„Živimo u svetu u kojem se više troši na mršavljenje, nego na hranu. Malo plaćaš seljaka, ali puno novca daješ dijetologu.“ Ovim rečima Carlo Petrini, osnivač pokreta Slow Food, pokušao je pojasniti apsurd odnosa prema hrani u savremenom društvu.

Čovek koji je bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir, harizmatični Italijan čija predavanja širom sveta imaju atmosferu rok koncerata, čovek kojem je nuđeno da bude predsednik Italije i ministar poljoprivrede na evropskom nivou, odbio je obe ponude jer smatra da je lepše i važnije baviti se Slow Food pokretom, putovati, saznavati i snažiti lokalnu poljoprivredu i tradicionalna znanja.

„Nikakva vlast, samo puno okusa“, kazao je gostujući na Terra Madre Balkan susretima, koji se održavaju treću godinu za redom,  a 2014. prvi put u Hrvatskoj.      

Od 19. do 22. juna  na Sveučilištu u Dubrovniku se okupilo oko 200 delegata iz 11 zemalja regije, koji su, u organizaciji udruge „Kinookus“ i Slow Fooda tog grada učestvovali u nizu predavanja i diskusija o očuvanju tradicionalnih znanja, zaštiti prehrambenog suvereniteta, biodiverziteta, značaju kvaliteta hrane koju jedemo i o održivom turizmu.   

Carlo Petrini je osnovao Slow Food 1986. godine, kao odgovor na širenje lanaca brze hrane predvođenih McDonaldsom po svetu. Osnovna ideja pokreta je očuvanje tradicionalne i lokalne hrane i podsticaj uzgoja biljaka, semena i  životinja lokalnog ekosistema. Do danas je pokret narastao na preko 100.000 članova u 150 zemalja. Njihovi ciljevi o održivosti prehrambenog sistema i promociji malih lokalnih preduzetnika deo su političke agende koja se protivi globalizaciji poljoprivrednih proizvoda.

Voditelj Terra Madre Balkan Ivo Kara - Pešić i osnivač Slow Food pokreta Carlo Petrini na Sveučilištu u Dubrovniku

Očuvanje tradicionalnih znanja je važno jer je povezano sa teritorijom, istorijom, sa zaštitom životne sredine, i, kako je rekao Petrini, jer je to način za predstavljanje.

„Ako ja iz Italije dođem u Hrvatsku, ne dolazim da jedem špagete, niti da jedem italijansku kuhinju.  Dolazim kako bih upoznao hrvatsku kuhinju, nove okuse i to kažem u jednom gradu koji je čuven po turizmu. Prvi razlog zbog kojeg ljudi putuju u Italiju, Francusku, nakon Koloseuma i Mikelanđela, jeste kuhinja. To znači da je tradicija važna. Jer hrvatska tradicija je različita od, recimo,  sicilijanske. U Italiji imamo velike razlike od regije do regije. Ne postoji italijanska kuhinja. Postoji sicilijanska, rimska, venecijanska, pijemontska... Tradicija govori jezikom teritorije“, pojasnio je Petrini.

Pokret koji polako, ali sigurno osvaja i menja svet u kojem živimo, najmanje je prisutan u Kini, ali Petrini smatra, poučen dosadašnjim iskustvom, da će u sledećih 10 godina Slow Food imati velikog uspeha i u toj zemlji, sa idejama koje su kineske.

„Često me pitaju kako je moguće učiniti da Slow Food ideje zažive svugde. Ja im uvek odgovorim da Terra Madre i Slow Food funkcionišu iz dva razloga – prvi razlog  je emocionalna inteligencija, inteligencija srca. Previše smo opterećeni racionalnim i nedostaje nam emocionalne inteligencije. Drugi stup na kojem počiva pokret je stroga anarhija. Ti u Hrvatskoj treba da seješ ono što želiš i jedeš ono što želiš, ne treba Italijan da dolazi da te nauči da to trebaš da radiš. Ne možeš ni ti otići u Peru i učiti njih šta treba da rade. Prehrambeni suverenitet znači da svako komanduje u svojoj kući, ali nas ujedinjuje emocionalna inteligencija. Jer ako postoji jedna Majka Zemlja (Terra Madre), mi smo svi braća. Ako je zemlja naša majka, mi smo njena braća. Nije bitno koje smo religije, ni boje kože, ni ideje ni politike koje imamo – bratstvo je osluškivati i slušati druge i poštovati ih. Dakle, naš je pokret strogo anarhičan. Kad ovo kažem u Španiji svi su zadovoljni, ali kad kažem u Nemačkoj svi se stisnu: 'Anarhija? Strašno'. Ali ja ne govorim o klasičnoj anarhiji, nego o anarhiji u glavama ljudi. O slobodi.

