Cilj ulaska u bioskop „Zvezda“ treba, između ostalog, da bude širenje slobode, mogućnost da se konstantno otvaraju problemi položaja kulture u društvu, odnosa tržišta i države u poslovima kulture, problem privatizacije... To su neki od zaključaka sa razgovora o kulturi i tržištu, koji je održan u Novom bioskopu „Zvezda“ u subotu, 29. novembra. Uz moderaciju Dobrice Veselinovića iz kolektiva Ministarstvo prostora, publici su o svom viđenju okupacije / oslobađanja „Zvezda“ i mogućim ciljevima govorili istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, novinar Mijat Lakićević, teatrolog i profesor Fakulteta dramskih umetnosti Ivan Medenica i Katarina Živanović, nekadašnja direktorka Muzeja istorije Jugoslavije i bivša gradska sekretarka za kulturu.

„Ovo smatram prvom autentičnom akcijom jer smo, brutalno govoreći, do sada mi deo bukvalno dobijali.  Vi ovaj deo niste dobili, vi ste ga uzeli i čini mi se da bi neke stvari možda pre 20 godina bile drugačije da mi nismo dobijali, nego da smo ih uzimali“, kazala je Katarina Živanović i dodala:

„Ovde je pušteno privatno na privatno. Država je na neki način ostala iza svega ovoga. Vi niste okupirali Studentski kulturni centar da kažete da je njihova radna praksa i uređivačka politika skandalozna. Niste ušli iu Dom omladine da tražite da se prikazuju filmovi za koje vi znate da vaši vršnjaci žele da ih gledaju, niti se ušli u Kulturni centar Beograda da kažete da je sramotno održavati bilo koji program dok je na snazi ovakva vrsta gradske kulturne politike. Vi ste ušli u jedan privatni prostor, doveli u pitanje određene vrste državnih praksi koje štite privatno vlasništvo. Važno je kako ćete ovo kapitalizovati i kako ćete dalje voditi, upravo kako biste se odredili prema početnoj fazi. U ovoj generaciji gledam gde ćete biti bolji od nas i gde se vaš budući rad neće zadovoljiti time da se reši jedan partikularni problem.“

Iako je prvobitno bilo planirano da se razgovara o kulturi između države i tržišta, veći deo razgovora se vodio oko ideje okupacije, odnosno oslobađanja bioskopa “Zvezda” i mogućim pravcima u budućnosti u kojima ona može da se kreće.

„Mislim da  su dve stvari krucijalne: jedna je samoodrživost ovog projekta, da vidite šta od njega možete da uradite da traje, koje sve sadržaje ovaj alternativni kulturni centar treba da ima i kako tim aktivnostima omogućiti trajanje; druga važna stvar jeste da se medijatizuje cela stvar jer je ova akcija paradigmatična - ona mora da bude konstantno otvaranje problema – problem po pitanju položaja kulture u društvu, mesta odnosa tržišta i države u poslovima kulture, o privatizaciji... Da bude jedna konstantna upitanost i vrlo je važno da se ima svest o tim koncentričnim krugovima koji se odmotavaju od jedne akcije, da se radi na ta dva nivoa simultano“, kazao je Ivan Medenica.

Mijat Lajićević, Katarina Živanović, Branislav Dimitrijević, Ivan Medenica i Dobrica Veselinović 

Naglasio je da treba da se profitira od činjenice da je privatizacija "Beograd filma" sporna i provocirati „akciju države protiv vas“.

„Kao što je u jednom tekstu Dejan Ilić napisao, divljačka privatizacija koja se dešavala od 5. oktobra do danas se nastavlja na podjednako netransparentne oblike privatizacije koji su se dešavali i devedesetih, zbog čega možemo da govorimo da je razlog ratova rasparčavanje društvene imovine bivše Jugoslavije, a ne srpsko – hrvatski, religijski ili drugi sukobi“, kazao je Medenica i dodao:   

„Vaš najmanji zajednički sadržatelj jeste stav prema pljačkaškoj privatizaciji. Prema svim raspoloživim podacima, privatizacija 'Beograd filma' jeste bila takva. Tako da kad se kaže da je ovo bio prodor u privatnu svojinu i da je to samo po sebi kriminal, postavlja se pitanje kakva je tačno ova privatna svojina, čija je ova privatna svojina. To je mogućnost za dekonstrukcijski postupak stalne razgradnje svega...Tu je snaga vašeg protesta, u tome što je ova zemlja do te mere pravno neuređena i divljačka da vi imate mogućnost da iz toga crpite energiju i ključne argumente za dalje delovanje.“

Međutim, sa ovim stavom se nije složio novinar Mijat Lakićević, koji je pojasnio da o nekim stvarima koje se od ulaska u „Zvezdu“ prečesto rabe u medijima i javnim nastupima, odluke donose pravosudni organi.

