Kada je Bog stvarao Tviter i Fejsbuk značajno je zanemario činjenicu da će te, inače vražje tvorevine, u koje se pošten čovek malo razume, praviti priličan problem miropomazanicima koji su angažovani na izgradnji Carstva Božjeg na zemlji. Zapravo, verovatnije je da je Gospod samo udario sedmi pečat na patent koji mu je pali anđeo podneo na odobravanje, jer koji bi to mozak mogao da smisli i još da koristi. Naslućujem da se u nebeskoj administraciji to tako rešava. Iako zauzet slanjem što dažda, što božanske milosti na zemlju, On ipak ne može nekim tamo serafimima ili heruvimima da prepušta odlučivanje o zemaljskim stvarima. Mora On. Mislim Bog. Da ne pomešamo.
Iskren da budem, ne razumem se ni u taj vražji Tviter i Fejsbuk, ili kako se to već zove, te društvene mreže, a još se manje razumem u nebesku upravu. Samo gledam kako se sa tim zlom nose božji poslanici na zemlji, izabranici spasioci naroda. I vidim nije im lako. E, divnih li vremena kada je bilo dovoljno palicama razlupati štamparske valjkove i prebiti one koji rasturaju novine... Još je moglo da se izdrži dok je bilo dovoljno iščitati izveštaje Službe o sumnjivim licima i političkim protivnicima. Pa likovati kako služba radi, melje ko mlin. Katanac na par televizijskih stanica i gotovo. Danas moraš sve te društvene mreže da kontrolišeš, tuštu volontera da angažuješ da dok hvaleći ime Njegovo brišu mentalne zapise što ih ostavljaju zlonamerni koji očima ne vide i ušima ne čuju i koji nisu svesni da se približilo Carstvo nebesko.
Saosećajući sa ovim nadljudima koji, budući omnipotenti i jedino sposobni da ukrote vremenske nepogode, upravljaju ljudima i marvom, a moraju svuda stići i uteći i okom kamere biti uhvaćeni, poželeh da dodam koju grančicu na plamen kritike i pretnje upućen izgubljenoj jagnjadi koja, umesto da kliče i savija glavu pred slavom izabranika, čuka u ta svoja sokoćala i obaveštava i deli savete.
Zna se ko treba šta da radi. Lepo to piše u zakonima Carstva Mu. Izvršna vlast ima da sprovodi zakone, predsednik Vlade da komanduje generalima, uh, to bi trebalo predsednik države ali nema veze, građani imaju pravo da se informišu i da, sukladno Ustavu, upražnjavaju slobodu mišljenja i pravo na informisanje. E sad, to ništa ne važi, jer prvo beše reč Onih koji su od naroda nikada viđenom većinom izabrani, a od Boga blagosloveni. I reč ima da se sluša. A ne da se čuka. Pa još u kafićima, umesto da ne znam šta i gde, ali nešto svakako. Zna On. Znaju Oni.
Spokojan sam jer znam da će sve oni što sede desno od njegovog prestola da provere i da utvrde činjenice i videćete, vi što to čukate i pišete tamo po tim društvenim mrežama. Kao da nema ko da misli vašim glavama i kao da ne postoji ta jedna televizija što obaveštava i kao da ovo nije „istorijska šansa da On promoviše prave vrednosti i napravi sređenu državu“. On, baš On, čije ime ne sme da se izgovori, miropomazanik, svedržitelj, ni da pomislim ne smem šta bi bilo da nije On.