 Ja sam Italijan. Ne mogu ja ići po svetu i objašnjavati drugima kako trebaju da rade, oni će raditi onako kako oni misle da treba da rade.“

U okviru Terra Madre Balkan susreta organizovana je i Tržnica Zemlje, na kojoj su mali proizvođači iz regije predstavili i prodavali svoje proizvode: Štand iz Bosne i Hercegovine (foto: TMB)

Kazao je da je Slow Food postao veliki pokret zato što nije na vlasti i vodi se rečima „jedne velike francuske intelektualke – nikakva moć, nešto znanja, nešto malo više mudrosti i mnogo okusa. Dakle, ništa vlast i moć -  znanje, mudrost i okus.“  

Iskustva sa vlastima u zemljama balkanske regije, onima koje su u Evropskoj uniji i drugima koje vode politiku budućeg članstva, pokazuju da raste senzibiliranost za temu očuvanja tradicionalnih znanja i prehrambenog suvereniteta. Petrini je, u razgovoru sa novinarima koji su pratili Terra Madre Balkan susrete, napomenuo da je u svakoj od zemalja regije i EU politička situacija drugačija, te se shodno tome, vode i drugačije borbe, ali da je na nivou Evropske unije pokret uspeo da dobije mnoge bitke.

„Međutim, pre nego uverimo političare, moramo da uverimo građanstvo. Ako građani ne kupuju ove proizvode, ne možemo uveriti ni političare. Dolazim sa štanda sa sirevima sa severa Albanije. Fantastični su. I kažem im: 'Sigurno odlično prodajete ove sireve u Albaniji'. Proizvođač je rekao da u gradu koji je blizu mesta gde se proizvode sirevi, restorani imaju danski sir. To se događa i u Dubrovniku. Ako napravim krug po restoranima, baš bih voleo da vidim u koliko restorana se jede hrvatsko. Pre nego što uverimo političare, moramo da uverimo sami sebe.

Ja dolazim iz jedne italijanske regije gde se proizvodilo vino. Svi su bili zaljubljeni u francuska vina. Prvo vino iz Italije, a onda ćemo lako piti druga vina. Jesti lokalno, jesti hrvatsko, jesti iz onih porodičnih gazdinstava koja čine istoriju ove zemlje i platiti onoliko koliko je pravično platiti, poštujući žene koje proizvode neverovatne stvari. Nakon toga možemo poći u Italiju, Francusku i videti šta tamo ima za jelo.“

O odnosu vlasti jedne države prema lokalnim proizvođačima govori i činjenica da su neki od proizvoda na Tržnici Zemlje, koja je organizovana u okviru Terra Madre Balkan susreta, jeftiniji od, kako je napomenuo Petrini - Coca-Cole.

Foto: Terra Madre Balkan

„Obišao sam tržnicu i video razlike među prehrambenim kulturama od Albanije, preko Hrvatske do BiH i Makedonije. Video sam da ih nešto spaja – neverovatni proizvodi koji još nisu poznati u svetu. Da su u Italiji ili Francuskoj već bi napravili neverovatne stvari. Oni su na početku, ali u rukama imaju dragulje koji još uvek nisu plaćeni koliko treba. Video sam konzervirane stvari oko kojih su žene na štandu imale mnogo posla. Ti proizvodi imaju veoma niske cene. Sirupi, rakije, različita pića koja su dobro napravljena se prodaju po niskim cenama. Zašto u Hrvatskoj Coca-Cola košta više nego ti proizvodi? Nedostaje informacija, edukacije, postoji uverenje da su to proizvodi stare, siromašne, jadne seljačke kulture. A ti proizvodi zaslužuju više poštovanja nego proizvodi Coca – Cole.“  

