Ulice Atine su prekrivene Syrizinim posterima na kojima piše “Nada dolazi”. Za mnoge to zaista deluje tako. Ne samo nada, nego njihova poslednja nada. “Ako Aleksis ne prođe, ostaje nam samo fašizam”, rekao mi je jedan čovek kad sam stigla u Grčku, komentarišući aktuelnu političku scenu.  

Ali ima tu i nešto više od straha. Osećaj optimizma da će se stvari promeniti na bolje. Uverenje među podržavaocima Syrize da stranka može poboljšati grčko društvo, međutim, uvek je imala nejasne diskusije o problemima sa kojima će se suočiti leva vlada.

Ovo je razumljivo. Grčka je zaglavljena u najgoroj ekonomskoj i političkoj krizi od kraja diktature 1974. Trojka je drži kao taoca, četvrtina BDP-a je uništena, a nezaposlenost mladih je preko 50 odsto.  

Prvi put u vremenu mira Grčka ima manje zaposlenih nego nezaposlenih ljudi. Ovo ne znači samo teške uslove života radnika danas, nego i buduću krizu u penzionom i socijalnom sistemu  zemlje.

Nacionalni dug je porastao sa 120 na 180 odsto BDP-a poslednjih godina, i vlast s emože sa malo toga pohvaliti. Samo 14 odsto pozajmljenog novca grčkoj državi je otišlo u realnu ekonomiju – ostalih 86 odsto je iskorišteno da pokrije dugove banaka.

Za grčku elitu, mere štednje su politički  izbor. Njihov cilj je bio da iskoriste kao izgovor dužničku krizu kako bi implementirali neoliberalnu agendu, obezvredili rad i uništili socijalnu državu  u tom procesu.

U svakom slučaju, narativ “nema alternative” koji je umetnut duboko u svest ljudi u južnoj Evropi, konačno se preispituje.

“Treba nam pobeda Syrize jer nemamo više alternative”, kaže Giannis Panagopoulos, vođa Glavne konfederacije sindikata. Prisvajanje narativa TINA (There si no alternative / Nema alternative) naglašava mogućnosti koje su godine borbe i otpora otvorile. Na kraju krajeva, prividna neminovnost politike mera štednje je opasno oružje koje parališe društvo, agresivan diskurs koji umanjuje mogućnost postojanja.

Istorijska odgovornost levice je da pomeri takva ograničenja: da ne prilazi politici kao dijalogu o mogućem unutar postojećih okvira, nego da učini mogućim ono što je neophodno. Ovo je nada koju je Syriza uspela da stvori.

Šta će Syriza uraditi?

Sirizin program se treba shvatiti kao hitna potreba grčkih građana – to je program koji će promeniti horizont onoga što je moguće postići podizanjem grčkih radnika iz ekstremnog lišavanja, teškoća i nezaposlenosti koja sprečava daljnji razvoj društvenih i radničkih pokreta.

Tesalonski program koji je Cipras predstavio 15. septembra ima četiri osnovna stuba:

- Suočavanje sa humanitarnom krizom
- Ponovno pokretanje privrede i promocija pravednih poreza
- Povraćaj zapošljavanja
- Transformacija  političkog sistema ka onom koji jača demokratiju

Neke od hitnih mera koje treba poduzeti vlada levice:

- Program zapošljavanja koji će omogućiti 300.000 novih radnih mesta.
- Besplatna struja za 300.000 domaćinstava koja se trenutno nalaze ispod granice siromaštva
- Program subvencija za besplatne obroke za 300.000 porodica bez primanja
- Program stambenih garancija
- Vraćanje božićnog bonusa kao 13-e penzije za 1.262.920 penzionera sa penzijom do 700 evra
- Besplatna medicinska i pomoć u lekovima za nezaposlene koji nemaju osiguranje
- Posebna karta za  javni prevoz za one koji su dugo nezaposleni i koji se nalaze ispod granice siromaštva
- Povratak minimalne zarade  od 751 evro

Konačno, Syriza je predvidela nekoliko mera o kojima nema pregovora u razgovorima sa EU o dugovanjima, a uključuju otpisivanje dela javnog duga, grejs period za otplatu duga, evropski Novi dogovor koji bi finansirala Evropska investiciona banka, i kvantitativno popuštanje Evropske centralne banke.

Syriza je svesna da je ovo tek početak. Yiannis Dragasakis, potpredsednik grčkog parlamenta i jedan od učesnika u pisanju Syrizinog programa, kaže da je ovo dugoročna strategija:

“Problem nije samo memorandum, nego poslednjih 20 godina neoliberalizma koji razara system socijalne zaštite, širi izopačeni odnos države, medija i elita, i uništava radnička prava. Sve ovo ne može biti promenjeno odmah. Zato naš program pokriva narednih 10 dana, 10 meseci i 10 godina.”

Konkretno, potrebna je rekonstrukcija grčkog proizvodnog sektora, ne samo duga. To podrazumeva duboku transformaciju strukture države, nacinalizaciju velikog dela bankarskog Sistema, stvaranje mehanizama za kontrolu i nadgledanje korporativnih utaja poreza i predstavljanje naprednog sistema oporezivanja. Stvaranje međunarodnih saveza je takođe veoma važno. Syrizin slogan “Grčka ide napred – Evropa se menja” reflektuje političko poimanje da Grčka neće moći da promeni strukturu EU sama. Ovo je godina izbora – u Grčkoj,Španiji, Portugalu, Holandiji, Finskoj i Velikoj Britaniji. Pobeda bi mogla da pokrene transformaciju Evrope šaljući poruku da mere štednje treba da se povuku, a ne da napreduju.

