Preko dva miliona ljudi u 52 zemlje sveta učestvovalo je u protestnoj šetnji protiv kompanije Monsanto i genetski modifikovane hrane, objavili su organizatori u subotu, a prenosi agencija AP.

Učesnici "Marša protiv Monsanta" kažu da žele da skrenu pažnju na opasnosti od GMO i njihovih proizvođača. Organizatorka marša Tami Kanal objavila je da su protesti održani u 436 gradova u 52 zemlje.

Genetski modifikovane biljke rastu iz semena koje je napravljeno da bude otporno na insekticide i herbicide i da poboljša globalne zalihe hrane.. Međutim, kako je pokazala nedavna studija insituta u Francuskoj, GMO može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, poput tumora, a protivnici GMO tvrde da uništava i životnu sredinu.

Pokret “Marš protiv Monsanta” postoji svega nekoliko meseci, a sve je počelo kada je Tami Kanal osnovala stranicu na Facebooku pozivajući na protest protiv ponašanja kompanije. “Ako na moj poziv odgovori tri hiljade ljudi, smatraću to uspehom”, rekla je, a kako se kasnije ispostavilo prema tvrdnjama organizatora, u protestu protiv kompanije “Monsanto” priključilo joj se preko dva miliona ljudi.

Tami Canal je odgovor na njen poziv nazvala “neverovatnim” i za to zahvalila socijalnim mrežama koje je nazvala pokretačem novih prilika za aktivizam.

"Inspirativno je videti ovoliko ljudi potpuno različitih životnih opredeljenja koji su te razlike ostaili iza sebe i zajedno odlučili da protestuju”, kazala je. Njena grupa planira da nastavi da se bavi anti-GMO kampanjom.

"Nastavićemo dok Monsanto ne bude prihvatio primedbe potrošača. Truju našu decu, našu planetu. Ako se mi ne pobunimo, ko će?” upitala se.

Monsanto je povodom ovog okupljanja saopštio da poštuje prava građana da izraze svoje mišljenje, ali je ostao pri tvrdnji da njihovo seme poboljšava poljoprivredu tako što omogućava farmerima da proizvode više, a štede resurse poput vode i energije.

Američki Senat je prošle nedelje odbacio predlog zakona po kojem bi genetski modifikovana hrana morala biti obeležena.

Naučnica i filozofkinja Vandana Šiva dugi nz godina upozorava na posledice korišćenja semena Monsanta, koje ta kompanija smatra “intelektualnim vlansištvom” i tako zapravo monopolizuje tržište hrane.

U pozivu za protest navela je da je Monsanto postao “centar destrukcije semenja sveta, biodiverziteta, hrane i naše slobode”.

Tokom osamdesetih godina prošlog veka, kaže Šiva, Monsanto je uspeo da izbori zakone koji su mu omogućili da patentira život, iako život nije izum, pa samim tim ne može biti ni patentiran.

Nedavno je Vrhovni sud SAD podržao potpuno nelegalno pravo na patent semena  Monsanta u slučaju Bowman vs Monsanto.