* Petak, 23. oktobar
Razgovor sa psihoterapuetom
- Šta se dogodilo od našeg poslednjeg viđanja?
- Pa, curi mi neka tečnost iz očiju.
- Kako to mislite?
- Već danima kad se probudim, pogledam vesti, ide mi neka tečnost iz očiju. Kao suze, ali nemam nikakakav emotivni okidač. Ništa ne osećam, da bih mogla da kažem da plačem. Samo tako, curi.
- U blokadi ste. Vaše emocije postoje, ali ih ne osetite i ta tečnost jesu suze, samo ste toliko blokirani da ne osetite povezanost.

* Subota, 24. oktobar
Razgovor sa porodicom
- On je gotov.
- Ne lupaj, to stalno govoriš, a još je tu.
- Ne govorim stalno, ali sada znam - gotov je.
-  Kako znaš?
Skrinšotujem reklame Nektar piva, Maksija, Svislajona, Peza, Nektar sokova i mase manjih preduzetnika – svi sa forama o broju tri.
- Gotov je.
Dobacuje drugar u kafeteriji.
- Mogu samo da kažem da je ovde izlaznost danas odlična.
Subota je uveče, a centar grada je tih i sablasan, malo ko je napolju, nema ni kola ni motora. Kao da svi čekaju da ustanu i budu prvi ispred birališta. 

* Nedelja, 25. oktobar
Razgovor sa kolegom, štab Studentske liste
- Vučić ima konferenciju u 10.30, proglasiće pobedu. Kad SL planira da se obrati? Moraju pre njega.
Dvadesetak minuta kasnije, oko 9:10
- Vučić ima konferenciju u 9.30
- Ozbiljno?
- Ok, SL neće pre njega.
- Šta kaže Vučić?
- Ček, da vidim. Kažu da je priznao. Šta je priznao? Ček, ne verujem.
- Šta je, bre, priznao?
Kolega iza kamere urla „Tooooooo“. Psuje. I dalje urla „Toooo“. Iza paravana, gde su predstavnici SL, povici radosti. Deo novinara, kamermana, fotoreportera plače. Neki ljudi se grle, drugi trče da snime SL. Obezbeđenje nas pušta da snimimo, onda polako navlači zavesu, izvinjavaju se, ali moraju. Zaista je priznao.

Suze novinara posle proglašenja pobede Studentske liste

SL izlazi, pevaju, smeju se, zovu one koji nedostaju, ljube ih kad dođu, Srdanović zove Saičića. Saičić stiže i čita govor. Ulaze trubači. Ispred je slavlje. I ispred stižu trubači. Ljudi prolaze kolima, trube, peva se, Novi Beograd se ori.
U gradskom prevozu takođe, svi pevaju, idu ka centru grada. Ljudi se grle. Više nema straha.  Nema ni batinaša i policije u centru, koji su raspoređeni popodne izbornog dana.
Masa ljudi na ulicama, slave, grle se. Plaču. Psuju. Pevaju. Pale Ćacilend. Gase Ćacilend. Igraju kolo. Nose stolice iz Ćacilenda i sede na sred ulice. Nude rakiju svima, kao da su je čuvali baš za ovaj dan. Istorija.

* Ponedeljak, 26. oktobar
Razgovor sa svima
- Kako si?
- Ne znam. Ti?
- Čudno mi je to. Sve nešto čekam da se desi.
- Isto, kao da će neki užas da nas sačeka iza ćoška.
- Upravo to.
- E, to. Ali, makar dok traje, lepo je. Ajde, uživaj dok traje.
- I ti.
Javljaju da se Radio-televizija Vojvodine izvinila za sve godine propagande i laži. Premotavam. Zaista se izvinila. Dežavi. Čekamo RTS. Uveče proslava na Slaviji. I dalje se nosi mobilijar iz Ćacilenda. 

 

* Utorak, 27. oktobar
Razgovor sa rođakom, Pionirski park
- Ma šta je ovo? Ovo je prelepo. Je li ovo moguće?
- Ne znam.
Smejemo se. Grlimo se.
- Čistiš?
- Zvali nas, šta mi teško.
Pun park dece i roditelja, masa ljudi čisti, pažljivo dotiče metalne konstrukcije i svetla u travi, ne zna se šta se sve nalazilo tu dok je SNS mafija okupirala park više od 18 meseci. Ljudi sade cveće pored skulptura. Igraju kolo. Snimaju se. Prave selfije. Niko ne veruje da je u Pionirskom parku. Okolo i dalje muzika iz kola, ljudi trube, pozdravljaju, pokazuju tri prsta.

