Društvo
Sud odbacio tužbu Gej-strejt alijanse
Palma oslobođen optužbi za diskriminaciju
08/11/2013 | 15:33
"Jedino čime se ovakvom presudom doprinelo je dalje jačanje predrasuda prema LGBT osobama i ohrabrivanje pojedinaca u političkom i javnom životu da ih slobodno vređaju, omalovažavaju i diskriminišu i time inspirišu mnoge da to isto čine, ali i da se nasilnim putem obračunavaju sa LGBT populacijom", saopštila je Gej-strejt alijansa

Prvi osnovni sud u Beogradu je u ponovljenom postupku koji je organizacija Gej-strejt alijansa (GSA) pokrenula protiv narodnog poslanika Dragana Markovića Palme preinačio prvostepenu presudu i odbacio tužbu GSA kao neosnovanu, saopštila je u petak ova organizacija.

Pravna služba GSA je protiv Dragana Markovića Palme u avgustu 2011. godine podnela tužbu na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije jer je drugačija seksualna orijentacija s njegove strane prikazana kao bolest i kao nešto nenormalno i to putem javnih glasila, tj. zbog njegove izjave date medijima 15. avgusta 2011. godine u kojoj je rekao „stav Jedinstvene Srbije i moj lični stav je – mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i žele da prikažu nešto što je bolest da je normalno“.

Prvi osnovni sud je u novembru te godine usvojio tužbu GSA i doneo prvostepenu presudu kojom je utvrdio da je Marković izvršio težak oblik diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije a na osnovu članova 11, 12, 13 i 21 Zakona o zabrani diskriminacije i zabranio mu ponavljanje izvršene diskriminacije.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je u septembru 2012. ukinuo prvostepenu presudu po žalbi Markovićevog punomoćnika zbog povrede odredaba parničnog postupka, tj. zbog toga što je utvrdio da tuženom Markoviću tužba nije uredno dostavljena od strane Prvog osnovnog suda i vratio je postupak na ponovno suđenje. Ponovljeno suđenje je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu otpočelo u februaru ove godine a nakon jednog odloženog i dva održana ročišta, sud je doneo novu, gore spomenutu, prvostepenu presudu koja se u potpunosti razlikuje od prve (prvostepene) presude.

Zanimljivo je da je i prvu i drugu prvostepenu presudu donela ista sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Jasna Tresač, koja je promenila odluku u vezi prvobitne presude i potpuno je preinačila u ponovljenom postupku.

Kako se navodi u saopštenju GSA, pravna služba ove organizacije uložiće žalbu Apelacionom sudu u Beogradu u zakonskom roku.

Prenosimo saopštenje Gej-strejt alijanse:

Alijansa smatra da je ovakva presuda potpuno neutemeljena za šta postoje brojni i nedvosmisleni dokazi koje je Pravna služba GSA priložila i zato će uložiti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu i iskoristiti sve dodatne mogućnosti pravne zaštite. Veliku zabrinutost zbog ovakve presude posebno izaziva njeno obrazloženje koje na momente podseća na politički pamflet, stavlja se u ulogu portparola Jedinstvene Srbije i Dragana Markovića Palme, ali i proizvoljno tumači zakon, pokušava da redefiniše pojmove slobode govora i govora mržnje i ima neskrivenu i mnogo veću intenciju da odbrani i zaštiti Markovića nego LGBT populaciju koju je ovaj bezočno vređao i diskriminisao mnogo puta i raspirujući mržnju prema njoj gradio svoj politički rejting u poslednjih nekoliko godina”, saopštila je GSA.

U obrazloženju koje je objavljeno na sajtu Gej-strejt alijanse, se, između ostalog, kaže da po oceni suda izjava Dragana Markovića Palme „sadrži obeležja diskriminatornog ponašanja, ali ne u obimu koji je potreban da se navedena izjava i zvanično, od strane suda, utvrdi kao akt diskriminacije“, kao i da je ta izjava već dovoljno sankcionisana time što je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kroz svoje saopštenje na to ukazala.

GSA podseća da je Marković prema Zakonu o zabrani diskriminacije tužen ne samo zato što je izvršio diskriminaciju, već je shodno članu 13. tog zakona on izvršio težak oblik diskriminacije jer je izazivao i podsticao neravnopravnost, mržnju i netrpeljivost po osnovu seksualne orijentacije i propagirao diskriminaciju putem javnih glasila o čemu su sudu priloženi jasni dokazi.

Takođe, kroz celo obrazloženje se primećuju pokušaji da se sudovi “oslobode” obaveze da sude po osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i da se odgovornost za sprovođenje ovog zakona prebaci jedino na instituciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, te se s tim u vezi u obrazloženju presude našla i rečenica koja kaže kako „sud ne treba da predstavlja državni organ koji će utvrđivati da je došlo do diskriminatorskog ponašanja svaki put kada se neka od socijalnih kategorija navedenih u Zakonu o zabrani diskriminacije nađe uvređenom ili po sopstvenom vrednosnom sudu diskriminisanom'.

GSA se zato pita da li jedna ovakva rečenica znači da Srbija zapravo uopšte nije pravna država kada su u pitanju manjinske grupe i da li se na ovaj način svima njima šalje poruka da ubuduće ne „uznemiravaju“ sudove i ine državne organe boreći se za svoja prava i pravdu kroz institucije sistema, već da nađu neke druge načine?

