Privatni mediji na Kosovu čine najveći deo medijske scene u zemlji i veoma su raznoliki. Od velikih TV stanica sa mnoštvom originalnih programa, kao što su RTV 21 ili Klan Kosova, do malih lokalnih veb stranica i privatnih radio stanica, imaju pokrivenost u celoj zemlji i najveću gledanost, ili najviše čitaoca. 

Međutim, oni se isto tako smatraju jednim od najnepouzdanijih poslodavaca. Svi radnici u privatnoj sferi na Kosovu, dakle ne samo novinari, imaju veoma ograničenu zaštitu od neosnovanog otpuštanja - većina novinara zapravo radi bez ugovora. Ovo ograničava njihovu slobodu da pokriju teme sa kritičkim pristupom, jer mogu biti otpušteni u bilo kom trenutku – i to bez posledica za poslodavca.

"Bilo je pokušaja urednika da me nateraju da pišem priče koje su 'naredili' političari, posebno od urednika koji su bili bliski sa Demokratskom partijom Kosova (vladajuća stranka op.a). Pošto sam tada počela da radim kao TV novinarka i trebao mi je taj posao, često nisam mogla direktno da ih odbijem. Ono što bi uradila, bilo je da sam pokušala da ubacim 'drugu stranu medalje' u priču ili u priču odmah nakon 'naručene' priče, kako bi to suprotstavila naručenom i gledaocima zapravo dala prave informacije", kaže Arta Beriša, samostalna novinarka i bivša dugogodišnja dopisnica za Top Channel.

MARKETINŠKI AGENTI

"Uticaj vlasnika ili glavnog urednika na rad novinara zavisi od medija za kojeg oni rade i načina na koji se u tom mediju upravlja stvarima", nastavlja Beriša. "U nekim komercijalnim medijima, vlasnici imaju direktan uticaj na redakcije i onda je njihov uticaj na program veoma primetan. Nije slučaj da objavljuju fiktivne vesti ili laži - umesto toga, često se neke teme jednostavno ne pokrivaju zbog sadržaja koji bi bio štetan po interese vlasnika.”

Negativni efekat ovoga, kaže Beriša, je da novinari brzo "nauče svoju lekciju" i odluče da sami cenzuriraju svoj rad. Ona insistira da situacija nije toliko loša kakva je u javnom servisu - za koji veruje da je najgori primer autocenzure - ali definitivno sprečava novinare da pripreme priču na način koji bi oni želeli. Ona kaže da sve zavisi od urednika - ako urednik odluči da zaštiti svoje novinare od uticaja vlasnika medija, onda i izveštavanje bude bolje. "Možete videti radikalne promene od jednog do drugog urednika."

Najveći problem međutim, kaže ona, je da su komercijalni mediji veoma skloni promovisanju interesa velikih kompanija, brendova i privrednika. "Postoje emisije, čak i one koje nisu komercijalne prirode koje 'indirektno' promovišu velike kompanije. Svi znamo da su ovo 'sponzorisane' emisije koje su nametnute od strane vlasnika kompanija”, nastavlja Beriša.

"Zabrinjavajuće je što novinari, znajući ovo, prihvataju da deluju kao 'marketinški agenti' za ove kompanije, prateći priče o uspehu neke firme ili privatne bolnice. Ovo onda gledaocima bude prikazano kao vest, a ne ono što jeste – marketing. "

Kada novinari pokušaju da se suprotstave, ili se čak usude da kritikuju kompaniju sa kojom su vlasnici u dobrim odnosima, često im se preti otpuštanjem. "Sećam se da sam intervjuisala Visara Durićija 2014., koji je otpušten iz Zerija (dnevni list op.a). Napisao je članak o najvećen proizvođaču brašna na Kosovu, kompaniju Devolli, i dobio otkaz.”

PREDSEDNIKOV POZIV IPAK NE MENJA SVE

Međutim, ona insistira da je, pored marketinškog, politički uticaj i dalje najveći - posebno zato što su neki vlasnici komercijalnih medija na Kosovu "flertovali" sa političkom elitom i kao posledica toga stvorena je atmosfera gde većina političara očekuje da mogu, kada je potrebno, da se “umešaju” u način izveštavanja tog medija. Kada se novinari ne slažu s tim, političari se obrate vlasnicima.

"Kada sam radila intervju sa bivšim premijerom, sadašnjim predsednikom, imao je verbalni ispad tokom razgovora u njegovoj kancelariji zbog sadržaja mojih pitanja. Zvao je vlasnike Top Channela i zamolio ih da me otpuste. Stvarno sam mislila da ću izgubiti svoj posao ", objašnjava ona.

Vlasnici novinskog kanala sa sedištem u Tirani došli su u Prištinu da razgovaraju sa njom, ali nakon što su pogledali njene snimke tog razgovora, shvatili su da je zapravo ona na pravoj strani i nije došlo do otpuštanja. Nisu svi novinari te sreće.

"Ovi slučajevi su vrlo česti. Novinari pokušavaju da obave svoj posao i da zastupaju interese javnosti, i često zbog toga gube posao. Ako ne odmah posle kritičkog intervjua, to sledi kasnije jer tada institucija ili političar počinju bojkotirati novinara da bi se na taj način “osvetili” i oštetili njihovu karijeru. Novinari tako postanu beskorisni za svoje poslodavce i onda ih se oni reše", zaključuje Beriša.

Pošto su novinari na Kosovu često neplaćeni, mnogi od njih rade posao sa strane - kao što je u sektoru odnosa sa javnošću. Ako su, primera radi, deo marketinške kampanje jedne velike kompanije ili biznisa, onda to utiče na njihov glavni posao - na novinarstvo. Razgovarali smo sa novinarom koji nešto o tome zna na tu temu, ali je tražio da bude anoniman zbog televizije koju pominje u njegovoj priči.

"Jedan od glavnih urednika KTV-a - KTV se smatra najhrabrom privatnom televizijom u zemlji - osnovao je PR kompaniju kao projekat 'sa strane'. Ovo nije iznenađujuće, s obzirom na to da KTV već godinama ima problem manjka u budžetu, niskih plata i njihovog kašnjenja. Kada je pokrenuo kompaniju za odnose s javnošću, on je obećao velikim kompanijama i privrednicima da će lično zaustaviti svoje novinare da objavljuju negativne priče o njima. To je nešto što smatra 'javnom tajnom' – to znaju novinari koji rade za njega, novinari u drugim medijima, pa čak i ostali biznismeni, koji potom traže usluge njegove PR kompanije posebno iz tog razloga."

* Ovaj tekst objavljen je u sklopu regionalnog projekta "Nevidljivo nasilje: Priče iz redakcije", podržanog od EU i deo je programa „Zaštita slobode medija i slobode izražavanja“, koji realizuje Hrvatsko novinarsko društvo kao deo projekta „Regionalna platforma za zagovaranje slobode medija i sigurnost novinara Zapadnog Balkana“. Projekat je realizovan kroz partnerstvo šest regionalnih novinarskih udruženja: Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženja novinara BiH, Hrvatskog novinarskog društva, Udruženja novinara Kosova, Udruženja novinara Makedonije i Sindikata medija Crne Gore.