU i SAD. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton uputila je oštar protest zbog nezakonitog hapšenja, mučenja i ubistava demonstranata u Ukrajini.

“Zgrožena sam zbog očiglednih znakova mučenja i okrutnog postupanja prema organizatoru demonstracija Dmitru Bulatovu, koji je pronađen živ nakon što je pre sedam dana nestao”, napisala je Eštonova u saopštenju za medije u kojem je podsetila da su neki učesnici demonstracija nakon nestanka pronađeni mrtvi i okrivila ukrajinske vlasti da stvaraju atmosferu straha i nasilja.

Bulatov nije jedini građanin Ukrajine koji je kidnapovan i maltretiran. Ruski pesnik i prevodilac Ostap Slivinski napisao je pregled dosadašnjih slučajeva mučenja, zlostavljanja pritvorenika i svega što se dešava ukrajinskim demonstrantima u poslednjih nekoliko nedelja od kad su na ulicama zbog odbijanja Vlade da potpiše sporazum sa Evropskom unijom.

Dmitro Bulatov pojavio se nedelju dana nakon nestanka sa teškim ozledama po celom telu

********************************

Od 26. januara može se sa sigurnošću reći da zločini koji se trenutno dešavaju u Ukrajini ne predstavljaju samo grubo sistemsko kršenje osnovnih ljudskih prava (sloboda izražavanja, lične slobode i njihova zaštita, pravo na život) nego zločine protiv čovečnosti definisane Rimskim statutom kao “naročito teška dela koja predstavljaju ozbiljan napad na ljudsko dostojanstvo ili teško ponižavanje i degradacija ljudskih bića” u odnosu na mesto, vreme i politički kontekst. Ovi zločini nemaju opravdanje i mogu se smatrati simetričnim odgovorom na bilo koju akciju.

Među njima su mučenje, zlostavljanje zatvorenika, kršenje pravila i običaja rata. Vojna terminologija ovde nije suvišna jer se sukobi demonstranata i specijalnih policijskih jedinica pri Ministarstvu unutrašnjih poslova policije na ulicama, u okolnostima pravnog  nereda mogu posmatrati u vojnim kategorijama.

Dvostruko tumačenje konflikta u pravu dozvoljava strani koja sebe smatra predstavnikom zakona da grubo krši osnovne etičke standarde u sukobima, poput poštovanja kurira, kao učesnika u pregovorima, (lično sam, kao predstavnik demonstranata, koji je došao sa istaknutom belom zastavom do specijalnih jedinica da preda poruku, bio pretučen i zatvoren bez ikakvog razgovora) i napada na medicinsko osoblje.

Nasilje nad medicinskim osobljem koje demonstrantima obezbeđuje nužnu lekarsku pomoć, nažalost je postalo centralno mesto sukoba na ulicama Kijeva poslednjih dana. Vrhunac takvog nasilja desio se 22. januara kada su šok granatama i palicama rasturili  improvizovanu ambulantu, 20 medicinara je pretučeno, a sudbina povređenih koji su u to vreme bili u ambulanti je još uvek nepoznata. Medicinari koji su lečili demonstrante progonjeni su kroz ceo grad i daleko izvan prostora gde se održavaju demonstracije. Tačnije rečeno, kidnapovani su s obzirom da ne postoji zvanični zahtev za pritvorom ili zadržavanjem.  Dana 23. januara Oleksandru Hajlak, 22-godišnju volonterku majdanske medicinske službe, kidnapovale su specijalne jedinice “Berkut” na železničkoj stanici u Kijevu, odvele je u šumu, pretukle i ostavile. Svi lekovi koje je nosila su konfiskovani, uključujući i njene lekove jer ima astmu, čime joj je ugroženo zdravlje i život.

Policijska kidnapovanja koja nekada izvode i službenici u civilu, kombinovana su sa premlaćivanjima, mučenjima, a nekada i javnim maltretiranjem. U najmanje jednom slučaju (a može ih biti više jer se na dan pisanja ovog teksta desetine ljudi  i dalje vode kao nestali) kidnapovanje je dovelo do smrti čoveka.

Dana 21. januara “neidentifikovani civili” su kidnapovali  dvoje povređenih aktivista Ihora Lutšenka i Jurija Verbickog iz bolnice. Ihor Lutšenko je preživeo.  Svedočio je o mučenju:  “Najpre su nas obojicu ispitivali koristeći silu, zatim su nas razdvojili i svakog odveli na različite lokacije u šumi gde su nastavili da nas ispituju odvojeno. Čuo sam da su Jurija ozbiljno pritisnuli. Sve je trajalo od 40 minuta do sata. Zatim su nam stavili vreće na glave, utrpali u autobus i dovezliI negde drugde.” Dana 22. januara isprebijano telo Jurija Verbuckog pronađeno je blizu sela Hnidin u okolini Kijeva.

