Pre dva dana na licitaciji atraktivne zgrade u Sarajevskoj 82- 84 nije bilo zainteresovanih, pa postoji mogućnost da se preispitivanje privatizacije, po zahtevu Evropske unije, najstarije srpske farmaceutske kompanije obavi pre nego što država totalno razbuca do svojinske transformacije ugledno i profitno preduzeće
Dogodilo se ono što je malo ko očekivao- na licitacije glavnog objekta „Srboleka“, u Sarajevskoj 82- 84, pre dva dana niko se nije pojavio u svojstvu kupca. Izgleda da je manja galama koja je poslednjih nedelja potresla beogradsku čaršiju povodom čerupanja najstarije srpske farmaceutsk kompanije imala odjeka. Podsetimo, javnost je zahtevala da se imovina firme ne otuđuje dok se ne preispita privatizacija, toliko problematična da su je i pravnici iz Evropske unije stavili na spisak 24 čiju svojinsku transformaciju valja proveriti.
Kako je od zahteva prošlo već tri godine, tajkuni su predugo nečinjenje države po nalogu EU protumačili da se cela akcija izjalovila, pa su pojedine firme sa spiska prodavane, u celosti ili segmentarno. I „Srbolek“, najmanje iz dva razloga: privlačnposti proizvodnog programa i privlačnih zgrada na najatraktivnijim prestoničkim lokacijama.
Prvo je prodat objekat u Kraljevića Marka 2, 620 kvadrata za 30 miliona dinara, dakle samo 450 evra po kvadratu za manju zgradu u Savamali, kvartu koji ubrzano postaje centar luksuznog noćnog života velegrada. Vlasništvo vodi do Momčila Mandića, tokom ratnih dešavanja visokog funkcionera Službe bezbednosti Republike Srpske i bliskog prijatelja Radovana Karadžića.
Potom su gotovo neshvatljivo jeftino, za 12.000 evra, prodate licence „Srboleka“ na proizvodnju devetanest lekova, među njima i nitroglicerina. Kupac je „Union- Medik“, firma koja je na sporan način zakupila i „Jugoremediju“, još jedno farmaceutsko preduzeća sa EU spiska 24 privatizacije za preispitivanje. Vlasnik „Union- Medika“ je lokalni novosadski pekar Milan Selaković, u privrednim krugovima nepoznat sve dok iznenada nije počeo da se baškari po proizvođačima lekova.
Potom je trebalo da se proda i reprezetativno neoklasicističko zdanje u Sarajevskoj 82- 84, dragocena industrijska baština, koje bi se u svakoj uređenoj zemlji zaštitila kao kulturno dobro. Na veći deo zgrade Čačanska banka, u većinskom državnom vlasništvu, poverilac 140 miliona dinara je nezakonito, bez odobrenja vlasnika, upisala hipoteku, a stečajni upravnik Dragan Perković je 4.500 kvadrata ponudio za 208 miliona dinara, odnosno za samo 470 evra po kvadratnom metru. I to na lokaciji neposredno uz teren na kome je zamišljena gradnja „Beograda na vodi“, najskupljoj građevinskoj zoni ne samo u Srbiji, već i na celom Balkanu.
Vrednost duga je malen za „Srbolek“, jer je reč o firmi čija je vrednost sudski procenjena 12,5 miliona evra i koja ima sudski povrđenu potražnju od 9,4, dok su dugovanja 4,7 miliona evra i koja bi banci lako vratila dug da je u tome, nakon što je 2010. godine raskinut privatizacioni ugovor sa Jovicom Stefanovićem Ninijem, nisu sprečili tadašnje ministarstvo za ekonomiju i grad Beograd. Praktično, država je inicirala da banka kojoj je većinski vlasnik aktivira hipoteku u nameri da prodajom glavnog objekta raskrčmi na tri strane najstarijeg srpskog proizvođača lekova.
Međutim, čim se javnost malo zatalasala, tajkuni, svesni o kakvom poslu se radi, postali su oprezniji i nisu se pojavali na licitaciji. U međuvremenu, smenjen je stari i formiran novi odbor poverilaca „Srboleka“; ukoliko bi stečajni upravnik pokušao da zakaže novu prodaju, morao bi imati odobrenje novog odbora.
Čini se da je sada, dok je glavni objekt još u vlasništvu preduzeća, vreme da Srbija realizuje obavezu i preispita privatizaciju „Srboleka“, ali i drugih firmi sa EU spiska 24, pre svega „Jugoremedije“ i novosadske ATP „Vojvodine“, koji su odavno među prioritetima za proveru.