U vrlo nategnutom obrazloženju presude, a s obzirom da se zbog podnetih dokaza od strane GSA nije moglo tvrditi da Marković takvu izjavu nije dao, je prepričan i program Markovićeve političke partije te su svoje mesto u njemu našle i „tradicionalne porodične vrednosti“, „zdrave porodice“, „bela kuga“, „parada srama“, „neprirodnost“, ali je istaknuto i to da je Marković rekao kako nije za nasilje nad LGBT populacijom, da je njegova izjava u skladu sa programom njegove stranke, kao i da je to bio njegov vrednosni sud a vrednosni sud se sudski ne može dokazivati. Takođe je i više puta istaknuto da je Dragan Marković ovakvu izjavu dao zato što je od njegove i drugih političkih partija traženo da se izjasne povodom tada planirane Parade ponosa i da je to od njih tražio Ivica Dačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, kao i da se od Markovića kao političara očekuje da ima stav i o tome i o mnogim drugim pitanjima. Ako je intencija suda bila na tome da dokaže kako Marković ne bi ni dao takvu izjavu da od njega nije traženo da se izjasni, GSA podseća javnost da je Marković nebrojeno puta govorio o LGBT populaciji na sličan način i sa omalovažavanjem, a najčešće onda kada ga o tome baš niko nije pitao.

S druge strane, ako je intencija bila da se njegova izjava politički „opravda“, GSA se onda pita da li sud donosi presude na osnovu društvene i političke volje i političkih prilika ili na osnovu važećih zakona i da li je politički stav, bilo čiji, podložan sudskom procesuiranju ili se u stavove političara ne sme dirati bez obzira šta se njima tvrdi?

Iako obrazloženje obiluje citatima iz Ustava, zakona, Evropske konvencije o ljudskim pravima i iz presuda Evropskog suda o slobodi govora i izražavanja, kao i o sankcionisanju govora mržnje, sve ovo se stavlja u funkciju odbrane Markovićevog prava na mišljenje i ide se toliko daleko da se zaključuje da bi se „eventualnim usvajanjem tužbe ugrozilo pravo Dragana Markovića Palme na sopstveno mišljenje i slobodu govora, pa bi svako utvrđivanje njegove izjave kao diskriminatorskog postupanja bilo u potpunoj suprotnosti sa ciljem sa kojim je donet Zakon o zabrani diskriminacije“!?

Sudija Tresač u obrazloženju presude citira i članove Zakona o zabrani diskriminacije (11, 12, 13, 21) na osnovu kojih je GSA podnela tužbu i primećuje da je „govor mržnje i pozivanje na razne vidove diskriminacije česta pojava u političkom životu i u medijskom prostoru Srbije“. Međutim, utvrđuje da Markovićeva izjava ne ispunjava uslove da se proglasi diskriminatornim ponašanjem čime je očigledno propustila priliku da preuzme odgovornost i doprinese smanjenju govora mržnje i diskriminacije u javnom prostoru i to u slučaju koji je pravno vrlo jasan i oko koga ne bi trebalo imati bilo kakve zadrške ili dileme. Jedino čime se ovakvom presudom doprinelo je dalje jačanje predrasuda prema LGBT osobama i ohrabrivanje pojedinaca u političkom i javnom životu da ih slobodno vređaju, omalovažavaju i diskriminišu i time inspirišu mnoge da to isto čine, ali i da se nasilnim putem obračunavaju sa LGBT populacijom.

Na sreću, u sudskom sistemu Srbije postoje i sudije koje drugačije misle i postupaju pa je tako sudija Tatjana Lemajić, koja je takođe sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, u postupku po tužbi GSA protiv Nebojše Bakareca, funkcionera Demokratske stranke Srbije (DSS) i gradskog odbornika u Skupštini grada Beograda, zbog autorskog članka u kome je izneo svoje stavove o tome da je homoseksualnost nenormalna i da je treba lečiti psihijatrima i psiholozima, izrekla presudu za težak oblik diskriminacije LGBT osoba upravo na osnovu članova 11, 12, 13 i 21 Zakona o zabrani diskriminacije.

Ova presuda je postala pravosnažna u oktobru 2012. godine, a u obrazloženju te presude se između ostalog kaže da govor mržnje “predstavlja svaka komunikacija koja omalovažava i zastrašuje osobu ili grupu po osnovu kao što je rasa, boja kože, etnička i nacionalna pripadnost, pol, seksualna orijentacija, religija i druge karakteristike i koja doprinosi podsticanju nasilja i predrasuda prema pojedincu ili grupi”, kao i da je “suštinska pretnja izražavanju mišljenja sa elementima govora mržnje u tome što poruka sa ovakvim sadržajem ima za cilj da izazove određene negativne posledice po određeno lice ili grupu u zavisnosti od njihovog ličnog svojstva”. Sud se u obrazloženju odluke osvrnuo i na to da je veoma važno sankcionisati govor mržnje pri tome jasno ukazujući gde prestaje sloboda govora a počinje govor mržnje i smatrajući da svako ko javno iznosi svoje mišljenje mora odgovorno i sa savešću proceniti gde su granice između slobode govora i govora mržnje, kao i da je iznetim stavovima u spornom tekstu Nebojša Bakarec prekršio zabranu govora mržnje predstavljajući istopolnu seksualnu orijentaciju kao bolest i kao nešto “nenormalno” i to putem javnih glasila.

Komentari[ 0 ]