„Da li je privatizacija pljačkaška ili ne, o tome odlučuje sud. To i nije bitno, bitno je da li je pravna ili protivpravna. Ako je protivpravna, sud to poništava. Ne možete da uzmete zakon u svoje ruke. Ono što je važno u vašem protestu i akciji, to je otvaranje pitanja i činjenica da je ovo politička stvar. I zato vam govorim sve ove stvari da bi elementarno bilo raščišćeno. Morate da imate svest o tome jer ćete lakše da definišete ciljeve. Imate pravo da svoj cilj definišete kroz proces, samo je važno da taj proces bude otvoren iako je već i sam čin pobune je legitiman. Vaš cilj treba da bude širenje slobode“, kazao je Lakićević.

Sa akcijom se ne slaže jer smatra da je privatna svojina civilizacijska tekovina, a kako kaže, aktivisti su na ovaj način upali na privatni posed.

„Mogu da razumem da je ovo jedan trenutak, koliko vidim akcija sama nije do kraja osveštena i rasvetljena i njeni ciljevi se ne vide najbolje ali to ne znači da joj se ne treba prići sa punom ozbiljnošću. Naprotiv. To morate da uradite pre svega vi, zato jer zavisite od privatne svojine. Vi ste privatni vlasnici svojih radova. Kako biste se osećali da dođe sutra neko i da falsifikuje vaš rad, vaše autorsko delo? U vašem je interesu da privatna svojina u Srbiji bude svetinja. Naša država je tako ustrojena da ne štiti privatnu svojinu“, napomenuo je Lakićević, što je izazvalo reakciju i u publici i među učesnicima tribine.

„Privatni, kao i svi drugi društveni ugovori, su podložni promeni i to ne sme da se zaboravi“, dodao je Dimitrijević.

Na kraju su gosti odgovarali na pitanja šta bi bio najbolji, odnosno najgori mogući scenario za „Zvezdu“.

Ivan Medenica:  Želeo bih da ovo postane jedan samoodrživi kulturni centar za različite vrste aktivnosti i za jedno permanentno osvešćivanje i trajanje tog procesa osvešćivanja društvenog problema nakaradne privatizacije u sferi kulture, ali i šire. Da ima momenat konstantne tribine. Treba naći način na koji će se ta tribina održavati, da to ne bude zaista samo tribina u hladnoj prostoriji nego da se smisle novi modaliteti, da bude jedna plodonosna provokacija koja će stalno pronalaziti svoje nove metamorfoze i nova uobličenja.

Ne bih želeo da se ovo raspadne, da dođe do nekih ozbiljnih ideoloških rascepa i pogotovo ne bih želeo da dođe do rascepa na liniji je li ovo politički projekat ili nije. Da postignete neki konsenzus da jeste politički projekat ali da to nije ništa strašno i da vi imate mogućnost da artikulišete tu političku ideju.

Branislav Dimitrijević: Meni bi bilo najgore da se ovde useli Srbska akcija ili 1389.

Voleo bih da vidim samoorganizovanu akciju koja će se registrovati na način kako vaši pravni savetnici kažu. Na taj način ćete postati dovoljno jaka činjenica koja neće moći tako lako izmanipulisana i ako postanete politički faktor, na način koji ne podrazumeva da budete politička stranka.

Važno je da se ne zatvorite u esnafske okvire.

Katarina Živanović: Jako mi je važno da li će se ova akcija završiti kao partikularno paktiranje sa nečim. 

Mijat Lakićević: Ne treba vam država. Vi imate publiku. Svet je vaš, imate internet, multimediju, svet je vaš.

Bio je ovo treći u nizu Otvorenih razgovora koji se vode u Novom bioskopu "Zvezda" od njegove okupacije / oslobođenja. U okviru njega predstavljen je i Bašta fest u Bajinoj bašti kao primer kako udruženi građani mogu da naprave dobar festival uz podršku lokalne zajednice.