Aktivisti u Srbiji će, zajedno sa svojim istomišljenicima diljem Evrope, 18. novembra održati protest ispred Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojim traže od ove instirucije da obustavi finansiranje termopostrojenja koja koriste ugalj.

Na protestnom okupljanju koje počinje u 10 časova ispred zgrade EBRD u Beogradu (Ulica Španskih boraca 3), aktivisti će upozoriti ovu instituciju da je neophodno da iz svoje nove energetske strategije, koja će za nekoliko dana biti usvojena na bordu direktora, izbaci finansiranje uglja i termopostrojenja koja koriste ugalj za proizodnju energije, kaže za Kontru Zvezdan Kalmar, koordinator za energiju i monitoring finansijskih institucija Cekor i jedan od organizatora protesta.

“Za Srbiju je ovo veoma važno, pošto u ovom trenutku, kad naša zemlja mora da donese strateške dugoročne odluke, EBRD podržava najlošiju odluku – ugalj kao ekonomski, ekološki i socijalno najgore gorivo. Umesto da podržava obnovljive izvore energije i uštedu energije, EBRD podržava negativnu i destruktivnu energetsku politiku koja će Srbiju, s jedne strane, da košta mnogo, pošto će morati da plaća za emisiju ugljenika”, kaže Kalmar te dodaje:

“S druge strane, državu će koštati i zbog velikog raseljavanja koja su potrebna. S treće strane – koštaće je zbog velike uvozne zavisnosti. Podsećam da je Srbija potpuno ovisna o uvoznim tehnologijama za ugalj. Takođe, Srbija neće biti sposobna da vrati ogromne količine novca koje će biti potrebne za investiranje termopostrojenja koja su u planu. Ne postoji ta ekonomska aktivnost koja može da opravda takav investicioni ciklus."

Naš sagovornik dodaje da EBRD pod izgovorom poboljšanja zapravo čini Srbiji “medveđu uslugu”.

“Poznato je da se od kraja osamdesetih praktično nije investiralo ni u rudokope niti u termopostrojenja. Evropska industrijska regulativa zahteva od Srbije da svoja postrojenja usaglasi i da ona imaju što manju količinu emisija i da se u budućnosti potpuno prestrane sa korišćenjem fosilnih goriva. EBRD pod opravdanjem relativnog smanjivanja emisija sumpor-dioksida i dugih čestica, zapravo investira u novu mašineriju, u razvoj rudokopa i posle toga se posredno priprema osnov za investiranje u nova tzv. zamenska termopostrojenja koja će, međutim, na duži rok zapravo proizvesti više ugljenika, sumpor-dioksida, mikropartikula i svih ostalih zagađujućih materija. Tu se, pod izgovorom nekog ekološkog poboljšanja, zapravo proširuje količina dostupnog uglja i emisija”, kaže Kalmar.

Akcija će se 18. novembra koordinisano odvijati na više lokacija u Evropi u okviru partnerstva sa asocijacijom nevladinih organizacija koje prate rad međunarodnih finansijskih institucija CEE Bankwatch. Povod je učešće Evropske banke na na Samitu uglja i klime koji organizuje Svetska asocijacija za ugalj, i to u trenutku dok se u Poljskoj održava Klimatska konferencija UN.

“EBRD kao evropska institucija ima obavezu da podržava generalnu evropsku politiku dekarbonizacije, to jest izbacivanja fosilnih goriva iz proizvodnje energije do 2050. Sa investicijama koje se sada nalaze u procesu donošenja i izrade, EBRD će praktično veliki deo zemalja u kojima radi – poput Slovenije, potencijalno BiH i Srbija, Poljska – vezati za fosikna goriva. U tom kontekstu, mi vidimo da u ovom trenutku kada se u Varšavi ponovo pregovara o pokušaju smanjivanja antropogenog uticaja na klimu – posebno vezano za fosilna goriva – EBRD mora da prati primer Evropske investicione banke koja je manje-više iz svog portfolija izbacila ugalj”, zaključuje Zvezdan Kalmar.