Poslednjih nedelja protesti u Turskoj i Brazilu se nalaze u centru svetske pažnje. Daleko manje medijskih kuća je izveštavalo o protestima protiv vlade u Bugarskoj, koji traju već drugu nedelju. Nemojte se prevariti, Bugarska nesumnjivo prolazi kroz krizu političkog predstavljanja. Svake večeri, više od deset hiljada građana izlazi na ulice Sofije, u početku samo zbog imenovanja medijskog oligarha Deliana Peevskog, od 14. jula, na mesto bugarskog “cara bezbednosti”, direktora Državne agencije za nacionalnu bezbednost (DANS), bugarske CIA.

Tridesetdvogodišnji Peevski nema iskustva iz oblasti bezbednosti i potiče iz porodice sa jakim vezama, vlasnika najveće bugarske medijske grupe, koja kontroliše osamdeset odsto medija u zemlji. Otpušten je 2007. godine sa mesta zamenika ministra i bio je pod istragom za pokušaj ucene. U parlamentu je predstavnik partije turske nacionalne manjine, Pokret za prava i slobode, koja podržava vladajuću koaliciju premijera Plamena Orešarskog, koju predvodi Bugarska socijalistička partija (BSP). Nameštenje Peevskog je prošlo bez debate u Narodnoj skupštini. 

DANS je agencija odgovorna kako za unutrašnju tako i  za spoljnu bezbednost. Njena uloga je značajno porasla posle terorističkog napada, pripisanog Hezbolahu, na aerodrom Burgas u julu 2012. godine. u kome je ubijeno pet izraelskih turista kao i njihov vozač autobusa koji je bio Bugarin. Njena izvršna uloga je još dodatno pojačana nedavno, pošto je potpisivanjem kontroverznih amandmana postala odgovorna i za borbu protiv organizovanog kriminala.

Bugari protestuju protiv dalekosežne, sistematske korpupcije i protiv “otimanja” države od strane oligarskih mreža koje očekuju da im se plaća kirija. Orešarskog je postavio BSP kako bi predvodio “stručnu” vladu, pošto je razlika u  rezultatima aprilskih izbora bila prilično mala. Tehnokratska vlada je nastala zbog opšte diskreditacije vodećih ličnosti dve najveće partije, BSP i GERB (Gradjani za evropski razvoj Bugarske), stranke desnog centra. Iako je premijer povukao odluku o nameštenju Peevskog, onima koji protestuju je jasno da ova epizoda nagoveštava da čak i političari, koji uživaju poštovanje, kao što je to Orešarski, ne mogu da se otresu uticaja tamnog sveta oligarhske moći u Bugarskoj.

U toj državi često je nemoguće znati gde se organizovani kriminal završava, a gde počinje legalno poslovanje. Njihov spoj karakterišu složene, birokratske strukture, mračno korporativno knjigovodstvo i lavirint ofšor računa. U Varni, trećem gradu po veličini u Bugarskoj, protesti su se okrenuli protiv TIM, poslovnog konglomerata, povezanog sa GERB, koji već dugo predstavlja pravu moć u toj regiji. Prema nekim procenama, on kontroliše sedamdeset odsto ekonomije Varne, uključujući i većinu turističke infraastrukture. Kada učesnici protesta uzvikuju “M-A-F-I-J-A”, oni automatski povezuju preduzetništvo i politiku, izjednačavajući lokalne zvaničnike sa agentima ove moćne mreže oligarha.

Varna savršeno ilustruje zašto su trenutni protesti mahom nestranački i zasto imaju nepolitičan ton. Suštinska podela u Bugarskoj danas nije ona između levice i desnice, već  građana i mafije. Ovo je svet u kome krivci ne samo da prolaze nekažnjeno, već dospevaju do najviših nivoa vlasti.

Iako su korpcija i zloupotreba vlasti centralne teme ovog protesta, ekonomske teškoće takođe igraju ulogu. Novi podaci iz EU pokazuju da Bugarska ima najniži standard od svih članica i to samo pedeset odsto od proseka u EU. Čak je i Hrvatska, koja je postala članica od 1. jula u značajno boljem finansijskom položaju od Bugarske.

Ove ironije su i sami Bugari svesni. Na početku finansijke krize u EU 2008. godine, Bugarska je bila jedna od zemalja sa najmanjim javnim dugom u Evropi (15 odsto BDP). Deficit u njihovom budžetu je bio manji od tri odsto. Uprkos tome, vlada Bojka Borisova je krenula u primenu nepromišljenog programa mera štednje, čija se logika bazirala isključivo na želji da se pokaže Briselu koliko je Bugarska dobar đak. Smanjenje javnih troškova uz porast cena električne energije i drugih komunalija, su izveli narod na ulice u februaru. Međutim, kao i u Turskoj, protest protiv jednog imenovanja je preraastao u opšti otpor vlasti.

Orešarski mora takođe da se nosi sa etničkim tenzijama u zemlji. Mnoge Bugare vređa uticaj manjinskog koalicionog partnera, MRF, koji predstavlja mahom tursku manjinu (oko 10 odsto populacije). Ekstremno desničarska partija Ataka, koja je dobila 23 mesta i 7,3 odsto glasova na skorašnjim parlamentarni izborima, je uspela da na svaki način iskoristi tu situaciju. Njihov predsednik, Volen Siderov, nastavlja da potpiruje mržnju protiv turske i romske nacionalne manjine.

Neprekidna nesloga izmedju lidera najvećih bugarskih političkih partija čini situaciju još nestabilnijom. Prošle nedelje se Borisov zavetovao da će podnetu tužbu protiv Sergeja Staniševa, lidera BSP i predsednika Partije evropskih socijalista zbog povrede ugleda i časti, jer je potonji tvrdio da Borisov ima dosije u policiji. Sve ovo nije moglo da se desi u gorem momentu za Bugarsku s obzirom da je bila detaljno praćena tokom priprema za junski samit Evropskog saveta.

U međuvremenu, učesnici protesta žele da iskoriste pažnju i da ojačaju poruku namenjenu bugarskim političarima: kraj za vrtoglave i pohlepne oligarhe i normalizacija bugarske politike. 

*******************************

Izbor komentara čitalaca

Lubka Christova:  “Paket mafijaša-preduzetnika i političkih organizacija je razlog zbog kojeg je Bugarska trenutno najsiromašnija zemlja u EU.  Bilo nam je dobro i napredovali smo polako, ali sve dok korumpirana vlast nije počela da akumulira za sebe evropske subvencije i prodaje resurse zemlje. Ako se pitate zašto je toliko mnogo Bugara napustilo zemlju – otišli su kako bi mogli da prehrane svoje porodice. Za većinu ljudi važi sledeće – moraš da budeš rob u sopstvenoj zemlji bez mogućnosti da zaradis dovoljno samo za račune, a ako i pokušaš da započneš nešto, mafija će te zgaziti.”

* Prevela Marija Šerban