Svi azilanti koji su bili smešteni u kućama u selu Vračevići, kod Bogovađe, u nedelju su prebačeni u Sjenicu.

"Učinićemo sve da ih što bolje smestimo. Sigurni smo da ćemo korektno i ljudski dočekati nevoljnike iz raznih dijelova svijeta koji su spas od rata i drugih nevolja potražili u našoj zemlji," rekao je za Radio Slobodna Evropa predsednik opštine Sjenica Hazbo Mujović i dodao da su, u teškim vremenima, kad su mnogi napuštali ovaj kraj, i Sjeničaci rado prihvatani i zbrinjavani širom Evrope. Jedini problem za azilante koji dolaze iz toplih krajeva svijeta je hladna zima na Pešterskoj visoravni.

Mnogi od njih prve hladne dane dočekali su u šumama i obijenim i iznajmljenim vikendicama oko Bogovađe, da bi im potom u Vračevićima bio obezbeđen privremeni smeštaj.

Meštani Bogovađe i Vračevića su u više navrata protestovali zbog njihovog prisustva u tim mestima sprečavajući dostavu hrane i vode azilantima i blokirajući lokalni put.

Vlada Srbije je zatim donela odluku da ih privremeno smesti u radničke barake u Obrenovcu, što je dovelo do protesta meštana tog kraja i rasističkih ispada koji su kulminirali paljenjem jedne od baraka u kojoj su trebali da budu smešteni, sklonjeni od hranoće i snega.

Predsednik opštine Obrenovac pravdao je sopstveni rasizam i rasizam građana brigom za Termoelektranu jer, kako je rekao, "bilo bi dovoljno i pet sekundi da neadekvatno lice bude u blizini TE i da upropasti čitav energetski sistem zemlje." Zbog ove besmislene izjave i zbog ponašanja stanovnika Obrenovca, njihovi sugrađani su lično dolazili u hotel, gde su smešteni azilanti, da im donesu hranu i toplu odeću i da se izvinu za sramotno ponašanje. Mnogi građani Srbije, revoltirani ovakvim rasističkim ispadima, sami su se organizovali i odnosili im pomoć u hrani, odeći, obući i lekovima.

Međutim, vlast u Srbiji, koja je obećala da neće pokleknuti pred nasilje, odlučila je da se povuče po ko zna koji put i da ljude smesti na teritorije opština Sjenica i Tutin. Činjenica jeste da su ljudi sada u sredini koja ih ne diskriminira, ne preti im opasnost po život, no ostaje pitanje koga zapravo štiti država Srbija i da li je nasilje jedini "pritisak javnosti" koji oni razumeju.