Razgovor iz e-novina od 27. juna 2011. godine objavljujemo povodom smrti velikog mađarskog režisera

Kultni mađarski režiser Bela Tarr oprostio se sa publikom na Berlinalu početkom 2011. godine.

Filmom "Torinski konj" završio je 35 godina dugu karijeru tokom koje je snimio remek dela filmske umetnosti kao što su "Prokletstvo", "Verkmajsterove harmonije" i "Satanski tango", a "Torinski konj" je zaista svojevrsna "labudova pesma" velikog mađarskog reditelja.

Sve karakteristike njegovog opusa ovde su dovedene do ekstrema: film trajanja od 146 minuta sastoji se od samo 30 besprekorno komponovanih crno-belih kadrova; rutina dvoje junaka koji žive u propaloj kućici u naizgled beskrajnoj ravnici, jedu samo kuvani krompir i piju palinku, ponavlja se iz dana u dan; snažan vetar urliče kroz čitav film; a kraj sveta dolazi tiho, postepenim gašenjem petrolejskih lampi.

Poslednjih mesec i po dana Belu Tarra ugostila su dva velika regionalna festivala - Libertas Film Festival & Forum u Dubrovniku gde je dobio Master nagradu za doprinos nezavisnom filmu, i Cinema City u Novom Sadu gde mu je dodeljeno priznanje za doprinos svetskoj kinematografiji. Razgovor s njim vodili smo u Dubrovniku, pre projekcije njegovog prvog filma "Obiteljsko gnezdo" snimljenog davne 1977. godine.

* O kraju karijere

Više nema mesta za filmove Bele Tarra. Video sam sve što je trebalo da vidim, uradio sve što sam mogao i to je od mene sve. Osećam se spremnim da napustim ovaj poziv. To vam je kao sa kućom. Ako hoćete da gradite kuće od pet spratova, dođete do petog sprata, ona je gotova. Ja sam došao do tog petog sprata i za mene je sve u redu. Ovo nije melanholična scena, nema potrebe za tim. Pričamo o poslu. Kad odem u bioskop i pogledam mlade ljude koji gledaju u platno, njihove oči blistaju, i zaista ne želim da vidim trenutak kada se mladi ljudi počinju smejati. To je ponavljanje, a ja ne želim da se ponavljam.

* O odgovornosti

Naravno, uvek kažem mladim kolegama 'idite napred i radite šta želite', i ako mogu pomažem im. Ovo je ipak lična odluka, ja mislim da treba da se rade filmovi, ali.... Molim vas da mi oprostite.

* O nezavisnom filmu

Ne znam šta je nezavisni film, jer svi režiseri se kriju iza novaca. Ako nemaš novaca, ne možeš da snimaš film. Dakle, moraš da imaš novac, uz šta izraz „nezavisni“ ne pristajee baš lepo. Ovo jeste ključno pitanje, ali ja zaista ne znam ko danas može biti nezavisan u filmskoj industriji. Ne znam nikoga ko tako može da radi, ali znam ljude koji rade nešto što nije povezano sa šoubiznisom. Prava razlika bi se mogla predočiti kroz poređenje fast fooda i fine, domaće porodične večere. Ja preferiram „domaće spremljene“ filmove, a ne šoubiznis jer je njihovo trajanje maksimalno dva meseca, posle čega idu u smeće. Ako pogledate prave filmove poput onoga što je radio Žan Lik Godar, Ejzenštajn... Njih možete gledati danas i za 10 godina, to su filmovi za večnost. Oni pokazuju stvarnost.

*
Foto: LFF

O mladim režiserima

Danas nemamo takve režisere. Eksperimentisao sam sa mladim ljudima nekoliko puta. Imam osećaj da žele da budu deo filmske industrije, da budu uspešni i da imaju mnogo novaca, ali na kraju mislim da ne znaju ni sami šta žele. Ono što rade, što imam prilike da gledam, meni je nepoznato i čudno. Ja čekam nekog mladog čoveka sa uverenjima, koji će doći i reći hajde da radimo radikalne filmove. Ovo što vidim danas je puno kompromisa i nije moj svet.

* O mladim nadama

Samo nekoliko režisera mi danas privlači pažnju, a jedan od njih je Meksikanac Karlos Rejgadas. On je poslednji koji je uspeo da „provali vrata“, da sve polomi. Ostali žele da idu u Kan, da se slikaju na crvenom tepihu... To je tako glupo...

* O kraju sveta

Rekao sam jednom da živimo u vremenu koje nije za smejanje. Mislio sam na sebe. Kada smo snimali poslednji film „Torinski konj“, imao sam osećaj da više nisam sposoban da se smejem. Ako pogledate oko sebe, videćete potpuno uništen svet, za šta smo zaslužni mi, ljudi.  Pogledajte šta smo uradili sa prirodom, šta radimo životinjama, kako brinemo jedni o drugima, koliko ima siromašnih, nezaposlenih ljudi širom sveta, ratove koji su užasni... Imamo glupe kompjutere na kojima obavljamo naše poslove, zabavljamo se, imamo ljubavne afere preko kompjutera, sve je jednodimenzionalno, a to je strašno. Izgubili smo se. Zato više nisam u stanju da se smejem.