Odnos prema hrani menja naš odnos prema društvu u kojem živimo. Možda su to najbolje opisali organizatori Kinookus festivala, koji se svake godine održava u Stonu početkom septembra,kada su prošle godine poručili „Tamo gdje se dobro jede, tamo se dobro misli“.  „Mnogi misle da je gastronomija ono što vidite u televizijskim emisijama, gde su svi sa kutlačama u rukama. To je samo jedan deo gastronomije. Gastronomija je zdravlje, fizika i hemija, jer kad koristim vatru i režem sastojke za spremanje jela, to je fizičko – hemijski proces. To je biologija, genetika. Naravno, postoji i humanistički deo - gastronomija je istorija, iz tanjira vidite i istoriju jedne zemlje;  ona je i antroplogija, istorija kulture; ona je politička ekonomija. Moć je u tome da upravljate utrobama ljudi, to je politička ekonomija. Osamdeset odsto semena na globalnom nivou je u rukama pet odsto multinacionalnih kompanija. Samo 20 odsto je u rukama zajednica hrane i poljoprivrednika. Moramo odbraniti te poljoprivrednike jer ako sva semena postanu privatno vlasništvo pet multinacionalnih kompanija, nema više poljoprivrede. Poljoprivrednici postaju radnici u službi multinacionalnih kompanija.

Na osnovu toga kako jedemo možemo uticati na politiku u celom svetu. Čak i tamo gde se ne jede. Jer sramota je da čak i u ovom trenutku postoji 800 miliona ljudi koji ili nemaju dovoljno hrane ili su gladni, a od toga je stotine hiljada dece. U svetu u kojem se baca 45 odsto hrane. U ovom trenutku proizvodimo hranu za 12 milijardi ljudi, a ima na sedam milijardi, milijarda ljudi ne jede kako treba. Dakle, gotovo 50 odsto proizvodnje ide u smeće. Moramo nešto menjati kad je u pitanju prehrambena politika. Manje razbacivanja, moramo dati vrednost hrani.

Kad bih mogao razgovarati sa mojim dedom koji je odavno mrtav i kad bih mu rekao: 'Znaš li nono da živimo u svetu u kojem se više troši da bi se smršalo, nego za hranu.', on bi mi odgovorio:' Ti si potpuno lud.' Ali ipak je tako. Dijete, gimnastika, razni treninzi... Na kraju potrošiš više na dijete i mršavljenje nego na hranu. Malo plaćaš seljaka, ali puno novca daješ dijetologu koji ti kaže: 'Moraš manje jesti, ali mi svakako daj 300 evra za pregled.'

Svaki dan je za učesnike susreta bila spremljena tradicionalna hrana neke od zemalja učesnica (foto: Terra Madre Balkan)

Potpuno smo poludeli. Moramo se vratiti mudrosti naših predaka. Naši preci bez obzira jesu li bili Italijani, Španci ili Francuzi imali su osećaj za ruralnu kulturu. Danas se samo govori o robi, komoditetu, koliko šta košta, a ne koliko vredi. Preko hrane moramo kreirati novu politiku.“

NOSTALGIJA ZA SOLIDARNOŠĆU

S obzirom na to da insistira na vraćanju tradicionalnim znanjima i veštinama, Petrini je dodatno pojasnio da to ne znači odricanje od tehnologije. Naprotiv.

„Zalažem se za to da dobre stvari iz starog sveta sačuvamo. To je fundamentalno. Mnogo puta sam čuo da se Slow Food zalaže za taj stari svet, kao da smo mi nostalgičari za nekim davno prošlim vremenima. To nije tačno. Mi branimo tradicionalna znanja i pozitivne stvari iz prethodnih vremena i poštujemo sećanje i pamćenje jer naši su preci puno propatili i kao reakcija na nepravdu, napravili su fantastične stvari. Nekada smo bili mnogo siromašniji, ali je bilo više solidarnosti među ljudima. Sad smo bogatiji, ali ima mnogo manje solidarnosti.  Nisam nostalgičan za siromaštvom, nostalgičan sam za solidarnošću. Uzmimo ono lepo od staroga, stavimo ga u moderan kontekst, koristeći moderne tehnologije – e to je modernitet.“

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) 2014. je proglasila godinom porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, u čemu im kao ravnopravan partner pomaže i Slow Food.