* Sreda, 28. oktobar
Razgovor sa kolegama na četu
- Je li stvarno podnela ostavku?
- Aj, gledamo Dnevnik pa ćemo da vidimo.
- Šta je bre ovo?
- Sramno, i dalje sramno.
- Ovo nije izvinjenje. RTS ni blizu RTV, a ni tamo ono izvinjenje nije bilo dovoljno.
 
* Četvrtak, 29. oktobar
Razgovor sa svima
- Kako si?
- Ne znam, ali lepo.
- Da, tako nekako – lepo. Ja ne verujem šta se dogodilo. Je li se ovo stvarno dogodilo?
- Valjda jeste. Deluje kao san.
- U jednom tekstu na zamisli.ba kažu da je to strah od slobode. Mislim da se baš tako osećam.
- E, to.
- Upravo to.

* Petak, 30 oktobar
Razgovor sa familijom
- Kako je baka?
- Dobro, malo se iznervirala, ali smo je smirili. Jbg, njoj je Vučić bio povećanje penzije, bolji standard itd.
- Kakvo povećanje penzije?
- Ništa nemoj da me pitaš, ne vredi da objašnjavam, skoči joj pritisak.  

* Subota, 31. oktobar
Razgovor sa familijom, ranom zorom, telefonom
- Jesi li videla vesti?
- Koje vesti? Probudili ste me.  
- O Alta banci.
- Ne.(smeh) Aj zovem te kad se umijem i pogledam šta je ovo. Narodna banka u po noći tvituje. Neverovatno.
Razgovor sa prijateljem, Pionirski park
- Vidi, ljudi još uvek prave selfije, snimaju se.
- Nisi normalan. Naravno da se još snimaju. Pa ja bukvalno dođem ovde svaki dan, samo sednem i smeškam se.
- Ali, pada kiša.
- Neka pada.

Da se slikam u slobodnom parku, kaže žena koja sedi na klupi

Kiša nije smetala ni onima koji su izašli na poslednjih 16 minuta tišine ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. Tu se stoji više od 600 dana i posle izbora, studenti su doneli odluku da je vreme da se stane, a da se pravda sa ulice prenese u institucije.
Uveče, u gradu, oko 11
- Ček, studenti su poslali poruku.
Svi u baru gledaju u svoje telefone.

Poslednjih 16 minuta tišine ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, 31. oktobar 2026

* Nedelja, 1. novembar
Nema razgovora sa kolegama, ispred Železničke stanice u Novom Sadu
Plačemo, grlimo se, šutimo. Slava im.

* Ponedeljak, 2. oktobar
Razgovor sa mamom
- Kako si, sine?
- Umorno.
- Pa jbmu, mora li uvek da bude do krajnjih granica.
- Ne vredi, mama. Ovaj put nije moglo drugačije.
- Dobro, sine. Ljubim te. Čuvaj se.
Posle hapšenja Krička i Sekulovića, objavljena su pomilovanja za sudove u Beogradu i Novom Sadu.

* Utorak, 3. novembar
Razgovor sa prijateljem, u gradu, na piću, uveče
- Kako je ovo moguće?
- Lako, u tome smo živeli sve ovo vreme. Bukvalno je pomilovao sve napadače na studente i studentkinje i jedinog osuđenog za smrt radnika u Lučanima.
- Je-Zi-Vo. Jesi li videla stranicu za sva hapšenja i privođenja?
- Jao, jesam. Čak su molili da se ne prave posebne stranice.
Odlazi do toaleta
- Jesu li uhapsili nekoga dok me nije bilo?
- Ček da proverim. Nisu.
- Šteta.

* Sreda, 4. novembar
Razgovor sa koleginicom, pet ujutro.
- Pa, razvalili su ih.
- Jbt, šta je ovo? Aaaaaaaaa!
- Teksas, Mičigen, Kanzas, vidi Misisipi.
(smeh)
- Ima li hapšenja kod nas?
- Još ništa.
- Jao, pa ne može ovako. Ne možemo ovako da živimo.
- Ma polako, biće već neko.

* Četvrtak, 5. novembar
Razgovor sa istom koleginicom od srede, i dalje pratimo američke izbore
- Dobro, da li ti shvataš da mi živimo vreme dobrih vesti. Kako se ovo uopšte radi?
- Veze nemam. Čudno je.  
(smeh)
Američki tvitovi i video poruke na instagramu u istom zbunu kao i Srbija 26. oktobra.

* Petak, 6. novembar
Razgovor sa prijateljicom
- Curi li još tečnost iz očiju?
- Ne, sada plačem.  

Za tajmlajn hapšenja kliknite na sajt 021.rs