Šta se dešava u Ukrajini?

Ukrajina se nalazi u najvećoj političkoj krizi ikada. Evromajdan protesti su počeli prošlog novembra, pošto je predsednik Viktor Janukovič iznenada izjavio da će Ukrajina odložiti potpisivanje Sporazuma o povezivanju sa Evropskom unijom.

Demonstranti koji su se okupljali u Kijevu su u početku tražili da se preinači odluka, međutim posle nekoliko incidenata policijske brutalnosti, počeli su da zahtevaju ostavku Janukoviča. Pošto je tokom januara po prvi put tokom protesta bilo i poginulih, do relativnog smirivanja situacije je došlo posle ostavke premijera Mikole Azarova krajem januara, uz ukidanje restriktivnih zakona o protestima i slobodi govora i obećanja za reformu Ustava.

Sve je to bilo samo zatišje pred buru. Debata u parlamentu o ustavnim ograničenjima moći predsednika je izazvala najnasilnije proteste do sada sa desetinama mrtvih i delom centra grada koji gori.

Kako će se ovo završiti?

Od devedesetih godina prošlog veka, ukrajinskom politikom dominira oštra konkurencija klanova oligarha koji se bore za uzimanje ekonomije u najam. Uobičajeno je da političke stranke potplaćuju demonstrante da privuku široke mase, ali većina odluka se donosi iza zatvorenih vrata, nakon pozamašne preprodaje glasova, i nemaju nikakve veze ni sa ideologijom ni sa nacionalnim interesom

Trenutni Evromajdan protesti su počeli kao što je to uobičajeno u Ukrajini koja je samo devet godina ranije imala Narandžastu revoluciju. U međuvremenu su postali nasilni zbog priliva provokatora sa obe strane. Janukovič će možda još uvek moći da postigne dogovor sa opozicionom koalicijom u parlamentu, ali radikalne grupe nepoznatkog porekla koje su u usponu, kao što je to "Desni sektor", čine situaciju još opasnijom i neizvesnijom. Rusija takođe igra sopstvenu igru u Ukrajini, vršeći pritisak na Janukoviča tako što odlaže obećanu ekonomsku pomoć i optužuje Zapad za mešanja u unutrašnju politiku Ukrajine.

U sred ovog haosa, Ukrajina se suočava sa tri moguća ishoda:

1. Ukrajina postaje još jedna post-sovjetska država sa diktaturom. Nažalost, ovo deluje kao najizvesniji ishod krize. Iako je Janukovič veoma nepopularan, više nego ikad je rešen da ostane na vlasti. Radikalni demonstranti su uplašili veliki deo populacije, što lako može da se zloupotrebi kao izgovor da se uspostavi kontrola.

2.  Opozicija dolazi na vlast. Trenutno je ovo malo verovatno. Parlamentarna opozicija je slaba i kako je Julija Timošenko u zatvoru, nedostaje joj harizmatični lider. Čak i sa vanrednim izborima nije izvesno da bi opozicija popravila prethodni rezultat.

3. Država se lomi napola.  Od sticanja nezavisnosti, na svim izborima u Ukrajini je bila očigledna regionalna podela na pro-ruski orijentisan jugoistok i nacionalistički severozapad koji je više naginjao ka Zapadu. Bez obzira na secesionističku retoriku koju koristi nekoliko marginalnih učesnika, ovo je ishod koji je najmanje verovatan zbog velikih troškova koji bi ova podela izazvala, kao i zbog nesigurnosti koja bi nastala među postojećom elitom na obe strane Ukrajine.

Ukrajinci nastavljau da se okupljaju i protestuju na Trgu nezavisnosti u Kijevu . Na nebu iznad grada se vidi dim.

Zašto je ovo važno za Evropsku uniju i Sjedinjene Države?

Do sada ni EU ni SAD nisu imale konkretnu ulogu u širenju krize. EU ne može da ignoriše nesigurnost i nasilje na sopstvenom pragu, ali se čini da je jedini politički korak koji Brisel odobrava uvođenje sankcija, za koje je pitanje koliko su efikasne.

Za neke članice EU odluka Ukrajine da odloži potpisivanje Sporazuma o povezivanju je bila blagoslov, zbog strahova da je Ukrajina prevelika i previše korumpirana da bi uspešno bila integrisana. Uz svo razumevanje situacije u Ukrajini, porast nasilja i diktatura koja se prikrada predstavljaju rizik i vode u propast širu politiku angažovanja na post-svojetskom prostoru. Dok se Zapad nervozno dvoumi, najveći pobednik do sada je Kremlj. Moskva je u biti već odgovorila na blef Kijeva po pitanju EU integracije i sada pregovara sa ukrajinskim liderima koji će iz ove krize najverovatnije izaći oslabljeni i izolovani.

* Prevela Marija Šerban