Pitanje eura

Syrizin program nije revolucionaran – niti ima nameru da bude. To je reformistički program levice, sposobne da dobije druptvenu većinu kako bi zatražili kraj mera štednje i izgradnju ekonomije Grčke. Ovo se posebno odnosi na njen pristup euru i EU.

Pitanje eura je mnogo više od ekonomskog: to je političko pitanje. Ne postoji ni jedan izlaz Grčke. Postoji nekoliko, a jedan deo njih bi značio uspon ekstremne desnice. Ono što se danas radi jeste borba za prevlast levice koja ljulja politički status kvo u južnoj Evropi i redizajnira ekonomsku arhitekturu evrozone.

Grčki izlaz bi verovatno značio devalvaciju valute – drahme – kako bi se nacionalna ekonomija učinila konkurentnijom. Ali ovo bi verovatno takođe značilo smanjenje plata i penzija u već osiromašenoj zemlji. Takav način delovanja bi mogao, u nekom trenutku u budućnosti, biti jedino moguće rešenje. Ali bilo koje rešenje se može primeniti samo ako postoji podrška u društvu za to. Zato je pitanje eura prvenstveno političko pitanje.

Syrizin program nije slab, on je taktičan: predlaganje kraja memorandum i otvaranje novih pregovora bi dao levoj vladi težinu da natera EU da prihvati njihove zahteve. IAko nedemokratske structure Trojke one private ove zahteve, stanovništvo će kriviti njih, a ne levu vladu. Ovo je jedina taktika koja bi mogla dovesti do podrške većine za izlaz na levici.

Treba imati u vidu da grčki izlaz nije nešto što vladajuća klasa Evrope – posebno Nemačke – želi.  Grčki izlaz bi značio slabljenje nemačke pozicije u evropskoj i svetskoj ekonomiji.  Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i nemačka Vlada već prete grčkom narodu. Odbiti ponovne pregovore oko dugova bi značilo uskratiti suverenitet demokratski izabranoj vladi.  Ali takva nepopustljivost otvara značajan prostor evropskoj levici, koju nije imala decenijama.

Dostojanstvo, demokratija, pravda

Skoro sve autobuske stanice, trgovi i bandere u Atini su prekriveni posterima koji podsećaju sviju na tri principa Syrize: dostojanstvo, demokratija, Pravda. Aktivistima naviklim na isprazne parole neoliberalnih stranaka koje time pokrivaju svoju pogubnu politiku, ovaj slogan bi mogao zvučati kao propagandistički eksces. Ali u umovima većine, ove tri reči su veoma značajne.

Dostojanstvo predstavlja ideju vraćanja ukradenih plata i penzija i osnovnih demokratskih potreba: rad, zdravstvo, obrazovanje, pravo na stan. To su osnovni materijalni uslovi za borbu.

Demokratija znači mnogo više od izvlačenja  parlamenta iz ruku Trojke  njegovog uspostavljanja kao prostora demokratiskog u suverenog mesta odlučivanja. Znači hitnu potrebu da se produbi participativna demokratija, u smislu da s eusvoje prakse direktne demokratije koju toliko organizacija razvija.

Pravda nije moralno nego praktično pitanje. Na javnim skupovima kojima sam prisustvovala, uvek se nađe neko iz publike ko govori o zadovoljenju pravde za zločine  protiv stanovništva. Na jednom od tih sastanaka, član parlamenta Zoe Konstantopoulou je pojasnila za Syriza namerava da osnuje komisiju koja bi istražila ko je odgovoran za zločine tokom mera štednje i dovela ih pred sud.

“Ne želimo samo da menjamo politiku”, kaže Dragasakis. “Želimo da mobilišemo ljude da menjaju politiku. ” Ovo se može desiti jedino ako su osnovne potrebe zadovoljene, a nada postane više od slogan.

Vlada i opozicija

Da će biti prepreka i poteškoća za levu vladu potpuno je jasno. “Posao i borba počinju 26. januara”, ljudi mi govore konstantno. Teško je navesti sve s čim će se Syriza suočiti, ali je svest o tim izazovima ključna.

Dragasakis kaže: Dve su glavne tačke koje pokazuju da nećemo postati Pasok ili čak gore od toga: trebamo Syrizu koja će ostati autonomna politička partija u odnosu na vladu i parlament. Potrebna nam je "društvena Syriza" koja će se konfrontirati sa samom Syrizinom vladom; Syriza članova, a ne lidera.

Praktično govoreći, ovo mora značiti poštovanje autonomije pokreta; konstantno jačanje samoorganizovanih mreža; i radničke i društvene borbe koje su razvile nov način organizovanja društva i počele izgradnju temelja i structure postkapitalističkog društva.

Ovog vikenda grčki građani uzimaju sudbinu u svoje ruke ponovo, motivisani voljom i verom da je moguće promeniti ne samo Grčku, nego i Evropu u celini. Nada nije na putu, ona je već prisutna.

* Prevela Žarka Radoja