Tog 22. januara specijalne jedinice “Berkut” zadržale su šest studenata dramskih umetnosti dok su se vraćali sa Majdana. Zatim, kao i u prethodnom  slučaju, jedan je pušten. Mikhajlo Niskohuz, 17-godišnji student je prijavio da je mučen i ponižavan: skinuli su ga do gola, terali kroz špalir oficira koji su ga udarali šibom, tukli su ga, terali da peva himnu u snegu i nožem ga rezali po zadnjici.

Dana 23. januara specijalne snage su uhapsile Aleksandra Kravcova, člana takozvane grupe AutoMaidan (motorizovana grupa demonstranata). Preneo nam je svoje iskustvo javnog poniženja i skidanja žrtava do gola na veoma niskim temperaturama:  “Napali su nas, polomili automobile, doveli nas u park Marinski, (...) skinuli, ostavili da klečimo pola sata na snegu ... Bilo nas je najviše 17. "

Posebno ponižavajuće javno mučenje počinjeno je nad aktivistom Mikhajlom Havrulokom,  kojeg je policija pokupila 23. januara. Desetine pripadnika specijalnih snaga je učestvovalo u mučenju koje su snimali, zbog čega je slučaj preplavio medije. Mikhajlo Havruluk je rekao: "Tukli su me dok sam ležao na zemlji. Prema meni se zatrčavao ko je hteo, sunožno bi mi skočio na glavu i fotografisao me. Skinuli su me do gola, i počeli sa mojom glavom da se rade ono što fudbaleri rade sa loptom. Pozirali su kao da su heroji na frontu, smenjujući se kako bi se fotografisali sa čizmom na mom golom telu dok sam ležao na zemlji.”

Foto: Facebook strana Andrija Bondara

Korišćenje nedozvoljenih sredstava, koje je policija upotrebila protiv demonstranata, ne samo da narušava sva pravila službe, nego zalazi i u zločine protiv čovečnosti. Evidentirano je da je policija tokom sukoba koristila metke 18,5 mm koji se koriste za probijanje mehaničkih prepreka (poput rušenja vrata) ili zaustavljanja vozila.  Ovo je veoma značajno jer pokazuje na koji se način ukrajinske strukture moći odnose prema demonstrantima: u njihovim očima oni su samo prepreke koje treba ukloniti ili eliminisati. Ne postoje etička razmatranja policijskih akcija protiv demosntranata. Takav metak je ubio Mikhajla Žnjiznevskog, državljanina Belorusije, 22. januara. Prošao je kroz njegovo srce. Takođe , dokazano je da specijalna jedinica policije pribegava punjenju šok granata kamenjem, kako bi izazvali mehaničke povrede, odnosno da bi imale efekat rasprskavajuće mini- bombe. Dozvola kabineta ukrajinskih ministara da se protiv demonstranata upotrebljavaju vodeni topovi na temperaturama ispod nule  je nehumana i kosi se osnovnim ljudskim pravima jer može izazvati ozbiljne promrzline i smrt zbog hipotermije.

Obrazac povreda dobijen od mnogih demonstranata otkriva da su im ciljani glava ili prepone (nekoliko demonstranata je izgubilo oko jer su pogođeni gumenim mecima). Snajperi nanose takve ciljane povrede. Značajno je da su većina žrtava sa takvim povredama novinari medijski radnici. Ciljano nasilje protiv novinara je jedna od karakteristika trenutnog sukoba u Ukrajini. Panični strah ukrajinskih vlasti od javnosti tera ih da pucaju na novinare. Zbog ovoga nalepnica “PRESS” na šlemovima, prslucima (kao i oznaka Crvenog krsta) više nije zaštita nego direktna opasnost.  Prema nekim procenama, oko 40 do 50 novinara je povređeno u Kijevu u samo pet dana sukoba od 19. do 23. januara.  Među njima su Stanislav Grigorjev, kamerman ruskog kanala REN-TV ( ozbiljne povrede nanesene šok granatom), Vlad Bovtruk, ukrajinski novinar Hromadske.tv (pogođen gumenim metkom u predelu stomaka i nogu), Vladimir Zinčenko, novinar ICTV (gumeni metak mu je pogodio oko).

Bez obzira kako će se aktuelni sukobi u Ukrajini završiti, kao i šta će nova politička realnost doneti, počinioci zločina protiv čovečnosti moraju odgovarati.  To je dužnost i odgovornost kako međunarodne zajednice, tako i svakog od nas pojedinačno.

* Prevela Žarka Radoja