„FAO je ranije verovao da se problem gladi može rešiti industrijskom poljoprivredom. Međutim, sada je shvatio da su mali porodični proizvođači temelj prehrambenog sistema i da su rešenje za prehrambeni sistem na globalnom nivou. Nema budućnosti za poljoprivredu ako nema lokalne poljoprivrede malih razmera. U mnogim zemljama u kojima imate intenzivnu industrijsku poljoprivredu monokulture, uništena je životna sredina. Još gora stvar je što su potpuno isključili žene iz radnog procesa. U porodičnoj poljoprivredi to nije slučaj. Žene i muškarci imaju svoje dostojanstvo u porodičnoj poljoprivredi. Proizvode različite stvari i brane bioraznolikost. To je zdrava ekonomija. I ovo proglašenje godine poljoprivrednih gazdinstava će osnažiti tu ideju. Naša velika manifestacija, Terra Madre, koja će se u oktobru održati u Torinu, okupiće veliki broj proizvođača, ribara, zanatlija iz 17o zemalja i u fokusu će imati porodična poljoprivredna gazdinstva“, kazao je Petrini.

Petrini je držao predavanja u Dubrovniku u danu kada se na taj grad „sručilo“ preko 10.000 turista sa kruzera, pa je bilo moguće videti sve probleme s kojima se građani suočavaju već godinama, otkad je grad promenio osnovnu funkciju iz mesta življenja u turističku destinaciju.  HRT je to svečano propratio razglednicom kako je u Dubrovnik uplovio do sada najveći kruzer, pojašnjavajući njegove karakteristike. Međutim, dok je nekima taj podatak bio za pohvalu, građanima Dubrovnika i turistima koji nisu bili deo šarade, bilo je nepodnošljivo. Red za ulaz na Pile protezao se nekoliko stotina metara dalje, kolone automobila i autobusa, takođe, policajci su pokušavali da regulišu saobraćaj.... Ukratko, turistička horor priča koju žitelji Dubrovnika pokušavaju da prežive godinama.

„Grad je neverovatne lepote. Mislim da je malo gradova na svetu koji mogu biti i gradovi duha. Lepota je toliko snažna da određuje drugačiji duh grada. Prvi put sam u Dubrovniku i za mene je to ogromno iznenađenje.  Bio sam u staroj jezgi i video sam tu neverovatnu snagu.

Međutim, rekli su mi da u ovom gradu imate turiste koji silaze sa velikih brodova. Ne zanimaju ih domaći proizvodi niti ih poznaju, zanima ih sladoled napravljen od praha. To se događa i u Veneciji. To nije turizam koji želimo. Želimo turizam koji poštuje teritorije, istoriju, kvalitet prehrambenih proizvoda i siguran sam da ćemo s vremenom mi biti oni koji su u pravu. Polako, samo polako i mirno“, poručio je Petrini.

Petrini je napomenuo da postoji jaz između Slow Food političke filozofije i manifesta i onoga što su evropske politike pa je pitanje kako se on može smanjiti i premostiti.

„Ako naraste pokret, ne samo Slow Fooda nego i eko proizvođača, ambijentalista, ljudi koji se bave zašitom životne sredine i drugih lokalnih institucija, jaz će se svakako smanjiti. Ako naprotiv ne bude rasla senzibiliziranost za ove probleme, situacija se neće promeniti. Ja verujem u pokrete koji se razvijaju u celom svetu i koji sve više reaguju na ovu situacija, kako bi branili lokalnu ekonomiju, zaštitili životnu sredinu, plodnost tla, vodu, bioraznolikost... Dakle ovaj pokret koji u svim delovima sveta neprestano raste, jeste naša velika nada. Nismo sami, i nije nas malo“, zaključio je Carlo Petrini.