Postoje li i šta su zajednički ciljevi razruđene antiratne scene u Srbiji danas, tema je novog izdanja debatnog ciklusa “Imenovati TO ratom” koje se održava 21. septembra na mestu izrešetanog i spaljenog kluba “Zeleno zvono” u Zrenjaninu (Prvomajska 16).

Okrugli sto “Antiratni spomenik” održava se u organazaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju i Udruženja građana Ravnopravnost. Razgovor počinje u 14 sati, a moderiraće ga Branimir Stojanović.

Već tokom ratova 1991-1995. postavilo se pitanje ko je heroj ratova devedesetih, odnosno ko zasluzuje simboličko priznanje – spomenik, trg ili ulicu.

Prvo proglašenje heroja rata koje zaslužuje simboličko priznanje je slučaj oficira JNA Milana Tepića, koji je u aktu samožrtvovanja digao u vazduh sebe i kasarnu u Hrvatskoj za koju je bio odgovoran. Milan Tepić je 1991. godine posmrto odlikovan Ordenom narodnog heroja, i poslednji je nosilac ovog odlikovanja, koje je do tada dodeljivano isključivo partizanskim herojima iz Drugog svetskog rata. Ubrzo nakon što mu je dodeljeno, priznanje je prestalo da postoji zajedno sa državom koja ga je ustanovila 1942. godine.

Odmah nakon rata, bez za javnost vidljive procedure i javne diskusije Milan Tepić je dobio ulicu na Dedinju. Međutim, kao neka vrsta odgovora na proglašenje Tepića za heroja rata, antiratna scena je već 1991. godine nominovala svog heroja: te godine rezervista iz Gornjeg Milanovca Miroslav Milenković, građevinski radnik, je u Tovarniku pri izjašnjavanju da li hoće da nastavi borbu kao dobrovoljac ili da se kao rezervista vrati u Srbiju nekoliko puta prelazio iz jedne u drugu kolonu da bi na kraju, zaustavivši se između dve kolone izvršio samoubistvo.

Slično ovim pokušajima proglašavanja individualnih heroja ratova devedesetih, došlo je do anatagonizma kada je počeo da kruži predlog za izgradnju spomenika borcima ratova devedesetih. Naime, već 1996. godine različita veteranska udruženja podnela su Skupštini grada Beograda inicijativu za izgradnju spomenika poginulim borcima i borcima ratova devedesetih. Antiratni aktivisti su reagovali na to inicijativom za izgradnju spomenika dezerterima ratova devedesetih, proglašavajući ih jedinim istinskim herojima ovih ratova. Međutim, nikada nije podneta zvanična inicijativa za izgradnju takvog spomenika, niti je antiratna scena na bilo koji drugi način ovu svoju incijativu dalje razvijala.

Kroz diskusije učesnika rata i antiratnih aktivista kroz angazman “Imenovati TO Ratom”, ispostavilo se da su postojale dve vrste rata devedesetih. Jedna vrsta rata je bila oružani sukob, a druga politički rat koji je vodio antiratni pokret uglavnom u Srbiji. Zato što država Srbija nije priznala učešće u ratu, nije mogla da bude obeležena ni priznata ni jedna ni druga vrsta rata. Da bi zadržali osećaj jedistva i zajedničkog delovanja, nikada ni među učesnicima rata, ni među antiratnim aktivistima, nije vođena diskusija o njihovim ciljevima i vizjama posle rata i posle Miloševića. Tako je mogao da se uspostavi čist antagonizam „Naši“ i „Oni“ svakog rata, i da nastave da paralelno postoje svaki sa svojom istorijom i svaki sa svojom istinom. Rezultat nerešenog antagonizma, što sada, kao reakcija na uspostavljanje nove vlasti u Srbiji, pokušava veštački ponovo da se konstituiše, ima za rezultat da svaka vlast posle Petog oktobra ima stečeno pravo i otvorena vrata da nastavi rat (koji nikad nije proglašen završenim), zaprvo da nastavi pljačku zemlje i stanovnika.

Organizatori su odlučili da na ruševinama Zelenog zvona, mesta koje bilo centar za okupljanje antiratnih aktivista i zbog čega je bio izrešetan mitraljeskom paljbom 1999. i zapaljen 2006. godine, otvore diskusju do koje do danas nije došlo i čija je posledica nepostojanje antiratnog spomenika.

Na dan debate organizovan je prevoz iz Beograda za Zrenjanin. Polazak je zakazan za 12 sati iz Centra za kulturnu dekontaminaciju – Paviljona Veljković, Birčaninova 21, a organizatori mole zaintersovane da se jave najkasnije do petka 20. septembra u 12h javite. Možete se prijaviti na adresu imenovatitoratom@gmail.com, ili na sledeće kontakte:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;
Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com