* O revoluciji

Ne znam da li bi ovaj svet mogla spasiti neka nova revolucija, ili nešto drugo. Nisam političar, nisam ni propovednik i ne želim da sudim, ali mogu da uradim jednu stvar – da kažem kako se osećam  kao ljudsko biće kroz moje filmove. To nije mnogo, ja sam siromašni filmski režiser. Možete me zvati umetnikom koji ne voli ovaj svet. Mi samo pokazujemo ono što vidimo. I to je sve.

* O šansama

Imam producentsku kuću i pokušavam da produciram filmove. Sada produciram prvi film jednog mladog momka, a pre njega sam radio produkciju filma jednog 73-godišnjaka koji je veoma talentovan ali nije imao hrabrosti da se bori za svoju ideju, pa pokušavam da mu pomognem. Pokušavamo da zaštitimo nešto što smatramo važnim.

* O inspirativnoj lepoti filma

Snimio sam prvi film "Obiteljsko gnijezdo“ sa 22 godine i bio sam veoma mlad. Imao sam mnogo energije. Bila je to 1977. godina, vreme kada se moglo videti mnogo bezveznih filmova, loših glumaca, lažnih priča, neverovatno loših slika u boji, lažnih slika u boji... Sve je bilo lažno. Tada sam bio siguran da moram da pokažem ljudima kakav je stvarni život, šta se dešava ljudima, da vam ispričamo stvarnu priču jer je neverovatno da ostane ovako lažna kako je prikazuju. To je bio ključni trenutak kada sam odlučio da snimam filmove i kako ću da ih snimam. Bez kucanja na vrata. Rušenjem tih istih vrata i uništavanjem tog celog usranog, lažnog sveta. To je bio početak, to je bio razlog zašto sam držao kameru u ruci. Na kraju morate da shvatite, da sva naša energija i emocije koje smo uneli u sve to nisu dovoljne da se svet promeni.

*

Scena iz filma "Torinski konj" Foto: Mubi

O laži

Kada držite kameru imate izuzetno veliku odgovornost. Naravno da ste odgovorni za novac, za ljude kojima se obraćate... Za mene je najvažnije – ako snimate filmove, molim vas nikada ne lažite. Morate da pokažete sebe, vaše viđenje sveta, vaš odnos prema svetu. To je osnovna tačka. Mislim da je snimanje filmova mnogo više moralno i etičko pitanje nego tehničko. Voleo bih da otvorim filmsku školu i da pozovem neke od kolega samo da otvore nove svetove mladim režiserima, da im pokažu da postoji drugačiji put. Oni će naravno izabrati kojim će putem krenuti, ali mi želimo da im pokažemo šta je prava sloboda u snimanju filma, kako mogu da budu slobodni, da budu otvoreni prema ljudima, ...  Ne želim da edukujem nekoga ko želi da bude deo šoubiznisa. U tom slučaju mora da kuca na druga vrata.

* O lepoti jednostavnosti

Treba mi inspiracija, nešto što me vodi i mora da bude jednostavno. Kad predajem govorim ljudima – Ne radite ništa što je komplikovano. Svi moji filmovi su veoma jednostavni, ako čitate nešto poput filozofije, to je jedan jezik, a film je potpuno drugačiji jezik. Film nema metafore, simbole, nema ništa što biste mogli da upotrebite u literaturi. To je potpuno drugačiji jezik. Film je slika i nečije oči, mnogo metakomunikacije između ljudi i tenzije u jednostavnim situacijama. Zapamtite, nikada ne želim da mojim filmova šaljem bilo kakvu poruku.

* O poštovanju

Ako želite da radite filmove, treba vam puno ljudi. Morate da obezbedite jako dobru ekipu. Mogu da budem genij ili sjeban čovek. Uvek govorim "naši filmovi", jer ništa nisam radio sam. Ja naravno odlučujem na kraju o svemu i sva odgovornost je na mojim leđima, ali mi sve radimo zajedno. Nikada nismo završili film pre nego što smo svi bili sigurni da je to ono što smo želeli da kažemo. Ne mogu reći da je to moj film, to je tako glupo.

* O glumcima

Ne volim reč glumci. Kada ste ispred kamere pet-šest godina, više ne možete da lažete. Zato uvek kažem glumcima, molim vas ne glumite, samo budite kakvi jeste. Zato možete uhvatiti trenutak realnosti u njihovim očima i osetiti realne reakcije i tenzije između njih u našim filmovima.

* O sreći

Srećan sam, kao što je jednom rekao Robert Altman, jer sam snimio sve filmove koje sam želeo da snimim. I veoma sam ponosan jer nikada nisam napravio ni jedan kompromis. Meni je to dovoljno.

Pročitajte i: 
‘Bela Tar, gde si? U tvojoj sam zemlji’