Sa presudom o krivici ili bez nje, Srbija se, ne mareći za ishod i cenu, a pogotovu za elementarnu ljudskost i obzirnost, odlučila da bude nevina, pa makar i jedino sebi samoj i prekodrinskom proračunatom i opasnom satelitu.

Mnogo pre atentata na njega i njegovu porodicu bilo je izvesno to da mnogima smeta pisanje kojim je razobličavao novi srpski patriotizam - ubijenih civila, uništenih gradova i sela, progona i deportacija nesrba. Novo crtanje granica tenkovima. Udario je na temelje režima, na kontinuitet sa ratnom politikom, nije imao iluzije da će pobediti ali je dokazao da veruje kako jedino suprotstavljanjem može da sačuva svoje dostojanstvo i ugled profesije. Većina je nepokolebljivo ćutala.

Novine neće prestati da izlaze, neće biti ni mnogo groznije, predsednik Srbije živeće sa teško shvatljivim bremenom nepristajanja. Na realnost da ga ne vole svi, jednom i na činjenicu da ga ne voli upadljiva većina. Što ne znači da će izgubiti vlast. Novinari će pisati, zar to nije najlepši posao. Isto, verovatno, misle i plaćeni huškači među njima.

Grubi je falsifikat tvrdnja da je Srbija, eto, “imala ratove”, i to “ne svojom, ali ne isključivo ni tuđom krivicom”; sramni, amoralni, bahati pokušaj relativizacije zlikovačkog pohoda, a ne pokušaj pomirenja. Tuđa je krivica, dikcijom Vučićevog uputstva za upotrebu nacionalizma u novim okolnostima, to što je Srbija obeležavala prostor masovnim grobnicama i koncentracionim logorima, što su na Kosovu srbijanski vojnici i policajci ubijali žene i decu. Sve iz najbolje namere Slobodana Miloševića.

Šta je vozio glavni lik filma Ivan (Leon Lučev, Srce Sarajeva za najbolju mušku ulogu) i šta je to tako strašno u filmu, jezivo antisrpsko. Mogu šupljoglavci sa ekstremne desnice (svake, dakle) mirno da spavaju, nema masnih i pijanih četnika koji kolju albansku decu i siluju žene, ovo ostalo neće razumeti. Unutrašnjost kamiona krije ključ misterije: kliker-staklenac

Ko bi rekao da će se u tako obimnu istoriju ratovanja udobno smestiti hladnjača, taj višeosovinski artefakt, osmišljen da, makar i jednokratno, ponese teret besprimerne nevinosti u ime naroda. Nema valjanog odgovora na pitanje u kakvim se glavama rađaju takve ideje

Srbijanski šef diplomatije prikriva svoj zločinački angažman iz devedesetih godina prošlog veka pričom o ubijenoj jasenovačkoj deci, jasno se identifikujući kao raspojasani adolescent, ambiciozni i netalentovani Džimi Barka regionalne spoljne politike. Ostale su, uprkos suicidnim avanturama i porazima, neraskidiva nit velikosrpskog nacionalizma, i unekoliko modifikovana mantra koja suštinski znači: snove i mržnju niko nam ne može oduzeti.

Mobilizacija, dakle, za mir; izgovara ove reči čovek koji je pretio ubijanjem sto Muslimana za jednog Srbina, čuvar sigurne kuće (srbijanski parlament) za Ratka Mladića. U državi nekažnjivosti ratnih zločina, ne može se primetiti da se promenio. Ili misli da je promena intimna stvar. Radnici-birači možda bi se vratili na „radne zadatke“, ali nemaju radna mesta.

Hrtkovaca se seća i međunarodna javnost, slučaj Barbalić je zaboravljen. Aleksandar Vučić uzvikivao je na zemunskim ulicama parole protiv „ustaša“, odnosno zemunskih Hrvata, Šešelj na televiziji poručivao da „mali ustaša neće ići u srpsku školu“, pokazujući putovnicu šestogodišnjeg Daria Barbalića. Ima li na licu Srbije još mesta za brazgotine?

Ukoliko kompromis ne bude postignut, država, koju opterećuje ionako nepodnošljivi javni dug, naći će se u još težem položaju. Aleksić, naime, zastupa 15 hiljada ljudi, a broj punomoćja koja je dobio od rezervista iz Srbije narastao je na 40.000. Njihovi zahtevi su, kako kaže, teški od 200 do 2.500 evra.

Novinari i urednici imaju slobodu izražavanja, što je zajamčeno domaćim Ustavom i zakonima, kao i članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali kikindski slučaj koji je završio pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu govori i o tome da se, u procesima pred politizovanim i nestručnim sudijama, u atmosferi višegodišnje interesne povezanosti čelnih ljudi institucija, ne treba pouzdati iskljućivo u norme koje garantuju obavljanje novinarskog posla bez pritisaka i ucena.